ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 19.05.2020. u 23:15 Milka Lučić
PREDLOG ZA ČITANjE

Voleti Šekspira

Romantičarski nastrojeni brat i sestra Lemb pokušali su u svojoj knjizi „Voleti Šekspira” da slavnog pisca ponovo vrate među svoje savremenike – puritance
Вилијам Шекспир (Фото Википедија)

Više od četiri veka Šekspirov genije (1564–1616) ne prestaje da uzbuđuje umetnike, kritičare, čitaoce i gledaoce koji u njegovim dramama pronalaze odgovore na pitanja koja pojedinac sebi postavlja, bilo da je njihov okvir kosmički, društveni, ili samo mali, sitni, ljudski. Taj okvir u kojem je svet samo jedna velika pozornica (omiljena Šekspirova metafora), bilo da se on krvavo osvaja, da se zbog njega gubi razum, da se prašta i umire ili rađa ljubav, učinio je ovog pisca najvećim svetskim dramatičarem. Takav Šekspir, u čijem je delu, kako je napisao jedan drugi veliki pisac, džinovska figura pojedinca u stalnom sudaru s neminovnim tokom stvari, ne može znalce ostaviti ravnodušnim.

Ali, šta je sa ostalima? Da li oni vole Šekspira i mogu li u njegovim komedijama i tragedijama uživati kao u delima nekih drugih (lakših) pisaca? Ako su se, pak, umorili od Hamletovih dilema, Lirovog ludila, Otelove ljubomore, Makbetovih zločina, tragične ljubavi Romea i Julije, posle gotovo pola veka mogu ponovo na našem jeziku da zavole Šekspira. U tome im, možda, može pomoći knjiga Čarlsa i Meri Lemb Voleti Šekspira (izdavač „Dereta”, ali bez imena prevodioca ili prevodilaca). Romantičarski nastrojeni brat i sestra Lemb pokušali su, pre dva veka, da slavnog pisca ponovo vrate među svoje savremenike – puritance. Ušuškani u lažni moral i lako štivo oni su u Šekspirovim renesansnim komedijama videli opasnost po novi moral engleskog društva. Lembovi su i njima i publici ponudili Šekspira u novom izdanju, tako što su neke od njegovih slavnih komedija i tragedija napisali kao priče, lake za čitanje i prijemčive za svaki ukus.

Onaj ko je navikao da Hamleta čuje i onda kad ne govori, kome su njegovi monolozi i dijalozi sa Horacijem, ili sa Ofelijom postali deo pogleda na svet; onaj ko Prospera pamti po rečima da smo tek „tvar, od koje građeni su snovi”, teško će prihvatiti ovakvog Šekspira. Ali, da bi povratila svoj nekadašnji uticaj velika literatura ponekad mora da se ponudi i u ovakvom izdanju, pod uslovom da je to samo uvod, da parafraziramo Hamleta, u stvari i na nebu i na zemlji o kojima mudrost naša i ne sanja.

(Iz knjige „Prelog za čitanje”, objavljene 2000. godine u izdanju Čitališta Biblioteke grada Beograda)

Komеntari0
51cf2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja