petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 15.05.2020. u 17:07

Aleksandrijski model za obnovu biblioteke

(Фото Д. Јевремовић)

„Zastanite za čas, vi koji prolazite! Na ovom mestu se, do nedelje, 6. aprila 1941. godine nalazila Narodna biblioteka Srbije. Toga dana je, u rano jutro, počelo bombardovanje Beograda. Prvo je raznesen mir, a zatim je, na Kosančićevom vencu zaplamtela Narodna biblioteka. Danima su goreli drevni pisani spomenici, stare i nove knjige, spisi i pisma, dokumenti i novine. Danima je plamen uništavao svedočanstva o postojanju i trajanju jednog naroda. Danima je vatra gutala stoleća istorije sažeta u slova. Plamen se, najzad, preobličio u žar, a žar u pepeo. Na ovom mestu se nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda. Zato zastanite, za čas, vi koji prolazite!”, ovaj tekst naše uvažene književnice Svetlane Velmar Janković na srpskom i engleskom jeziku, nalazio se nekoliko godina na bilbordima ispred ostataka Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu.

Jedini nedostatak (o čemu sam i ranije pisao) je, što ispod ovog izvanrednog teksta ne piše ko je srušio i zapalio biblioteku. Više puta posmatrao sam, kako strane, tako i naše posetioce, koji zaista zastanu, pročitaju tekst sa bilborda, a zatim snime i tekst i ostatke biblioteke. Neko je, nije mi jasno zbog čega, uklonio bilborde i, umesto njih, okačio na ogradi isti tekst otkucan sitnim slovima na papiru formata A4. Naš veliki prijatelj, nobelovac Peter Handke, prilikom zajedničke posete ateljeu Olje Ivanjicki u vreme Nato agresije, prolazeći pored ostataka biblioteke, pitao je šta se tu nalazilo. Milorad Pavić, koji je takođe bio sa nama, objasnio mu je da su to ostaci Narodne biblioteke Srbije, koju su 6. aprila 1941. godine srušili i zapalili avioni fašističke Nemačke. Na te reči, Handke je prišao ogradi, poklonio se i desetak minuta stajao mirno, kao da odaje poštu uništenom kulturnom blagu Srbije. A, prilikom ponovnog boravka u Beogradu izrazio je želju da on, kao pripadnik nemačkog jezika, bude inicijator koji bi poklonio određena sredstva za obnovu biblioteke. Taj njegov gest, neki od političara, ocenili su udvaračkim tadašnjoj vlasti i Slobodanu Miloševiću, što zaista nije tačno.

 Potpisnik ovih redova, prilikom davne posete ostacima biblioteke u Aleksandriji, imao je čast da vidi projekat i maketu buduće biblioteke, koja je. zahvaljujući donacijama brojnih zemalja i svesrdnoj podršci kulturnih poslenika širom sveta i realizovana.

 Verujem da bi se aleksandrijski model mogao primeniti i za obnovu biblioteke na Kosančićevom vencu, zato svesrdno podržavam predloge gospode Dragana Stankovića i dr Radomira Đorđevića, objavljenih u rubrici „Među nama”. Siguran sam, da bi obnovljena biblioteka postala važan kulturni centar za mnoge sadržaje, a verovatno i svojevrstan muzej pisane reči.

Mirko Mrkić Ostroški, likovni umetnik – izdavač
Beograd

Komеntari10
115db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir
Nova alexandrijska biblioteka finansirana je 50% Egipat i 50% UNESCO. Kad bi Srbi bili malo mudriji i smerniji, oni bi objasnili, zamolili i verovatno dobili od Nemacke pomoc za izgradnju novog objekta na tome mestu.
Krstic M.
Bolje da je nema, rode
Kojic D. Brana dig
Zgradu mozemo obnoviti i moramo to uciniti. Zgradu izgraditi bas onakvu kakva je bila. Sadrzinu ne mozemo ali mozemo obnoviti duh mladih i svih onih koji neguju duhovnost zivota. primer ne trazimo van Srbije Avalski toranj je idealan primer .
Ko bi u našem slučaju bio taj obnovotelj
Aleksandrijska biblioteka koja je u to vreme bila najveća ustanova te vrste u antičkom vremenu paljena je tri puta u razmaku od 700 godina. Gaj Julije Cezar je započeo, hrišćani su nastavili a muslimanski osvajači su dovršili posao oko uništavanja knjiga koje su sadržavale celokupno znanje i saznanja Starog Veka. Putevi gospodnji su često nepredvidljivi. Nakon skoro 14 vekova Aleksandrijska Biblioteka je obnovljena u skromnijem izdanju uz pomoć fondacije ismajiliskog verskog lidera Age Kana.
Znak pitanja
To mesto treba da ostane neizgradjeno. Biblioteku su srusili Nemci u 6. aprilskom bombardovanju. A knjige su izgorele usled propusta ministarstva prosvete, koje je nedeljama i mesecima odlagalo privremeno sklanjanje knjiga iako je postojala odgovarajuca naredba i iako su u istim okolnostima vazna gradja svih biblioteka u Evropi vec godinama bila delozirana.
Zoran Markovic
Bilbordi su skinuti "da se ne bi zamerali nasem velikom prijatelju - Nemackoj". Neko je samoinicijativno tekst prekucao i zalepio na ogradu. Tek da se zna. Gradske i republicke vlasti ne zele da se secamo KO je srusio Narodnu Biblioteku. Sta raditi? Dajte ideje, jer kreativnost srpskog naroda je velika i nije nestala, bez obzira na sve pokusaje, kako nasih, tako i svetskih mocnika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja