ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 11.05.2020. u 20:00 Milica Dimitrijević

Magija lirizma Petra Dobrovića

Poslednji put za života našeg velikana u Beogradu je u ovo prolećno doba, pre tačno osamdeset godina, bila otvorena velika izložba njegovih dela
„Дубровачки двор”, 1934–35. „Госпођа Олга Добровић”, 1938.

Krajem marta 1940, u vremenu takođe bremenitom na svoj način ali upravo u periodu godine u kojem smo i mi u naše vreme vodili, a i još vodimo, bitku s virusom korona, poslednji put za života našeg velikana Petra Dobrovića (1890–1942) bila je otvorena izložba njegovih dela i to u odajama prestoničkog Umetničkog paviljona. Tih prolećnih dana publika koja je cenila modernističke tokove i koloristične elemente njegovog slikarstva mogla je da uživa u osamdesetak njegovih slika velikog formata od oko pet stotina koliko ih je ostavio iza sebe za oko tri decenije rada i oko šezdeset zabeleženih izlaganja. Sačuvani su o tom događaju brojni novinski tekstovi kao zbir utisaka kritike i kolega, sekvence u kojima se s pijetetom govori o nebrojenim detaljima njegovog umetničkog kreda, fazama, iskrama boje i idejnog usmerenja.

Todor Manojlović, teoretičar i jedan od autora tekstova nastalih u vreme trajanja izložbe (11. april 1940, „Vreme”), rečju lirizam okarakterisao je stvaralaštvo Dobrovića, inače poznatog po portretima i pejzažima, umetnika čiji se zenitni deo opusa smešta u četvrtu deceniju prošlog veka, odnosno koloristički ekspresionizam, i čije je bogatstvo palete i prelivanje svetla na platnima ostalo prepoznatljivo i upamćeno.

„I reč, i zvuk, i boja, i linija crpu iz tog prisnog izvora svoj najdublji smisao i svoju najmoćniju magiju – a sam umetnik ulazi u fazu svoje pune efikasnosti, svoje zrelosti, stvarno, tek od onog trenutka kada taj smisao i ta magija počinju sasvim jasno i evidentno da prozračavaju njegovo delo”, piše Manojlović i dodaje da se na postavci kojom počinje ovaj tekst može uočiti upravo taj dublji preobražaj, osećajno, unutrašnje emocionalno produbljavanje i sugestivno ispoljavanje.

Petar Dobrović (Foto: Arhiva Kuće legata)

„Zato je, u krajnjoj suštini stvari, sada već sasvim svejedno da li Dobrović slika neko dvorište u sremskom selu, neke penasto bele božure ili kadifasto poljsko cveće, neke bujne i luminozne ženske aktove pred raskošnim cvetnim brokatima, onaj divno ugledani Trg Sv. Marka u Veneciji ili nekoliko smeđerumeno osvetljenih krava u štali, neki mrko osenčeni dalmatinski vodopad, one tako čudesne pastozne bele kuće iza Gospe u Dubrovniku ili neku zlatno-zelenu baštu u Vojvodini, neki sunčani drum u Dalmaciji, onu tako apartno i moderno postavljenu mrtvu prirodu sa morskim ježevima ili onu dražesnu mladu ženu u bašti – iz svih tih radova progovara sonorno i usrdno jedan isti duh, isti najintenzivniji čovečanski i umetnički doživljaj koji se realizuje u jednom čarobno bogatom i razdraganom kolorizmu”, misli su Manojlovića koje nam dočaravaju Dobrovićevo majstorstvo.

Rođen u Pečuju, preminuo u Beogradu, Dobrović je (jedan od tri njegova brata je bio poznati Nikola Dobrović, arhitekta) pohađao vojnu kadetsku školu u rodnom gradu (tu je upoznao i pisca Miroslava Krležu), maturirao je u pečujskoj gimnaziji, da bi od 1907. do 1908. bio na skulptorskom odseku Zanatsko-umetničke škole u Budimpešti, a od 1909. do 1911. studirao je i na tamošnjoj Likovnoj akademiji. Prvi put izlaže 1911. u Muzeju lepih umetnosti u istom gradu i od tada pa do izbijanja Prvog svetskog rata boravi u Parizu (gde se susreće s vajarom Ivanom Meštrovićem).

Učestvovao je u oružanoj vojnoj pobuni Novosadskog puka u Pečuju 1918, bio je zbog toga i zatvoren, da bi u kratkom periodu od 14. avgusta 1921. do 21. avgusta 1921. bio predsednik male, kratkotrajne srpsko-mađarske Baranjsko-bajske republike, posle čega se nastanjuje u Beogradu. Od 1923. do 1925. bio je profesor Umetničke škole u Beogradu, 1934. osniva i vodi večernji kurs figuralnog crtanja na Kolarčevom univerzitetu, a jedan je i od članova uglednog društva osnivača Akademije likovnih umetnosti (1937), gde je bio i predavač.

Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka živeo je na relaciji Beograd–Pariz, na Azurnoj obali slikao je u društvu kolege Milana Konjovića, družio se s Veljkom Petrovićem i Milošem Crnjanskim, bio je jedan od pokretača grupe „Oblik” i časopisa „Danas”. S Olgom Hadži (s kojom je imao sina Đorđa) venčao se 1925, a preminuo je tokom okupacije u zgradi u Ulici kralja Petra 36, gde je stanovao.

Tokom svih tih godina nizala su se brojna otvaranja i brojne destinacije, Dobrović je prešao put od „bliskosti realizmu, preko unosa bojenih i valerskih pasaža i kubizovanih predstava do pomenutih potonjih kolorističkih osobenosti”, stigavši do toga da bude jedan od najznačajnijih naših slikara međuratne epohe, čovek kojeg je nemoguće zaobići pri analizi tog plodnog stvaralačkog doba na našim prostorima.

Jovan Despotović, istoričar umetnosti, podseća nas u jednom od svojih eseja na još jednu zanimljivost – zaista bogatu dokumentaciju o njemu pasionirano je prikupljala njegova već pomenuta supruga, a sve je objavila Galerija Matice srpske 1998. u obliku trotomnog izdanja naslovljenog sa „Dokumentacija o stvaralaštvu Petra Dobrovića”. U njoj se može pronaći čak nekoliko hiljada bibliografskih jedinica njemu posvećenih.

Komentari0
ac7ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja