četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 24.05.2020. u 18:00 Marko Vladisavljević

Socioekonomske posledice pandemije

Struktura zaposlenosti iz perspektive pandemije u Srbiji dosta je nepovoljnija u odnosu na razvijene evropske zemlje, a zaposleni u Srbiji su pod većim rizikom uzimajući u obzir i visoko učešće radnika bez stalnog ugovora
(Фото Пиксабеј)

U doba pandemije kovida 19 vlade zemalja vagaju dva suprotstavljena interesa. Prvi interes je briga o javnom zdravlju, usled koje se sprovode mere izolacije i socijalnog distanciranja, kako bi se sprečio kolaps zdravstvenog sistema i smanjio mortalitet. Drugi interes je očuvanje ekonomske aktivnosti, koje je ugroženo upravo usled sprovedenih mera. Veliki broj međunarodnih organizacija i stručnjaka saglasan je u oceni da će mere koje se sprovode usled pandemije kovida 19 imati značajne ekonomske posledice. Međunarodna organizacija rada navela je da će kriza, prema prvim procenama, imati uticaj na oko 81 posto svetske radne snage, a u Evropi se predviđa smanjenje časova rada od oko 7,8 odsto, što je ekvivalentno smanjenju od oko 15 miliona radnika.

Veliki broj ekonomista ukazuje na to da ekonomske posledice neće biti iste za sve radnike. Branko Milanović ukazuje na to da je tražnja za određenim poslovima povećana (npr. zdravstvo), drugi – takozvani neesencijalni poslovi (npr. turizam, fabrički radnici, itd.) morali su biti obustavljeni kako bi se sprečilo širenje zaraze. S tim u vezi, postoje i velike razlike između poslova koji mogu da se rade od kuće, putem interneta, od onih koji ne mogu. Iz institucionalne perspektive, ranjivost poslova, i u doba kad privreda nije u krizi, veća je za radnike koji rade bez stalnog ugovora, samozaposlene, radnike koji rade skraćeno radno vreme ili u malim preduzećima. Konačno, smanjivanje agregatne tražnje za određenim proizvodima i uslugama, koje će se nastaviti i nakon prolaska prvog naleta pandemije, neće biti isto za sve sektore.

Međunarodna organizacija rada (MOR) podelila je sektore delatnosti u pet grupa prema riziku s kojim se suočavaju radnici u ovim zemljama. Sektori s niskim rizikom su oni koji su u javnom vlasništvu, jer država kao najveći poslodavac ima velike mogućnosti zaduživanja u svrhu održanja radnih mesta i nivoa zarada radnika. Dodatno, tražnja za uslugama u sektoru države ostaće nepromenjena (obrazovanje, državna adminstracija) ili povećana (zdravstvo). S druge strane, sektori s najvišim rizicima su oni koji podrazumevaju direktan kontakt između pružalaca usluga i potrošača (turizam, trgovina, saobraćaj, umetnost) ili gde veliki broj radnika radi zajedno na radnom mestu (prerađivačka industrija, poslovanje nekretnina, administrativne aktivnosti, građevinarstvo).

Uzimajući u obzir prethodno opisanu klasifikaciju MOR-a, zaposlenost u Srbiji ima veće učešće poslova s velikim rizikom nego što je to slučaj s prosekom u Evropi (u skupu zemalja za koje su dostupni podaci: EU 27, Norveška, Švajcarska, Velika Britanija i Srbija). Dok u Srbiji 50 odsto svih poslova spada u grane s visokim rizikom, evropski prosek je oko 45 procenata.

Dodatno, Srbija ima visoko učešće zaposlenih koji rade bez stalnog ugovora (ugovora na neodređeno) – čak 23 odsto, kao i visoko učešće radnika koji rade u firmama koje imaju do deset zaposlenih (40 procenta, naspram 30 procenata u Evropi), gde se nalazi među pet zemalja s najvišim učešćem. Jedina pozitivna karakteristika u kontekstu pandemije jeste činjenica da Srbija ima dosta nisko učešće zaposlenih na skraćeno radno vreme, svega dva odsto, u odnosu na prosek od 19 odsto u Evropi, a što se tiče učešća samozaposlenih, Srbija je na nivou evropskog proseka od oko 13 procenata.

Iz navedenih podataka proizlazi da je struktura zaposlenosti iz perspektive pandemije u Srbiji dosta nepovoljnija u odnosu na razvijene evropske zemlje, a zaposleni u Srbiji su dodatno pod većim rizikom, uzimajući u obzir visoko učešće radnika bez stalnog ugovora, koji mogu biti lako otpušteni ili koji rade u malim firmama čije poslovanje može biti ugroženo. Ovi radnici često ne mogu da se oslone na mrežu sistema socijalne sigurnosti, pa je njihova egzistencija u toku ove godine (a moguće i naredne) u velikoj meri upitna.

Iz te perspektive treba razmišljati i o „optimističnim” ocenama kretanja BDP-a Srbije u ovoj i narednoj godini. Ako uzmemo te ocene kao tačne, svakako treba imati u vidu da je kretanje BDP-a nešto što važi za prosek zemlje, a zanemaruje činjenicu šta će se desiti s pojedincima, posebno onim koji su pod najvećim rizikom usled pandemije. Analize strukture zaposlenosti pre pandemije ukazuju nam da su rizici po zaposlenost radnika u Srbiji veći nego u drugim zemljama, te da postojeći set ekonomskih mera svakako nije poslednje što treba uraditi da bi se umanjili efekti postojeće krize.

Naučni saradnik u Institutu ekonomskih nauka
(Tekst napisan u saradnji s profesorom Krisitjanom Peruđinijem sa Univerziteta u Peruđi)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
7346f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojsa
Pisem iz NL, jedne od najrazvijenijih liberalnih demokratija. Njihovi liberali VVD su vec na vlasti 10-ak godina i ne posustaju. Male i srednje firme nose ovu ekonomiju, desetine hiljada kamioneta svakodnevno spartaju putevima i zaradjuju hleb, sa 5-20 radnika, od bastovana, elektricara, molera, do gradjevinaca koji grade i dogradjuju stanove, kuce. Bez ovog modela nece ni Srbiji krenuti bolje skoro, ali se ovo gradi 20-30 godina...Znaci, i za nasu decu je kasno, ali ne za njihovo potomstvo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja