Mali maturanti koji vole da istražuju, komuniciraju i sarađuju a zanimaju ih teatar, režija, fotografija, crtanje, montaža, film, animirani film, video-igrice, kostimografija i scenografija - od ove godine imaju mogućnost da svoje talente razviju upisujući novo umetničko odeljenje Filološke gimnazije, najavljuje direktorka ove ustanove Dragana Ćećez-Iljukić. Ova škola koja još od 2007. godine važi  za školu od nacionalnog interesa, među prvima u Srbiji, i premijerno u Beogradu otvoriće specijalizovano odeljenje za scenske i audiovizuelne umetnosti. Novitet u gimnaziji u centru grada biće i razred za norveški jezik.

– Gimnazija već dugo kao dodatnu attivnost neguje različite vrste umetničkog izražavanja, a pojedini naši profesori više od dvadeset godina podržavaju dramsko i likovno stvaralaštvo učenika, kao i kreativno pisanje. Cilj je da se osnivanjem novog odeljenja đacima otvori mogućnost da u toku svojih
gimnazijskih dana saznaju što više o mogućnostima oblasti koje ih zanimaju, a i da kroz ostale nauke, kao i ozbiljno izučavanje jezika, sagledaju šta sve mogu – ističe Ćećez-Iljukić.

Novo odeljenje, napominje ona, imaće između 20 i 24 učenika. Uz klasične gimnazijske predmete poput matematike i jezika, đaci će, dva puta nedeljno, imati i i dva umetnička predmeta: scenske i audio-vizuelne umetnosti. Časovi će imati teorijski deo, ali i praktično uvežbavanje onoga što su naučili. Uz nastavnike iz škole, učenicima će znanja prenositi i stručni saradnici poput glumaca i reditelja od kojih su mnogi i sami nekada sedeli u klupama Filološke gimnazije.
– Možda ta deca neće postati glumci, ali će jednog dana biti lekari, koji će zbog rada na sebi baš u najosetljivijem i najburnijem periodu odrastanja imati neponovljiva iskustva koja se ne stiču na internetu. A možda će praviti velike
filmove. Moći će da studiraju i u zemlji, jer ćemo ostvariti saradnju sa FDU i imati direktne odgovore na ona pitanja kuda dalje, ako požele da nastave tim smerom, a i u inostranstvu. Mi nećemo biti studio glume i studio za audio-vizuelne umetnosti. U Filološkoj gimnaziji će se na ovom smeru obrazovati mladi ljudi koji će sutra moći da upišu bilo šta što odluče – tvrdi direktorka ove ustanove.

Široko obrazovanje sticaće i đaci sa grupe za norveški jezik, njih 12.
– Osim jezika, učenici će izučavati norvešku kulturu i književnost, kao drugi strani jezik će učiti engleski, a fakultativno mogu već od prvog razreda da biraju i treći
jezik. To može biti ili jedan od  živih jezika, koje imamo u redovnoj nastavi kao što su francuski, ruski, nemački, španski, italijanski, kineski, japanski, ili neki sa predmeta za klasične jezike, starogrčkog i latinskog, a imamo profesore
koji predaju novogrčki – pojašnjava direktorka.
Za nova odeljenja škola će renovirati i prilagoditi kabinete. U tome očekuju podršku Ministarstva prosvete, gradskog sekretarijata za obrazovanje i drugih važnih institucija, jer, kako kaže, potrebe i kapaciteti Filološke gimnazije prevazilaze broj učionica koje su na raspolaganju.

– Kabinet za norveški će tek biti osmišljen, a kabinet za umetničke predmete treba da ima prostor za rad u školskim uslovima: učionicu bez klupa, sa strunjačama i re audio uređajima, kao i kabinet gde će moći da se izvode vežbe prilikom kreiranja video sadržaja – najavljuje Dragana Ćećez-Iljukić.

Prijemni ispit za umetničko odeljenje održaće se 10. juna kada će učenici polagati test opšte kulture, dok će se testiranje za grupu norveškog jezika organizovati kao i za sva druga filološka odeljenja, 12. i 13. juna. Prvog dana će se polagati test iz srpskog jezika i književnosti, a drugog će se proveriti znanje stranog jezika.
Uvođenje dva odeljenja namenjena nadarenoj deci nije jedini novitet u školi koja ove godine obeležava 150 godina postojanja, i  naslednica je Druge beogradske gimnazije.
– U planu je veoma ozbiljna strategija razvoja škole prevođenja u saradnji sa Društvom za strane jezike i književnost Srbije, kao i sa udruženjima prevodilaca. Planiramo da osnujemo Diplomatski klub učenika Filološke gimnazije i sarađujemo sa Institutom za međunarodnu politiku i privredu. Od nove školske godine pokrećemo i školu fotografije sa najeminentnijim fotografima Srbije, kao i školu pisanja sa piscima za decu – nabraja direktorka.
Posebno će se, kaže ona, raditi na uspostavljanju projektne nastave, organizovaće se radionice naučne pismenosti, dizajna i likovnog stvaralaštva, a unaprediće se i mentorski rad na istraživanjima.
– Filološka gimnazija ima nameru da formira tim, napravi program i, uz podršku Ministarstva prosvete, otvori i odeljenje za negovanje kulturne baštine u saradnji sa katedrama za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta, kao i sa institucijama koje su nadležne za zaštitu nepokretne kulturne baštine – ističe Dragana Ćećez-Iljukić.