četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 15.05.2020. u 22:30 L. Kovačević Jovanović
IZA KAMERE

Televizijski milijarder

Dik Vulf stalno je prisutan na malom ekranu. Doduše ne fizički, već kroz neke od najpopularnijih serija koje potpisuje kao autor, producent ili scenarista – od čuvenih „Poroka Majamija” do dugovečne franšize „Red i zakon”
Дик Вулф (Фото EPA/ASM)

Šonda Rajms, Čak Lori, Rajan Marfi, Mišel i Robert King, Donald Pi Belisario. Ovo su samo neki od najpoznatijih televizijskih producenata čije serije gledaoci sa uživanjem prate. Na ovoj listi je svakako i američki producent i scenarista Dik Vulf (73), koji je slavu stekao zahvaljujući serijskoj franšizi „Red i zakon”, davne 1990. godine. Nedavno je osvanula vest da je potpisao petogodišnji ugovor sa En-Bi-Si univerzalom za stvaranje serija na američkom nacionalnom kanalu En-Bi-Si, kao i servisu za emitovanje sadržaja na internetu – Pikoku. Ovim ugovorom vrednim oko milijardu dolara, Vulf se upisao na listu televizijskih milijardera.

Njegov početak u ovom poslu nije bio u svetu serija. Karijeru je započeo radom na manje poznatim filmovima krajem sedamdesetih. Sa pojavom „Poroka Majamija”, čuvene serije s kraja osamdesetih sa Donom Džonsonom i Filipom Majklom Tomasem u rolama poznatih detektiva Sonija Kroketa i Rika Tabsa, u kojoj je radio ka ko-izvršni producent i scenarista, kreće i Vulfov uspešan put ka serijskom nebu. Ova kriminalistička saga naznačila je njegov stil rada za naredne projekte. Serije koje radi uglavnom su krimići. Tako da je on s godinama postao majstor kriminalističkih serija, a posebno za one sa primesama pravnih elemenata.

Baš takva je franšiza „Red i zakon”, koja je i posle trideset godina od emitovanja prve epizode, njegov najuspešniji televizijski projekat. Sve je počelo u septembru 1990. godine, kada je na malom ekranu ostvanula saga „Red i zakon”. Serija koja se bavi otkrivanjem počinilaca zločina i njihovim suđenjima, bila je pravo osveženje. Predstavljala je odličnu spregu između kriminalnih radnji i zakona, uz fantastičnu glumačku ekipu predvođenu Krisom Notom. Ovo je prva serija koju je u potpunosti radio Vulf. Njen je stvaralac, izvršni producent i scenarista. Kada je jedna osoba na ovim funkcijama, to se i te kako oseti, jer je sve u najboljem redu. „Red i zakon” je bio veoma popularan i opstao je na malom ekranu dve decenije. Vulf je znao da serija ne može doveka da traje, pa je došao na ideju da od jedne uspešne serije napravi još uspešniju televizijsku franšizu.

Godine 1999. prikazana je prva sezona ćerke serije „Reda i zakona” – „Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve”. I posle 21. godine, ova serija sa Mariškom Hargitaj u roli detektivke Olivije Benson još uvek se emituje. U međuvremenu je postala drama sa najdužim trajanjem na malom ekranu. Ne nazire joj se kraj, jer je nedavno obnovljena za još tri sezone. Ovo je jedna od najuspešnijih Vulfovih serija, ali ne i jedina koja je proizašla iz originalnog „Reda i zakona”. Tokom godina, nastali su „Red i zakon: Zločinačke namere” (2001-2011), „Law and order: Trial by jury” (2005-2006) i „Red i zakon: Los Anđeles”, a pompezno se najavljuje i snimanje neimenovane serije, u kojoj će glumac Kristofer Meloni reprizirati rolu detektiva Eliota Stablera iz sage „Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve”, kao i drame „Red i zakon: Zločini iz mržnje”. Franšiza je stigla i do Velike Britanije, gde je tokom pet godina trajanja njihova verzija.

Uporedo sa radom na ovom, započeo je novu – takozvanu „Čikago” franšizu. Sve je počelo sa dramom „Čikago u plamenu”. Vrtoglavi uspeh koji je serija o vatrogascima postigla, uz atraktivnu glumačku ekipu predvođenu Tejlorom Kinijem i Loren German, navela je Vulfa da stvori verziju, ali na svom prepoznatljivom terenu – kriminalu. Tako je ubrzo nastala saga „Čikaška policija”, koja je označila veliki povratak miljenice tinejdžera, glumice Sofije Buš, kojoj je ovo prva veća rola posle završetka serije „Tri Hil”. A gde su vatrogasci i policajci, prema oprobanom serijskom receptu, tu mora da bude i hitna pomoć. Tako je „Čikaška hitna pomoć” treća u nizu u ovoj uspešnoj čikaškoj franšizi. A sve tri traju i dalje i što je najvažnije, trajaće bar još tri sezone, jer su sve obnovljene do 2023. godine. Jedna od retkih Vulfovih serija koja nije uspela da zadrži gledaoce je „Chicago justice”, koja je otkazana posle jedne sezone.

Ovakvi neuspesi su zaista retki kada je reč o Vulfovim dramama. Iako su mnogi predviđali da bi takav scenario mogao da zadesi njegovu noviju krimi-sagu „FBI”, gledaoci je nisu dali. Dobra gledanost priče o unutrašnjem funkcionisanju Federalnog istražnog biroa obezbedila je sigurnu budućnost serije u kojoj glavne uloge tumače Misi Peregrim i Džeremi Sisto. Na tome se nije zaustavilo. Iako je nepisano pravilo da za snimanje ćerke serije treba da prođe bar pet godina, „FBI” je bila izuzetak. Posle prve sezone došlo se na ideju da se napravi saga „FBI: Najtraženiji”, o najitrigantnijim, i kao što i sam naziv kaže, kriminalcima sa liste najtraženijih. Džulijan Mekmen i Kelan Lac predvode glumačku ekipu. Ovih dana treba očivati odgovor na pitanje hoće li ova serija dobiti drugu sezonu.

Verovali ili ne, donedavno se u Americi emitovalo čak šest njegovih serija, koje ukupno broje blizu trista sati od ukupnog televizijskog programa. To su „Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve”, „Čikaška hitna pomoć”, „Čikaška policija”, „Čikago u plamenu”, „FBI” i „FBI: Najtraženiji”. Sve one, sem poslednje koja kod nas stiže 18. maja, emitovane su i ranije u Srbiji putem nacionalnih ili kablovskih kanala. Na sve ovo, u Americi se uspešno emituju i dokumentarne serije o kriminalu čiji je on stvaralac i producent – „Cold justice”, „Inside the FBI: New York”, „Criminal Confessions” i „Murder for Hire”.

Pune ruke posla imaće Dik Vulf u narednom periodu. Situacija sa pandemijom kovida 19 već mu je odložila nagomilane obaveze oko starih i novih projekata. Kao i svi ostali željno čeka trenutak kada će mu se život vratiti u normalu odnosno, u njegovom slučaju zbog velikog broja projekata – normalan haos.

Komentari0
4977b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja