sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 24.05.2020. u 18:00 Miloš Ković
POGLEDI

Razum ili razgraničenje

„Struka” kaže da pandemija postepeno slabi. Sada se odlično vidi da mnogi od početka nastoje da je iskoriste za svoje ciljeve. Vlasti u Crnoj Gori, pod izgovorom javnog zdravlja, hapse vladike, sveštenike i prebijaju verni narod. Na Kosovu i Metohiji, usred pandemije, juriša se na Srbe, spaljuje i pljačka njihova imovina. U prestonicama velikih sila, u Beogradu i Prištini, ubrzavaju se pregovori o „razgraničenju” i konačnoj predaji Kosova i Metohije u ruke albanskih šovinista.

Od razbijanja Jugoslavije, Kosovo i položaj Srba u susednim zemljama predstavljaju najteža iskušenja za svaku vlast u Beogradu. Današnji predsednik i vlada Republike Srbije, kako izgleda, u odnosima s Republikom Srpskom postižu dobre rezultate. Njihova politika prema Kosovu i Metohiji i Crnoj Gori, međutim, vodi ka rasparčavanju Srbije i ugrožavanju biološkog opstanka srpskog naroda.

Utamničenje vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija i osam nikšićkih sveštenika, hapšenja i prebijanja Srba u Crnoj Gori nisu naišli na osmišljen, plodotvoran odgovor Beograda. Nekoliko izjava, koje su tim povodom date, zvučalo je iznuđeno i zbunjeno. Ne izgleda da su povučeni bilo kakvi tajni ili javni potezi. Ako se može suditi po tome kako se Srbija držala do sada, naročito u aferi „Državni udar” iz 2018, naše vlasti mogle bi da ostave Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike u Crnoj Gori na milost i nemilost progonitelja.

Primeri Izraela i Jermenije pokazuju da postoje načini na koje matica može da zaštiti sunarodnike van svojih granica. Srbi, međutim, za razliku od Jevreja i Jermena, i dalje izbegavaju da se suoče s pretrpljenim genocidom, tom najvažnijom temom svoje istorije. Izlivi mržnje u crnogorskim medijima i javnosti iznova otvaraju to pitanje. Beograd još ne razume ni NDH ni „Oluju”, a već mora da se suoči sa zlom u Crnoj Gori. Simboli, javni diskurs i kulturna politika te zemlje nepogrešivo je vezuju za tradicije Nezavisne Države Crne Gore i crnogorskih ustaša Sekule Drljevića i Savića Markovića Štedimlije. Izrazito prohrvatsku politiku u Crnoj Gori nastavio je i Tito, samo zamenivši crnu boju crvenom, uz pomoć Meštrovića, Štedimlije, Milatovića, Đuranovića i sličnih ljubitelja srpskog roda i imena. Njihov legitimni potomak danas je Milo Đukanović. Marko Perković Tompson na državnoj televiziji Crne Gore, na Dan pobede nad fašizmom, bio je slučajnost koliko i prisustvo crnogorskih zvaničnika na proslavi „Oluje”. Hrvatske zastave vijorile su se na cetinjskim ulicama, u noći proslave nezavisnosti od sebe i zavisnosti od SAD, Vatikana i Hrvatske.

Pitanje Kosova i Metohije, međutim, veće je i odsudnije. Bez Kosovskog zaveta ne bi bilo ni Crne Gore, ni Srbije, ni Republike Srpske. „Razgraničenje”, koje se danas ukazuje kao politika Beograda, u stvari znači korekciju „granice” između Srbije i „Kosova”. Reč je o razgraničenju sa više od 100.000 naših građana, s najvećim svetinjama, ogromnim rudnim bogatstvima, Ustavom i zakonima. Bilo bi to „razgraničenje” s razumom, iskustvom i moralom. Na taj način mi bismo omogućili rasparčavanje Srbije i stvaranje velike Albanije. Izazvali bismo nove krize i ratove i svojim potomcima ukinuli svako pravo na budućnost.

Za vreme pandemije, međutim, složile su se kockice „razgraničenja”. U februaru 2018. na ovom mestu sam pisao da je to, po svemu sudeći, politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U jednom trenutku izgledalo je da je ova ideja propala, sve do prvih dana marta 2020. i sastanka predsednika Srbije i „Kosova” u Vašingtonu. Predsednik „vlade Kosova” Albin Kurti tvrdio je da je tada, pod okriljem Donalda Trampa i njegovog izaslanika za Kosovo Ričarda Grenela, dogovoreno „razgraničenje”. Kurtijeva „vlada”, koja je „razgraničenju” pružala otpor, potom je, usred pandemije, pod direktnim Grenelovim uticajem, oborena (26. marta 2020). Ključnu vest, da je Trampova administracija podržala „razgraničenje”, potvrdili su upućeni vašingtonski i albanski lobisti, Danijel Server i Džems Huper. Nemačka, koja je podržavala Kurtija, ostala je glavni protivnik „razgraničenja”, ali se tamošnja opozicija sve više izjašnjava za takvo „rešenje”. Angelu Merkel u tome ne podržava ni Emanuel Makron, pa čak ni visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. U ove razgovore Beograd i dalje ne poziva Moskvu, koja zahteva poštovanje Rezolucije UN 1244 i međunarodnog prava. Konačno, Beograd je pasivno i ćutke primio odluku Evropske mreže operatera da se energetski sistem „Kosova” odvoji od Srbije (21. aprila 2020) i odluku Prištine da se i u tome veže za Albaniju.

Zašto bi Rusija branila Kosovo, ako ga se Srbi odriču? Neće biti da duhovna deca Svetog Save i Svetog kneza Lazara umeju još samo da se uzdaju u Albina Kurtija i Angelu Merkel. Setimo se Krajine. Ako dozvolimo „razgraničenje”, od Srbije neće ostati kamen na kamenu.

Lepo reče Tomaš Masarik: „Čovek i narod s verskim ubeđenjem, narod sa čvrstom voljom da ostvari svoje ideale, uvek će postići svoje”. Put obnove pronađen je u Crnoj Gori. To su litije. Na potezu je naša Crkva.

Vanredni profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari14
e169f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mladen vracevic
Bravo, Milose Kovicu
dragoslav kocovic
Najstarije sedište Srba je srednji tok Dunava, njegova leva i desna obala. Valja učiti i besediti snagom činjenica, a mogo toga je istraženo i objavljeno. Naučna istina nema nikakvih dodirnih tačaka sa dnevnopolitičkim zbivanjima.
DAN
Naučna istina itekako ima dodirnih tačaka sa dnevnopolitičkim zbivanjima jer se, i kod nas, njome objašnjava i politička situacija )slučaj Kosova)! I šta znači najstarije sedište. Za nas ljude najstarje sedište je Afrika a za civilizaciju Bliski Istok. Ljudi su se kretali, od Afrike pa nadalje i žive gde su stigli, inače šta će Turci u Anadoliji, Arapi u Egiptu, Rusi na Dalekom Istoku ili Španci i Englezi u Americi ?! Tu već dolazimo so dnevne politike!
Mišljenje
Jedan Mađarski državnik je rekao: Bolje tri miliona Mađara van Mađarske nego tri miliona manjina u Mađarskoj !
Миодраг Стојковић
Када сам рекао да је КиМ творевина комунизма , мислио сам на аутономност која је дата на поклон малом броју Југословенским Албанцима да би се ослабила Србија , исто то је урађено са Војводином. Ради равнотеже у ЈУ. и стварања Југословенске нације која је показала своје лице. Националне мањине у Србији требало би да свате суштину , у неким другим државама о томе и неби било разговора, а камоли ратова попут овог на КиМ -у.
Veljaš NS
poruka za "Mera", pričate o Vojvodini a pojma nemate o istoriji tog prostora. Da bi vodili dijalog prvo pročitajte knjigu J. Šafarika, O poreklu Slovena, Ofen 1802. Dakle, Sloveni pa i Srbi su na prostorima Panonije su i pre misije Ćirila i Metodija. Ups, verovatno treba da pročitate i ko su ova dvojica. Da vam olakšam, teniseri nisu....
Mera
Stednjevekovna Srbija skoro da nije prelazila Savu i Dunav i to samo kao nasleđena oblast zato što je Mađarska bila jaka država (Uroš Prvi Veliki je čak i bio zarobljen). Zato je širenje bilo prema Vizantiji koja je bila znatno slabija i na izdisaju. Koliko je to pomoglo Turcima je pitanje! Krajem 17 veka se znatno smanjilo stanovništvo Srbije, posebno Kosova, zbog represalija Turaka i seoba. Državu smo već ranij izgubili na Marici zbog bahate vlastele (pobiše se sa zlaćani noži).
Mera
Ćirilo i Metodije su bili Vizantijski službenici odabrani od cara da hrišćanizuje Slovene i uvedu ih u vizantijski politički i kulturni prostor i tako dobiju saveznike za svoju državu. Prosto govoreći, borba za duše Slovena, pa ko pre stigne! Njima je pomogla ideja narodnog jezika ali ni Vizantija nije bila naivna. Drugo, zašto su Srbi morali da traže dozvolu za naseljavanje u današnjoj Vojvodini ? Kako sad bili u Panoniji a čas starosedoci Balkana ili ono što pod tim podrazumevamo !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja