„Zastanite za čas, vi koji prolazite! Na ovom mestu se, do nedelje, 6. aprila 1941. godine nalazila Narodna biblioteka Srbije. Toga dana je, u rano jutro, počelo bombardovanje Beograda. Prvo je raznesen mir, a zatim je, na Kosančićevom vencu zaplamtela Narodna biblioteka. Danima su goreli drevni pisani spomenici, stare i nove knjige, spisi i pisma, dokumenti i novine. Danima je plamen uništavao svedočanstva o postojanju i trajanju jednog naroda. Danima je vatra gutala stoleća istorije sažeta u slova. Plamen se, najzad, preobličio u žar, a žar u pepeo. Na ovom mestu se nalazi pepeo velikog dela istorijskog pamćenja srpskog naroda. Zato zastanite, za čas, vi koji prolazite!”, ovaj tekst naše uvažene književnice Svetlane Velmar Janković na srpskom i engleskom jeziku, nalazio se nekoliko godina na bilbordima ispred ostataka Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu.
Jedini nedostatak (o čemu sam i ranije pisao) je, što ispod ovog izvanrednog teksta ne piše ko je srušio i zapalio biblioteku. Više puta posmatrao sam, kako strane, tako i naše posetioce, koji zaista zastanu, pročitaju tekst sa bilborda, a zatim snime i tekst i ostatke biblioteke. Neko je, nije mi jasno zbog čega, uklonio bilborde i, umesto njih, okačio na ogradi isti tekst otkucan sitnim slovima na papiru formata A4. Naš veliki prijatelj, nobelovac Peter Handke, prilikom zajedničke posete ateljeu Olje Ivanjicki u vreme Nato agresije, prolazeći pored ostataka biblioteke, pitao je šta se tu nalazilo. Milorad Pavić, koji je takođe bio sa nama, objasnio mu je da su to ostaci Narodne biblioteke Srbije, koju su 6. aprila 1941. godine srušili i zapalili avioni fašističke Nemačke. Na te reči, Handke je prišao ogradi, poklonio se i desetak minuta stajao mirno, kao da odaje poštu uništenom kulturnom blagu Srbije. A, prilikom ponovnog boravka u Beogradu izrazio je želju da on, kao pripadnik nemačkog jezika, bude inicijator koji bi poklonio određena sredstva za obnovu biblioteke. Taj njegov gest, neki od političara, ocenili su udvaračkim tadašnjoj vlasti i Slobodanu Miloševiću, što zaista nije tačno.
Potpisnik ovih redova, prilikom davne posete ostacima biblioteke u Aleksandriji, imao je čast da vidi projekat i maketu buduće biblioteke, koja je. zahvaljujući donacijama brojnih zemalja i svesrdnoj podršci kulturnih poslenika širom sveta i realizovana.
Verujem da bi se aleksandrijski model mogao primeniti i za obnovu biblioteke na Kosančićevom vencu, zato svesrdno podržavam predloge gospode Dragana Stankovića i dr Radomira Đorđevića, objavljenih u rubrici „Među nama”. Siguran sam, da bi obnovljena biblioteka postala važan kulturni centar za mnoge sadržaje, a verovatno i svojevrstan muzej pisane reči.
Mirko Mrkić Ostroški, likovni umetnik – izdavač
Beograd
