subota, 06.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 12.05.2020. u 22:30 Milka Lučić
PREDLOG ZA ČITANjE

Kami – savremeni Prometej

Lebek nas iznova podseća na jedan izuzetan duh, u kome su se ljudsko i filozofsko tako dobro razumeli i osluškivali da njihov razgovor i danas s pažnjom slušamo
Албер Ками (Фото: Фејсбук)

Možda nijedan autor druge polovine 20. veka nije tako lucidno i tačno naznačio njegove osnovne traume i dileme, kako na ličnom tako i na kolektivnom planu, kao što je to učinio francuski filozof i pisac Alber Kami. Kroz njegova filozofska i književna dela, kroz novinske tekstove takođe, svaki osetljivi pojedinac mogao je ne samo da čuje odgovore na našu sadašnjost, da čuje glas savremenog Prometeja, nego i poruku koja je odzvanjala našim „kavkaskim” prostorima – pobuniti se protiv svoje sudbine, protiv ustaljenog poretka, bio on božanski ili ljudski, i istovremeno istrajavati u apsurdu, uprkos apsurdu, prihvatiti jedini svet koji nam je dat kao Sizif svoju sudbinu.

Iako je svojevremeno Sartr pišući o Marksu rekao da njegova filozofija nije mrtva zato što nisu prevaziđene okolnosti koje su je stvorile, danas bismo mogli reći to isto za Kamijevu filozofiju. Ne samo da se okolnosti koje su je stvorile nisu promenile nego je apsurd dostigao razmere koje bi možda i samog Kamija zapanjile. Uz sva dostignuća na duhovnom i tehničkom planu, čovek nije postao ništa srećniji, naprotiv još je nesrećniji, i dalje drugi odlučuju o njegovoj sudbini, zaodenuti u nove tiranske odore, a svaki diktator u bilo kom kraju sveta uzima na sebe božanske prerogative i odlučuje šta je pravda, šta je moral i koji je zakon najbolji za njegove podanike.

Taj najveći pobunjenik druge polovine 20. veka ponovo je među nama, ovog puta sa studijom Morvana Lebeka, naslovljenom jednostavno Kami, objavljenom još 1963, samo tri godine posle tragične i apsurdne Kamijeve smrti u slupanom automobilu i sa neupotrebljenom voznom kartom u džepu za povratak u Pariz. Delo je objavila Matica srpska, u prevodu Marije Blagojević, Ivane Vilić i Milanke Mikić, a propraćeno je iscrpnom hronologijom i bibliografijom, koju je sačinio Dobrilo Aranitović. Kroz poglavlja „Sunce i istorija”, „Apsurd”, „Čovek, samo čovek”, „Izgnanstvo i kraljevstvo” i „Kami danas”, Lebek nas iznova podseća na jedan izuzetan duh, u kome su se ljudsko i filozofsko tako dobro razumeli i osluškivali da njihov razgovor i danas s pažnjom slušamo.

(Iz knjige „Predlog za čitanje” objavljene 2000. godine u izdanju Biblioteke grada Beograda)

Komеntari2
42c51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
Tek dolazi vreme Kamija jer egoizam pocinje da galopira.Sa njim se apsurd uvecava do besmisla.Ljudi trce za novcem da bi kupili malo ljubavi,koju je odavno nagrizla neka korona.Svojim otudjenjem stvaraju veliki prostor za senlucenje diktatora i turbosultana.Koji su se odavno oteli jer i ne trce za ljubavlju trce da ugrabe moc i vojaerstvo nad celim drustvom.Polako ali sigurno svi cemo sytici do Kamijeve proste i bolne recenice,kojom pocinje njegov roman ''Stranac''-"Danas mi je umrla majka''.
Nikola Kiric
Ako krenemo od cinjenice da je covjek zivotinja, i konstatacije da je greska u prirodi, apsurd bi bio trazenje apsurda u covjeku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja