Opijen svojom vlašću nad prirodom, pa i celim kosmosom, zaluđen novim i moćnim tehničkim dostignućima, čovek našeg vremena osetio se u jednom trenutku toliko svemoćnim da je pomislio da je vladalac svih svetova oko sebe. Zaboravio je jedino na svet u samom sebi. Učinilo mu se da je srećan i slobodan, i da mu ništa više nije potrebno. Ali, na vrhuncu te tako naukom osvojene sreće, kad se malo osvrnuo oko sebe i iza sebe, kad je pogledao u samog sebe, shvatio je da je isto toliko sam i bespomoćan kao i naši preci. Njegova duša tražila je neke druge vrednosti, neke druge temelje od onih koje gradi unazad dva veka, od prosvetiteljskog obrta i proklamovanja nove vere u svemoć razuma.

To je duhovna situacija našeg vremena, koju su pojedini pisci i filozofi definisali još pre više decenija, opominjući da i ljudska duša ima isto tako svoje zahteve i potrebe kao što ih ima i razum, zahteve koji ako nisu uslišeni mogu dovesti do teških poremećaja i na ličnom i na kolektivnom planu. O tome govori mala knjiga Eriha Froma Psihoanaliza i religija, koja je objavljena još 1950. godine, a kod nas se pojavila u izdanju podgoričkog „Oktoiha”, u prevodu Vesne Šijaković.

„Naš je život ne u bratstvu, sreći, zadovoljstvu, već u duhovnom haosu i zbunjenosti koji su opasno blizu stanju ludila”, piše From, opominjući da to nije ona histerijska vrsta ludila koja je postojala u srednjem veku, već je reč o „jednom ludilu srodnom šizofreniji, u kom je kontakt sa unutarnjom stvarnošću izgubljen a misao je otcepljena od emocije”. Nije uvek bilo tako, podseća From, i svaka kultura imala je svoje „lekare duše”, bilo da su to sveštenici ili filozofi, dok se moderna psihologija, iako definisana kao nauka o duši, „bavila svim stvarima osim dušom”, zaključuje poznati filozof.

Po Fromu, dušom se danas bave „dve profesionalne grupe: sveštenici i psihoanalitičari”, i osnovno pitanje na koje on pokušava da odgovori jeste da li oni neizbežno moraju biti suprotstavljeni, ili su saveznici na istom poslu. Njegov odgovor je da oni, uz sve razlike, mogu biti saveznici u lečenju čovekove duše od preteće praznine. Utoliko pre što je ona postala naše planetarno obeležje.

(Iz knjige „Predlog za čitanje”, objavljene 2000. godine u izdanju Čitališta Biblioteke grada Beograda)