utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 07.05.2020. u 21:00 Milenija Simić-Miladinović
„POLITIKA” SAZNAJE

Novi smerovi u gimnazijama

Odeljenja za istoriju i geografiju u Beogradu, Sremskim Karlovcima, Somboru, za scenske i audio-vizuelne umetnosti u Novom Sadu, Nišu, Šapcu...
Биста Бранка Радичевића испред гимназије у Сремским Карловцима (Фо­то А. Васиљевић)

Drugu nedelju juna obeležiće prijemni ispiti koji su uslov za upis u gimnazije, umetničke škole i odeljenja u kojima sadašnji osmaci nameravaju da nastave obrazovanje. Prvi put mali maturanti moći će da konkurišu za mesto u dva nova gimnazijska smera za darovite đake. Jedan čine odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za scenske i audio-vizuelne umetnosti, takozvana gimnazijska odeljenja za kreativne industrije. Na republičkom nivou neće ih biti više od pet, a na putu do njihovih klupa obavezno je položiti prijemni ispit iz poznavanja opšte kulture.

Druga novina su odeljenja za đake naklonjene istoriji i geografiji, kojih je planirano do deset širom Srbije. Osmake naklonjene ovim naukama, kao ulaznica za ovaj smer, čeka provera znanja istorije ili geografije. Kandidati mogu da polažu jedan test, ali ukoliko odaberu da rešavaju oba za rangiranje će se računati bodovi sa testa na kome su ostvarili bolji rezultat.

− Odeljenja za istoriju i geografiju u Beogradu će dobiti Deveta gimnazija „Mihailo Petrović Alas” i Peta beogradska, a za scenske i audio-vizuelne umetnosti Filološka. Karlovačka gimnazija je tražila specijalizovano odeljenje za istoriju i geografiju i imaće ga, kao i somborska „Veljko Petrović”, a najverovatnije i novosadska „Svetozar Marković”. Gimnazijsko umetničko odeljenje u Novom Sadu imaće „Laza Kostić”. Šabačka gimnazija želi i imaće odeljenje za scenske i audio-vizuelne umetnosti, kao i Druga kragujevačka... − otkriva za „Politiku” Marija Krneta, rukovodilac Grupe za srednje opšte i umetničko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Od nje saznajemo i da će Prva kragujevačka gimnazija prvi put otvoriti specijalizovano odeljenje za talentovane fizičare. Biće to četvrta, pored tri gimnazije koje već imaju ovakvo odeljenje u Srbiji, a to su: novosadska „Jovan Jovanović Zmaj”, Zemunska u Beogradu i „Svetozar Marković” u Nišu.

− Sve te škole su u univerzitetskim centrima. Prva kragujevačka ima podršku Prirodno-matematičkog fakulteta i Instituta za fiziku, i za predavače i za kabinete. I ona je praktično nastavljač dobre prakse i modela Matematičke gimnazije u Beogradu, kao što je to i „Zmaj Jovina” u Novom Sadu. Nišlije se „bore” među sobom, nisu se profilisali, mada matematici, fizici, informatici naginju njihove gimnazije „Svetozar Marković” i „Bora Stanković”. „Stevan Sremac” je više društvenjak, tako da će i dobiti odeljenje za istoriju i geografiju, a gimnazija „Deveti maj” novo sportsko odeljenje. Težnja sistema jeste da se najbolji nastavnici i učenici iz određenih predmeta zadrže u određenim gimnazijama koje bi izrasle u centre izvrsnosti za određene nauke − objašnjava Krneta.

Iako krojenje plana upisa u srednje škole još nije završeno, ali je pri kraju, izvesno je da će kvote u gimnazijama biti povećane. Sportskih odeljenja u gimnazijama biće širom Srbije. Do sada smo imali odeljenja za sportiste u prestoničkoj Sportskoj gimnaziji i jedno u novosadskoj „Jovan Jovanović Zmaj” sa nastavom na srpskom jeziku, ali i jedno u Subotici na mađarskom u Gimnaziji za talentovane učenike „Deže Kostolanji”. Od septembra sportska odeljenja postojaće i u Nišu, Kragujevcu, Užicu i Novom Pazaru.

Ove godine planirano je manje specijalizovanih odeljenja za đake koji su obdareni za računarstvo i informatiku nego lane kada ih je u ponudi bilo u 53 škole, ali su formirana u 46 kuća znanja.

− Od IT smera odustaće neke škole koje godinama žele, ali ne uspevaju da popune kvotu, kao Gimnazija „Dušan Vasiljev” u Kikindi, koja već treću godinu ne može da upiše odeljenje. Slično je i u Srednjoj školi u Brusu, kojoj će verovatno biti omogućeno da ponovo proba da formira IT odeljenje. Reč je o školama u manjim mestima koje su informatičkim smerom za gimnazijalce pokušale da zadrže decu a država je omogućila usavršavanje nastavnika da bi mogli da predaju talentima, ali zbog toga što ne uspevaju da upišu učenike, ove godine neće dobiti IT odeljenje. Ali, neke nove škole dobiće šansu. Na primer Dvanaesta i Trinaesta beogradska gimnazija, koje do sada nisu imale specijalizovana odeljenja imaće smer za darovite za računarstvo i informatiku − ukazuje Krneta.

Očekuje se veće interesovanje osmaka za odeljenja za biologiju i hemiju, koja su prošle godine uvedena i popunjena u pet gimnazija: Petoj i Osmoj beogradskoj, novosadskoj „J. J. Zmaj”, niškoj „B. Stanković” i Prvoj kragujevačkoj.

Nedelju prijemnih ispita otvoriće baletske škole 7. juna, a sve provere znanja i sklonosti kandidata za mesto u školama i odeljenjima za darovite biće završene do 14. juna, prema planu prosvetnog vrha koji smo dobili na uvid.

Prijemni pod maskama

Prijemni ispiti organizuju se u 105 srednjih škola, od ukupno oko 550 u Srbiji, kako kaže Marija Krneta. U vreme provere znanja bez koje se ne mogu upisati odeljenja za obdarene škole u učionicama ili ispitnim salama može biti do deset kandidata. Direktori i dežurni nastavnici sukcesivno će uvoditi učenike u učionice.

Zvanično prijavljivanje

Zvanično prijavljivanje učenika za polaganje prijemnog ispita za upis u srednje škole biće centralizovano onlajn, od 18. do 21. maja. Đaci koji su se prijavili početkom aprila, iskazali su želju da polažu test za određeni smer, a sada će biti potrebno i da preciziraju u kojoj školi će da ga polažu, jer onlajn nije moglo. Oni koji se do sada nisu prijavili, a želeli bi da polažu prijemni, mogu da iskoriste ovu priliku da to i urade.

Komentari8
3564a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mima
Danas se isti predmeti uce i u gimnaziji i u strucnim skolama Mnogo lakse je zavrsiti bilo koju skolu danas nego pre 40 god Profesori poklanjaju ocene jer nemoguce je da imamo toliko odlicnih djaka a da na popravni ne ide skoro niko Deca ne citaju ni obaveznu lektiru Dobili smo nepismenu omladinu Da bi vratili ugled nasem skolstvu treba uvesti obavezno testiranje na kraju svake godine pa ako onaj ko ima peticu iz odredjenog predmeta ne uradi dobro test nastavnika kazniti jer je poklonio ocenu
Aleksandar
Ovo je katastrofa. Stvarati odeljenje za istoriju. Ljudi za istoričare nema posla. Diplomirao sam istoriju pre 12 godina, nemam dana radnog staža u struci. Koliko god istorija bila lepa za izučavanje apsurdno je studirati je. Oko 1% diplomiranih se zaposli u struci. Čist promašaj. Buduće naraštaja treba uputiti šta da studiraju i čime da se bave. Ne treba stvarati obrazovne profile koji nisu deficitarni.
Вратити некадашљи школски систем
Гимназија треба да буде искључиво школа у којој се стиче широко опште образовање. Неопходан је повратак на некадашње гимназије, и четворогодишње стручне школе, и на двогодишње школе ученика у привреди или школе са практичном обуком. Гимназија је била школа над школама, и највећа је глупост била када су почеле да се трансформишу у квази стручне школе. Мислим да је сваком јасно да је у питању нови светски школски поредак, којем не требају они који умеју да мисле, већ само јефтина радна снага.
Zemunac
Potrebno je i promeniti pravilnik o ocenjivanju. Nekadasnje trojke sada su petice. Ucenici zavrsavaju gimnazije uz opciju “prepoznavanje gradiva“.
zdenka djurić
Industrija je privredna grana, čiji je osnovni i vrhunski cilj očuvanje i povećavanje vrednosti investiranog novčanog kapitala. Kreativnost se vezuje za rešavanje različitih problema u okviru istraživačkog, razvojnog i unapređivačkog rada. Da li novi smer sprema stručnjake koji će raditi u privredi ili umetnike, kojih uz svo poštovanje imamo na pretek.
Обрезавање каос патрожи
Две ствари су спорне у овом тексту. Прво, термин "креативна индустрија" нема довољно смисла да би се нашироко користио. Можда у САД то није случај, али Србија није САД. Друго, из текста се имплицитно може закључити да је географија, уз историју, друштвена наука, што напросто није тачно. Географија је и природна и друштвена наука, само што људе данас, нажалост, од географије као природне науке не занима скоро ништа, јер постоји компјутерска навигација, увек доступна, непогрешива и једноставна.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja