petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 11.05.2020. u 14:33 Marina Vulićević

Vuksanović: Hrvati napadaju našu ediciju već deset godina

Povodom dela Marina Držića u ediciji „Deset vekova srpske književnosti” Matica hrvatska oštro osuđuje prisvajanje i krađu, a akademik Miro Vuksanović polazi od stanovišta da je književnost Dubrovačke Republike i hrvatska i srpska
(Фото: Соња Јегдић)

U novom, jedanaestom, kolu antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, Izdavačkog centra Matice srpske, objavljeno je deset naslova, u jedanaest knjiga, koje obuhvataju sve drame Marina Držića, „Antologiju građanske poezije” Marije Kleut, pripovetke, romane i druge prozne oblike Milutina Uskokovića, Veljka Milićevića, Grigorija Božovića i Dragoslava Mihailovića (dve knjige), pesme, poeme, drame i eseje Milutina Bojića, Todora Manojlovića, Desimira Blagojevića i Matije Bećkovića, kao i studiju Stanislava Vinavera o Lazi Kostiću.

Knjige su priredili Zlata Bojović, Goran Maksimović, Biljana Mičić, Marija Blagojević, Radivoje Mikić, Aleksandar Pejčić, Bojana Popović, Jovan Delić i Milivoj Nenin.

Međutim, kao i prethodnih godina, kada su u okviru edicije „Deset vekova srpske književnosti” objavljena dela Gundulića i Držića, i sada oštro reaguje hrvatska kulturna elita. Saopštenje Predsedništva Matice hrvatske i dubrovačkog ogranka MH govori o tome da Matica srpska u svom „megalomanskom projektu” prisvaja stare hrvatske pisce koji su stvarali u Dubrovniku, objedinjujući ih pod zajednički naziv srpske književnosti.

„Čin objavljivanja dela najznačajnijih hrvatskih pisaca koji su delovali u 16. i 17. veku u Dubrovniku, pod zajedničkim nazivom ’Deset vekova srpske književnosti’, trajni je pokušaj srpske kulturne elite da sanira srpski književnoistorijski diskontinuitet, što izaziva razumljivu nacionalnu frustraciju”, rečeno je u izjavi Predsedništva Matice hrvatske.

Kritikujući jezički kriterijum ove edicije, MH navodi tezu Vuka Karadžića o štokavskom dijalektu, kojim se, kako je rečeno, služi Matica srpska, a na osnovu koje se tumači da se u Dubrovniku toga doba govorilo na srpskom, iako se zna da se jezik književnih dela nastalih na tom području ne može poistovetiti sa srpskim. U ovoj izjavi pojašnjeno je i to da je u stvari reč o dijalektu hrvatskog jezika, utemeljenom na ijekavici, i štokavštini, uz sporadičnu prisutnost ikavizama, kojima se služe Hrvati, od Pelješca do Prevlake, na granici s Crnom Gorom.

„Mimo tih naučnih činjenica, srpska književnoistorijska škola, koja je stručno obrazovala snage za istraživački rad u Državnom arhivu u Dubrovniku, Arhivu male braće i Znanstvenoj knjižnici u Dubrovniku, koristila je srpski jezik kao glavni argument prisvajanja. Sva spominjanja srpskog imena, kao i pojavu pisma bosančice, koja je netačno imenovana srpskim pismom, pokušavali su da tumače kao označitelje srpsko-jezičko-etničke pripadnosti. Nezavisno od jezika, prisvajali su i humanističke pesnike koji su pisali samo latinskim jezikom. Tako je i molitvenik pobožnih dubrovačkih trgovaca iz 1520. godine, koji su poslovali u Novom Brdu i Janjevu, nastao na temelju čakavskih predložaka, kojim su se kako sami pišu, branili od raških popova i njihovog pravoslavlja, nazvan istom logikom ’Dubrovački srpski molitvenik’”, stoji u ovom saopštenju. U njegovom daljem tekstu pojašnjeno je i to da „onima koji prisvajaju nisu važni ni Držić ni Gundulić, već hrvatska teritorija, koju nikada nisu uspeli da osvoje”. Bitan im je i izlaz na more.

„Više puta je srpska vojska napadala i uništavala sva ona dobra i vrednosti koje je kulturna elita želela i još uvek želi da prisvoji. (...) Sada imamo svoju državu koja štiti naše granice i naše materijalne i duhovne vrednosti”, jedan je od zaključaka izjave Predsedništva MH, uz to da će se „ovakav model krađe i prisvajanja tuđeg rasplinuti jednog dana kao što je netragom nestao srbokatolicizam 19. veka u Dubrovniku, upravo zbog toga što u Srbiji nikada nije bilo prihvaćeno Srpstvo bez pravoslavnog ekskluzivizma”.

Za Srbe je ovo nacionalni posao, a Hrvati ih optužuju da im je do „izlaska na more” Miro Vuksanović

Akademik Miro Vuksanović, pokretač i glavni urednik antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, argumente hrvatske strane tumači ovako:

– Hrvati napadaju našu ediciju već deset godina. Ipak, naša merila ista su i danas. Na osnovu istih kriterijuma objavili smo „Antologiju poezije Dubrovnika i Boke”, Gundulića i Držića. Pripremamo knjigu Ive Vojnovića. U svakom primerku svih 110 objavljenih knjiga štampamo svoja načela usvojena pred početak rada. Dobro smo promislili i nećemo menjati pravila, nema razloga za to. To se odnosi i na pisce dubrovačke književnosti. Imamo, dakle, prirodan i krajnje pomirljiv pristup jer polazimo od stanovišta da je književnost Dubrovačke Republike i hrvatska i srpska, deo zajedničke baštine iz dubokih južnoslovenskih vekova, a okrivljuju nas da imamo teritorijalne pretenzije na današnji Dubrovnik i da preko objavljenih stihova na štokavskom narečju tražimo izlazak na more – smatra Vuksanović, dodajući:

– Iz Matice hrvatske kažu da smo sami otpisali Srbe katolike, ali ne spominju da li su nam takvi Srbi deo zajedničke prošlosti. Znaju i oni koliko je više onih Srba koji su na drugačiji način pokrštavani ili upućivani na duboka tamna mesta. Kažu da su Srbi u naslov „Dubrovački molitvenik iz 1520. Godine” stavili reč srpski, a nisu. Tu knjigu je za Srpsku kraljevsku akademiju 1933. godine priredio ugledni naučnik Dubrovčanin Milan Rešetar, koji je svoju akademsku besedu završio rečima „da je Dubrovnik po jeziku uvijek bio srpski”. A jezik je osnova svake književnosti. Sad u horskom napadu, koji je podržalo i hrvatsko Ministarsgvo kulture,  optužili su Srbe, kao i ranije, da u nezavršenom velikom Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika uzimaju reči hrvatskih pisaca. Sklone naslov rečnika i takva podvala bude dokaz da Srbi moraju da pozajmljuju reči od Hrvata. Nisu retka mišljenja da je bilo obrnuto, a ako već pominju Vuka mogli bi i da ga uzmu za svedoka – kaže akademik Vuksanović.

I u ovom razgovoru on podseća na to da je ova edicija pokrenuta s namerom da prikaže celovit razvitak srpske književnosti po novim merilima i saznanjima, kontinuitet literarne reči od 12. do 21. veka. Reč je o poslu od nacionalnog značaja, gde su zastupljeni pisci čije knjige obeležavaju vreme u kojem su nastale, bez razlike na kojem obliku i na kojem narečju srpskog jezika su napisane, u bilo kojoj zemlji gde su Srbi živeli ili sada žive. Pritom se, kako ističe, ne primenjuje nikakav teritorijalni ili vremenski „ključ”. Jedini kriterijum je vrednosni, književnoistorijski potvrđen ili na nov način ustanovljen, zapaža naš sagovornik, uz napomenu:

– Glavni cilj Antologije, koja je istovremeno i vekovna hronika, nije samo književni, već i kulturološki, leksički, obrazovni. Pokazuje kako se međusobno dopunjuju i uvećavaju civilizacijski slojevi, da je svaki od njih važan, ne samo kao istorijski podatak no kao dokaz da sve što nastaje mora da ima i prirodnu vezu s onim što mu je prethodilo. Zato je značajno da se u istom nizu objavljuju knjige koje su napisane predvukovskim oblicima srpskog jezika i knjige novije srpske književnosti, čiji je Vuk osnivač. Reč je o otvorenom poduhvatu koji nije zaključen i koji hoće da se njegova celovitost dopunjava u dolazećem vremenu.

Komentari38
84174
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Evroskeptik
Hrvatska nikada nije imala drzavu do 1995. Hrvati koji sada naseljavaju Dubrovnik, ali i citavu Dalmaciju i Zapadnu Hercegovinu su Srbi koji su sa pravoslavlja presli na katolicanstvo. Vecina Srba pravoslavaca ih se odrekla jer su cin konvertitstva smatrali moralnim padom koji je neprihvatljiv za pripadnike srpskog naroda. Taj konvertitski deo srpskog naroda je stvorio Hrvatsku drzavu i nosioc je hrvatskog suvereniteta.
Djino
Nije istina da su svi Srbi presli na katolicanstvo. Postojao je intelektualni krug Srba katolika, cije su porodice bile uz Beograd kao Piemont Slovena, a protiv Austrougara. Obicni Srbi ostali su vjerni pravoslavlju, prvu Srpsku crkvu dobio je grof Vladislavic, a danasnji hram Blagovjestenje sagradjen je 1878. Dubrovacko srpsko pravoslavno groblje puno je dubrovackih Srba, npr. Akademika Jorjo Tadic. Dubrovnik nikad nije imao veze sa Zagrebom, a po Matiji Banu zove se Banovo brdo u Beogradu.
Коста
Да није смешно било би ђжалосно. С таквом "науком" Срби губе сваки спор на интернаиоцнланом нивоу. Овде се измишља историја "из главе" и монтоманијама.
Trifun
"U Dubrovniku se,od pamtiveka,govorilo srpskim jezikom,kako od pučana,tako od vlastele.." tvrdi Natko Nodilo koji se,pored Franje Račkog,smatra utemeljivačem hrvatske istorije..Prema popisu A/U monarhije na dan 31.12.1890.g.,stanovništvo grada Dubrovnika,u daleko najvecem broju govori srpskim jezikom,njih 5.823 ..Sledi :italijanski 677,češki 48,poljski 6,nemački 263 ,mađarskim 384..Kalendar Dubrovnika za 1897.g.belezi da 87 % stanovnistva govori srpskim jezikom.Hrvatski jezik se ni ne spominje..
Trifun
@ Коста Procitajte jos jednom citat Lj.Gaja "..tu nama još iz daleka nije na um palo ikada tvrditi da to nije srpski već ilirski jezik.."Cime potkrepljujete vas demanti,osim pausalnog i bahatog omalozavanja "Књиге у руке, браћо и читајте трезни. Овако се само брукате пред светом..".Vase misljenje niste potkrepili nijednim proverljivim dokazom/izvorom,za razliku od citirane tvrdnjeLjudevita Gaja u vom komentaru,koja se moze naci u proverljivim izvoru:list "Danica" br.31/1846.g..
Коста
Србима никако не полази за руком да цитирају ТАЧНО шта је написано, па увек извлаче нешто ван контеклстаи прозвоиљно. И јернеј и Гај су Србе сматрали Илирима као и Хрвате, и Гај Србима признаје да су језик боље ОЧУВАЛИ од Хрвата. Књиге у руке, браћо и читајте трезни. Овако се само брукате пред светом.
Prikaži još odgovora
Pitajte Dubrovcane tko su
To je tako kad si 350 i više godina pod Turcima. Par zar nemaju Srbijanci u tom periodu ništa svoje da uzimaju od drugih. Glede Dubrovnika, na sami spomen Srbije diže im se kosa na glavi. Pa sjetite se kako su bombardirali grad ti primitivni Trebinjci i Nikšičani uz muziku. Koji primitivizam. To je srpsko, a ne Dubrovnik. Konstantinović je sve najbolje opisao u svojoj knjizi Filozofija palanke. Srpskim kvazi akademicima lijep pozdrav sa plavog Jadrana i hrvatskog Dubrovnika.
Marinko
Danas su Dubrovcani rasuti po svijetu, a u Dubrovniku zive u ogromnoj vecini oni koji su devedesetih s brda dosli u srpske kuce , otjerali Srbe ili ih pobili, tako da danas pitati Dubrovcane o identitetu, nema smisla, jer ih u Dubrovniku nema. Oni koji sada zive i vladaju Dubrovnikom su zapadni Hercegovci, od kojih domicilni Dubrovcani zaziru. Posebno je tim prekrstenim katolicima tesko priznati notornu istinu, da su se do 1918, svi Dubrovcani izjasnjavali Srbima i vecinski jezik bio srpski.
slamkamenac
Danasnji Dubrovcani su ponajvise iz zapadne Hercegovine...
Prikaži još odgovora
Наталија или Чеда?
Ово као да је Чеда писао. Неразумљиво, несувисло, бесмислено.
JorgeLB
Očekujemo uskoro i sabrana djela Ante Starčevića.
Momir
Najteze je plagijatorima priznati ISTINU, Neka ovi danasnji stanovnici Dubrovnika, koji u njemu zive od 1991. a koji su svi redom pokrsteni zapadni Hercegovci, pogledaju u Arhivu ko je zivio i kojim jezikom pisao do 1918. Srpskoj knjizevnosti pripadaju Ivo, Lujo i Kosta Vojnovic, don Ivo Stojanovic, Medo i Niko Pucic, Valtazar Bogisic, veliki gradonacelnik Frano Gundulic. Do 1918. NIJEDAN Dubrovcanin nije bio Hrvat, a najveci spomenik Gundulicu otvorili su Srbi uz cestitke i vijenac Obrenovica.
Драган П.
Па ако је истина да је био полу-Србин, квалификовао се. Ипак, по свом књижевном опусу, дисквалификовао се.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja