utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 14.05.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
GLAS PACIJENATA

Stres kao okidač za pojavu reumatoidnog artritisa

„Bolest mi je donela i nešto lepo – zadovoljstvo da pomažem drugima”
(Фото Ансплеш)

Dijagnozu seropozitivnog reumatoidnog artritisa (RA) postavila mi je prof. dr Radmila Petrović na Institutu za reumatologiju Beograd krajem marta 1996. Godine, kada sam imala 42 godine. Imala sam prehladu i uprkos onoj narodnoj mudrosti da, „ako prehladu lečite, ona traje nedelju dana, ako je ne lečite, traje sedam dana”, posle nedelju dana mirovanja i lečenja meni je bivalo sve gore i gore. Budući da sam po struci lekar, prvo sam pomislila da imam infekciju koksaki virusom zbog izrazite malaksalosti i brzog zamaranja, ali kada sam uradila testiranje na antitela, bila su negativna. U međuvremenu, počeli su simetrično da mi otiču sitni zglobovi šaka i stopala i da me bole. Pojavila se jutarnja ukočenost zglobova koja je trajala jedan sat i duže. Imala sam bol i nemoć – slabost u ramenima. Odmah po pojavi simptoma javila sam se profesorki Radmili.

Prim. dr Mirjana Lapčević, Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije (Foto: Lična arhiva)

Pregledala me je, uradila laboratorijske analize i konstatovala zapaljenje. Mesec dana posle pojave simptoma postavila je konačnu dijagnozu RA i otpočela terapiju injekcijama tauredon (soli zlata). Bila sam očajna, stalno sam se preispitivala zašto se to baš meni dogodilo. Vraćala sam film i shvatila da je 1995. godina u mom životu bila ispunjena stresovima: u septembru sam iz DZ „Dr Simo Milošević” na Čukarici prešla da radim u DZ Voždovac (na listi stresora od nula do 100 Američkog osiguravajućeg društva, promena posla nosi 36 bodova), moja majka je u oktobru preživela infarkt srca i operaciju na otvorenom srcu, njena rođena sestra je preminula 30. decembra 1995. u 49. godini. Krajem februara 1996. godine moja snaja je imala povredu na skijanju na Kopaoniku opasnu po život, a bila sam tada prisutna i zbrinjavala je zajedno sa Gorskom službom spasavanja i prof. Batom Hercogom, koji se slučajno, na njenu sreću, zatekao na mestu nesreće. Prehlada u martu 1996. godine bila je kap koja je prevršila već punu čašu. Mojoj majci je postavljena dijagnoza iste bolesti posle mene. Dakle, i genetika je bila važan činilac...

Sećam se da je na jednom predavanju za pacijente akademik prof. Vladeta Jerotić rekao: „Od RA mogu da se razbole samo osobe posebnog mentalnog sklopa jer je to psihosomatska bolest.” Prepoznala sam se u njegovim rečima: ambiciozna, vredna, perfekcionista, zahtevna i prema sebi i prema drugima… Moje drugarice sa fakulteta, psihijatri dr Gordana Đukanović i sada pokojna dr Miloranka Šarenac, govorile su mi da moram da prihvatim bolest, da o njoj naučim što više mogu, da je poštujem i svojim ponašanjem pomognem lekovima da zaustave njeno napredovanje. Napori lekara i moje pridržavanje saveta za terapiju baš kako su mi lekari savetovali dali su rezultat. Polako su se bolovi smirivali, otoci nestali, jutarnja ukočenost svela na maksimalnih 10 minuta. Jedino brzo zamaranje i potreba za dnevnim odmorom ostali su do danas.

Kada sam kroz sve to prošla, kada sam konačno bila dobro, shvatila sam da bi bilo korisno za druge ljude da im prenesem svoje iskustvo. Kada me je 2007. godine prof. dr Nemanja Damjanov, tadašnji predsednik Udruženja reumatologa Srbije i direktor Instituta za reumatologiju Beograd, zamolio da osnujemo Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije, prihvatila sam. Dve godine kasnije, udruženje je postao član Evropske lige za borbu protiv reumatizma, 2011. godine bili smo osnivači Asocijacije udruženja južne Evrope za borbu protiv reumatizma u Beogradu, a 2016. postali smo član Evropske mreže organizacija osoba sa fibromijalgijom. Planiramo da se učlanimo u Evropsku ligu za borbu protiv lupusa i Evropsku ligu za borbu protiv ankilozirajućeg spondilitisa.

Najveći problemi obolelih su neprepoznavanje simptoma, kasno upućivanje reumatologu, kasno postavljanje dijagnoze i započinjanje savremenog lečenja. Mali procenat obolelih od hroničnih artritisa dobija biološku terapiju (tri odsto, dok je u Evropi to 10 odsto). Pacijenti plaćaju nesteroidne antiinflamatorne lekove u obliku tableta, antireumatske kreme, preparate koji sadrže glukozamin sulfat i hondroitin sulfat, koji su u evropskim vodičima preporučeni za terapiju, a slaba je i dostupnost banja. Veoma je važno da se ne kasni sa uvođenjem inovativne terapije.

I pored svoje bolesti radila sam do 65. godine kao specijalista opšte medicine – izabrani lekar. Mnogo sam volela svoj posao i trudila se da pomognem građanima koji su svoje zdravlje poverili meni. Volonterski rad u udruženju ima druge dimenzije: komuniciram sa bolesnicima, njihovom porodicom, prijateljima u Beogradu, čitavoj Srbiji. Razmenjujem iskustvo sa članovima udruženja drugih evropskih zemalja. Srećna sam što sada mogu da pomognem mnogo većem krugu ljudi nego kao izabrani lekar. Prošle godine sa timom reumatologa, medicinskim sestrama i aktivistkinjom Marijom Kosanović održali smo 20 edukacija lekara primarne zaštite u 14 gradova Srbije o temi značaja rane dijagnoze hroničnih artritisa „Ne odlaži, uoči rano” i za to dobili prvu nagradu na konferenciji EULAR PARE u Pragu. Na Đurđevdan 6. maja 2019, na predlog Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, dobila sam Godišnju nagradu za unapređenje primarne zdravstvene zaštite u Srbiji.

Meni je moja bolest donela i nešto lepo  ̶  zadovoljstvo da pomažem drugima.

Komentari2
1d950
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivica Dimitrijevic
Posebna zahvalnost dr Lapčević. Zahvaljajući organizaciji ORS koju ona vodi upoznao sam svoju bolest, kako da se nosim sa njom. AS - Behter. Tačno je da se na dijagnozi ponekad dugo čeka i da je njeno rano otkrivanje značajno! A to zavisi i od dobrih doktora! Pohvalio bih dr Sonju i dr Nedovića iz instituta Niška Banja, koji su predani pacijentima i lepo sa njima rade. Ništa ne bi bilo potpuno da tu nije sestra Anica. Podružnica ORSa Niš i Danijela prużaju veliku pomoć i podršku pacijentima.
Marina Andjelkovic
Болест, лакша и тешка, а тек она најтежа, много промени човека...и треба наћи њен узрок (ради саветовања других, шта да промене у свом животу) али и смисао у њој...Мислим да ће се многи сложити са мном. Стрес, стрес и само стрес узроковач и убица број један....ко се са тим избори, алал вера. Прим. др Мирјана Лапчевић - највеће поштовање!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja