utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 18.05.2020. u 19:19 Slobodan Samardžija
ISTOČNA STRANA

„Vlasovci” u vrtlogu rata

Графит „Москва – Берлин” који су руски војници оставили приликом освајања Рајхстага у Берлину 1945. године (Фото EPA-EFE/Clemens Bilan)

U   oslobađanju Praga od Nemaca pre 75 godina, pored jedinica sovjetske Crvene armije, učestvovali su i pripadnici tzv. Ruske oslobodilačke armije (ROA), poznatiji kao „vlasovci”. Reč je o ljudima koji su u godinama najvećeg rata vojevali protiv svojih zemljaka, a pod komandom sovjetskog generala i nemačkog kolaboracioniste – Andreja Andrejeviča Vlasova. Tih majskih dana 1945. u češkoj prestonici, sticajem okolnosti, našli su se na strani pobednika. Bio je to dobrovoljan, patriotski čin samih vojnika, suprotan dotadašnjim naredbama njihovog komandanta. Ali i – uzaludan...

Priča o „vlasovcima”, koji su tog ratnog proleća pokušali sa sebe da skinu ljagu koja ih je pratila, i koje su jednako prezreli i njihovi sovjetski zemljaci i Česi koje su oslobađali od nacista, potegnuta je iz arhiva da bi najavila prve inicijative prema kojima bi Prag, u kojem su ginuli, morao da pamti njihovu žrtvu, da im posveti neki znamen.

Čini se da nijedno dosadašnje obeležavanje Dana pobede u Drugom svetskom ratu nije izazvalo toliko oprečnih tumačenja događaja od pre 75 godina kao ovogodišnje. Većina država koje su bile pod okupacijom Hitlerove Nemačke, a koje su posle godina teškog ratovanja oslobodile sovjetske trupe, odjednom je počela da pronalazi „istorijske dokaze” prema kojima su se pripadnici Crvene armije u svemu pomenutom našli maltene slučajno, a ne zarad borbe protiv nacizma.

U tu priču uklapa se i sudbina generala Vlasova (1901–1946), jednog od najcenjenijih Staljinovih vojskovođa i učesnika bitke za Moskvu 1941. Godinu dana nakon oslobođenja sovjetske prestonice, tokom Ljubanske ofanzive na Volhovskom frontu, jedinice kojima je komandovao našle su se u okruženju nemačke 2. udarne armije, a sam Vlasov je zarobljen. U zamenu za slobodu prihvatio je saradnju s vođstvom Trećeg rajha i preuzeo komandu nad „Ruskom oslobodilačkom armijom”, formiranom od zarobljenih sovjetskih vojnika i protivnika Staljinovog režima. Ponovo nije imao sreće: u ruke Sovjeta pao je 1945, da bi po okončanju rata bio optužen za pokušaj državnog prevrata. Lišen je svih vojnih i civilnih priznanja, osuđen na smrt i – obešen.

Onih koje je Drugi svetski rat primorao da se, bez sopstvene želje, ali ruku podruku s istinskim izdajnicima, bore protiv rođene domovine bilo je, praktično, u svim zemljama. U Sovjetskom Savezu one koji su, bez obzira na okolnosti, stupili u službu neprijatelja po pravilu je čekala – smrtna kazna. Sa druge strane, uslovi u nemačkim zarobljeničkim logorima bili su užasni. Posebno za sovjetske zarobljenike. Pristupanje „ROA” bilo je, ako ništa drugo, šansa da se preživi. A voljnih da krenu tim putem bilo je na hiljade.

Nedavno uklanjanje spomenika Ivanu Stepanoviču Konjevu, sovjetskom maršalu čije su jedinice oslobodile Prag od Nemaca, već samo po sebi bilo je loša namera, preneo je pre neki dan Radio slobodna Evropa. Još gore je insistiranje aktuelnog gradonačelnika češke prestonice Adrijana Krnačova da se obeleži sećanje na pripadnike „Ruske oslobodilačke armije” predvođene generalom koji je hiljade svojih sledbenika obeležio žigom izdajnika.

Tragično za „vlasovce” bilo je to što ih nisu prihvatili ni Česi ni saveznici. One koji su verovali da su se domogli sovjetsko-američke demarkacione linije Amerikanci su jednostavno razoružavali i predavali goniteljima. I sam general Vlasov zarobljen je dok se vozio u jednom američkom džipu. Ma koliko bili nošeni burnim vetrovima rata, delovanje „vlasovaca”, čak ni tokom oslobođenja Praga, ne bi moglo da se podvede pod kategoriju borbe protiv nacizma. Bio je to samo još jedan uzaludni pokušaj da se preživi. Na Zapad je uspelo da ih se probije jedva nekoliko hiljada.

Komentari10
4f8f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vera
Vise od 300 ruskih vojnika armije Vlasova je poginulo u borbi protiv Nemaca, braneci Prag. Ako gradjani Praga zele da im podignu spomenik, zasto da ne ? Niko na Zapadu ne porice sustinsku ulogu SSSRa u pobedi protiv nacizma. Dovoljno je otici na wikipediju i uveriti se kako Ameri i Englezi predstavljaju Staljingradsku ili Kursku bitku.
Darbo
@ Vera. Pratite li vi zapadnu štampu gospođo Vera, i ne samo zapadnu već i bivših članica Varšavskog pakta. Za njih je pobeda nad Nemačkom počela danom D, a svi oni dobro znaju da je Staljingrad slomio kičmu Hitlerovoj Nemačkoj. Znaju ali tvrde drugačije.
ZLATKO S P
Ima jos, puno takvih srecnih slucajeva! Da,da: Germanizam,kao institucija . Ona je prezivela Jugoslovenski I Bugarski Komunizam,jer kriterium nije bio isti za sve nacionalnosti u komunistickoj Bugariji i Jugoslaviji! Mihajlo Apostolski[ bilo je srpsko prezime] Po cinu Kapetan Kralevine Jugoslovenske Vojske ,Zarobljen 1941 god,i poslat u nemackom logoru,Pusten kao Bugarin ,I pravo Sofija ,Kiro Gligorov I Metodije Gogov ,isto pobegli,kod fasista za Sofiju 1941,god.A,1945 u Skoplju,svi znamo!
LaCosta
A sta ako postavimo pitanje, cijom greskom je Vlasov pao u nemacko zarobljenistvo. Koliko je tih vojnika bilo kivno na Staljina zbog zarobljavanja koja su usledila nakon katastrofalnog vodjenja vojnih operacija prvih meseci rata. I koliko je sovjetskih vojnika izgubilo zivot u nehumanim uslovima nacistickih logora? Lako je moralisati o tudjim sudbinama sedeci u udobnoj fotelji.
Razna sreća
@LaCosta. Možda je neko kriv za ne najbolje vođenje neke operacije ali taj nemože biti kriv ako neprijatelj ne poštuje prava ratnih zarobljenika. U svakom haosu ima onih koji pokleknu i onih koji izdrže. Često jednako stradaju i ovi koji su otstupili i ovi koji nisu, pogotovu ako im prelet ne uspe. Ljudski je pokušati shvatiti one koji nisu izdržali ali izdaja je izdaja, ipak!
EvGenije
Istoriju pišu pobednici. Sudbinu poraženih rešavaju pobednici. Pravda u ratu, šta je to? Koga briga za sudbinu malog čoveka u smutnim vremenima? Zar one koji su ih smutili? Da ih je briga ne bi ih mutili. A za pogrešne izbore uvek se plaća, često i životom.
Prikaži još odgovora
Леон Давидович
Фалсификовање историје иде до те мере да је за Дан победе Бела кућа издала саопштење да су победници били САД и В. Британија, а о СССР- у ни речи.
Леон Давидович
Чешки покрет отпора дигао је устанак у Прагу надајући се да ће сами ослободити град и да ће им у помоћ стићи Американци који су били 70 км удаљени.У пшомоћ им је стигла и 1 пешадијска дивизија РОА., али су убрзо већином дезертирали. Устаници су успели да савладају унутрашње немачке снаке у Прагу али су Немци извршили удар снагама ван града користећи оклопне јединице и авијацију. Побуњеници су капитулирали 8. маја пред Немцима. Следећег дана ушла је Црвена армија у Праг, а Немци напустили град.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja