utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 16.05.2020. u 22:00 Jelena Čalija

Ustaškoj „jezičkoj čistoći” nije mesto u srpskoj učionici

Pitanje je ozbiljno, da li se u udžbenicima nacionalnih manjina jezik, istorija, geografija mogu tumačiti u suprotnosti sa stavovima domaće nauke, kaže prof. dr Sreto Tanasić

O nedavnom času hrvatskog jezika za učenike osmog razreda, emitovanom na Radio-televiziji Vojvodine kao deo nastave na daljinu, na kojem se govorilo o „jezičkoj čistoti” u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, trebalo bi barem jedan čas izdvojiti da se prokomentariše sve što je u njemu problematično dato, kaže za „Politiku” prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Čas je ubrzo skinut sa „Jutjuba”, udžbenik sa spornom lekcijom povučen odlukom ministra prosvete Mladena Šarčevića, ali „mleko je već proliveno”. Lekcija u kojoj se navodi da je NDH vodio brigu o čistoti i pravilnoj upotrebi hrvatskog jezika izbacivanjem iz upotrebe pre svega srbizama, kao i da su jezikoslovci u Kraljevini SHS poistovećivali srpski i hrvatski jezik, već je odjeknula u javnosti.

„Dobro je kad država ima utvrđenu jezičku politiku, do čega se dolazi u dobroj saradnji države i struke, a Srbija to nema, na šta Odbor za standardizaciju srpskog jezika odavno skreće pažnju. Dobro je kada se država u skladu sa utvrđenom jezičkom politikom stara o jezičkoj problematici i u saradnji sa strukom brine o statusu nacionalnog i manjinskih jezika, što naša država ne radi. Odbor za standardizaciju srpskog jezika je mnogo puta ukazivao na štetne posledice koje iz toga proističu, pa i kad su posredi manjinski jezici, posebno manjinski jezici samo na simboličkom planu, ne i lingvistički jezici. Pisao sam ministru prosvete da nijedan ovakav udžbenik ne bi smeo otići u škole pre nego što kompetentni ne utvrde kako se tumači jezička problematika. Da je naša država imala više sluha za naša obraćanja, ne bi bilo ovakvih slučajeva”, navodi prof. dr Tanasić.

On dodaje da je poznato da srpski i hrvatski pogledi na period srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva nisu isti, da se mnogo šta se drugačije tumači, da ima mnogo neslaganja, krivotvorenja činjenica, prisvajanja srpske kulturne baštine.

„Na primer, kakva je to hrvatska ćirilica ili bosančica? I zašto je potrebno da ona bude hrvatska? Za pitanje kad su Srbi poistovećivali hrvatski i srpski jezik, treba pročitati tri knjige, ili bar njihove predgovore, trojice hrvatskih filologa sa razmeđa 19. i 20. veka: gramatiku od Tomislava Maretića (1899, 3. izdanje 1963), pravopis Ivana Broza (1892) i rečnik Franje Ivekovića (1901), kojim su oni Hrvatima uveli srpski književni jezik koji je Vuk Stefanović Karadžić stvorio za Srbe i njihovu kulturu. Dakle, nisu to učinili Srbi, i to je bilo pre stvaranja zajedničke države Kraljevine SHS, odnosno Jugoslavije. Pitanje je ozbiljno za ozbiljne države da li se u udžbenicima nacionalnih manjina jezik, istorija, geografija mogu tumačiti u suprotnosti sa stavovima domaće nauke”, kaže prof. dr Tanasić.

„Udžbenik je osnovno tekstualno sredstvo za sticanje novih znanja, njegov sadržaj mora biti prilagođen uzrastu učenika i taj sadržaj mora biti istinit, to je i početak i kraj ove priče”, kaže u izjavi za „Politiku” prof. dr Veljko Brborić, koji na Filološkom fakultetu u Beogradu predaje i metodiku nastave srpskog jezika.

„Očito je da je reč o velikom i nedopustivom propustu, o nečemu što nije samo greška, ali opet mislim da vredi biti oprezan i da ne smemo koristiti preteške reči. Ne znamo da li je ovaj udžbenik prošao zvanično odobrenje prosvetnih vlasti, a sadržaj o kome je reč neprimeren je uzrastu učenika i nije tačan. Nepotrebno je da učenici osmog razreda u Republici Srbiji uče nešto o jezičkoj politici u vreme Nezavisne države Hrvatske, sve uz njenu geografsku kartu. Pogledajte rečenicu: ’NDH vodio brigu o čistoći i pravilnoj uporabi javnog hrvatskoga jezika i pravopisa’, to se ne može objasniti. Primerenije bi bilo da se učenicima kaže kakav je tada bio odnos prema ćirilici, je li to briga o ’čistoći i uporabi’”, kaže profesor Brborić.

On podseća da je već bilo reči i o drugim propustima i u udžbenicima drugih predmeta i onima koji nisu namenjeni samo nacionalnim manjinama, pa se čini, kako ističe, da plaćamo danak brzini, nesmotrenosti, a ponekad i lošim namerama.

„Ipak, nije mi poznato da je ovakvih propusta bilo u udžbenicima za Srbe u Hrvatskoj. Kod nas učenici osnovnih i srednjih škola ne uče sadržaje o jezičkoj politici u toku Drugog svetskog rata, to je za studente srbistike, i to je sasvim jasno. Ni u jednom udžbeniku za srpski jezik kod nas nema reči o Novom pravopisnom uputstvu koje je donela Nedićeva vlada u vreme Drugog svetskog rata”, ističe prof. dr Veljko Brborić.

Komentari46
29027
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славиша Гавриловић
Није ми јасно зашто се уопште држе часови из хрватског језика када Хрвата у Србији има мање од 1 проценат од укупног броја становника.
M(j)ešano d(j)ete
Gleda se broj stanovnika u lokalnoj zajednici, ne u kompletnoj državi, takav je EU zakon. Inače, moja d(j)eca uče "srbijansku" školu, "natječu" se za Srbiju u sportu kojim se bave i nemam nikakav problem sa tim - naprotiv :)
Miloš Boško
Tužan i otužan propust, možda i nameran. A što se tiče stavova da isključivo ćirilica brani srbski (ne srpski) identitet to je pogrešno iako se njom služim u ručnom pismovanju (ne pisanju). `Ćirilica` je nametnut naziv zbog apost. Ćirila a on se služio glagoljicom, pa ni nju nisu izmislili (videti o ovome knigu `Glagoljica slovenska` od Filipa Gavrića), a ovo što zovemo ćirilica je ustvari `klimentica` koju je uveo Kliment Ohrid. Sve bi bilo drugačije kada bi se znalo značenje imena Srba i Hrvat
Саша Микић
@Петар Н. Сремац Мала исправка. До Вука у Србији и шире КЊИЖЕВНИ језик је био рускословенски, а народ је говорио народним језиком, односно дијалектом свога краја. Што се тиче Џорџа Бернарда Шоа, стоји у његовој биографији да је оставио новац за награду ономе ко, за енглески језик, направи исто што је Вук за српски, одговарајућу фонетску азбуку.
Петар Н. Сремац
"М. Бошко" ово је обично наклапање без аргумената. До Вука се у Србији и шире, говорило без много правила, рус/словенс. језиком и то се може и данас срести на литургији у нашим црквама. Вук је проценио да је језик херцеговачких Срба најправилнији српски и по њему написао граматику и уз њу азбуку одн. "Српску* ћирилицу". Добитник Нобелове награде за књижевност и велики ирски драмски писац Џорџ Бернард Шо увек је истицао да је српска ћирилица најсавршеније писмо и заокружен логички систем!
Миша С. Томовић
"Lingvista amater" Какав сте ви лингвиста и дајете поуке из Српског када не знате српску ћирилицу. Осим тога и код Хрвата постоје дијалекти па је тако Загорје, где живе прави Хрвати, особено баш по кјакавском дијалекту.
Леон Давидович
Да се поштује наука онда Хрвати у Србији не би учили некакав посебан "хрватски" језик већ би учили исти језик као и Срби , пошто се ради о истом језику, а могли би га звати како им је воља , ако им баш не одговара да га зову оним што јесте то јест српски. Као ни за историју тако и за језик данас не вреди наука већ све одређује политика и све тумачи како ко хоће, а не оно што је наука.
Sara
Sasa Mikic@ Oprostite, nisam na to obratila paznju, nije mi bilo logicno da se za nas obrazovni sistem stampa udzbenik u drugoj drzavi.Sta li je radilo nase ministarstvo prosvete i obrazovanja?
Саша Микић
Не знам тачно када је укинут ''монопол'' Завода за издавање уџбеника, па се штампање уџбеника врши по расписаном тендеру и захтевима Министарства и професије. Тако да су наши уџбеници штампани и у другим државама. Овде се ради о уџбенику за националну мањину, који уместо да се напише овде увози из матичне земље. То је случај и са Албанцима, Мађарима, итд. Зато њихова деца уче неку другу историју. Ваљда је тешко превести важеће уџбенике на језик националне мањине, па да сва деца уче исто.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja