sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 19.05.2020. u 21:55 Jasna Petrović-Stojanović

„Turski tok” kroz Srbiju ne prekida transport gasa preko Ukrajine

Isporučene količine ukrajinskom rutom u prva četiri meseca ove godine bile su najmanje otkada se ova zemlja odvojila od Sovjetskog Saveza
(Фо­то „Гаспром”)

Podatak da su ruske tranzitne isporuke prirodnog gasa u Evropu preko Ukrajine smanjene u prvom kvartalu ove godine za 47 odsto u odnosu na isti period lane, te da je reč o najmanje isporučenim količinama gasa u poslednjih 30 godina, a da je razlog tome puštanje u rad dela gasovoda „Turski tok”, otvara pitanje da li to opada potrošnja gasa. Ili je za sve ipak kriva pandemija kovida 19, koja je prepolovila industrijsku potrošnju gasa, budući da privreda u većini zemalja više od dva i po meseca nije radila.

Isporučene količine ukrajinskom rutom tokom prva četiri meseca ove godine bile su najmanje otkada se Ukrajina odvojila od Sovjetskog Saveza, potvrđuju podaci ukrajinskog operatora gasovodnog transporntnog sistema LLC. Za to je, po njima, glavni krivac „Turski tok”.

Ako je to tako, pitanje je da li će Srbiji, kada bude do kraja završena gradnja preko Bugarske, gasovod „Turski tok” biti glavni pravac snabdevanja, kako za sopstvene tako i za potrebe izvoza i da li Ukrajina ostaje rezervna varijanta našoj zemlji ili će sve ići novim gasovodom iz Turske preko Bugarske, Srbije, Mađarske do Austrije. Pogotovo ako se imaju u vidu najnovija dešavanje sa „Severnim tokom 2”, koji Federalna mreža agencija Nemačke neće da oslobodi pravilnika gasne direktive EU, to jest primene trećeg energetskog paketa.

Tačnije, ona hoće da obaveže ruski „Gasprom” da polovinu svojih gasnih kapaciteta ustupi i trećem licu. Isto ono što je traženo i od Srbije povodom „Turskog toka”, a što je naša zemlja rešila kroz domaće zakonodavstvo.

Ljubinko Savić, samostalni savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije, kaže da ima mnogo razloga zašto je situacija takva, a da svakako glavni razlog nije „Turski tok”.

„Pre svega blaga i topla zima. Potom gasovod ’Severni tok’, kojim se sada Nemačka snabdeva gasom, ali i pandemija kovida 19, koja je prouzrokovala pad industrijske proizvodnje u svim zemljama sveta. U Evropskoj uniji, pogotovo u Italiji i Nemačkoj kao najvećim uvoznicima ruskog gasa”, kaže on.

Ne treba prevideti ni činjenicu da su se pojavili značajni viškovi električne energije koji su prepolovili cenu struje u Evropi u odnosu na januar. To je dovelo do zamene, to jest toga da se umesto gasa troši struja, jer je bilo isplativije. A sve to je potom dodatno smanjilo količine gasa koje su preko Ukrajine isporučene Evropi.

Malo je verovatno, ističe, da je razlog ovako drastičnog pada tranzita gasa preko Ukrajine samo Turski tok, jer on u prvoj fazi snabdeva Tursku, koja nije u EU i nešto malo Bugarsku. Tek sa kompletiranjem trase preko Bugarske i Srbije treba očekivati aktivnije i veće učešće gasa i ovim koridorom, kaže Savić.

„Srbija u perspektivi računa na ovaj pravac snabdevanja i na prihode od tranzita. Pre svega računa na gas za svoje potrebe i to će biti dominantan pravac snabdevanja. Da li će se koristiti tranzitni pravac preko Ukrajine, to će zavisiti od partnerske – ruske strane. Turski tok je koncipiran za snabdevanje južne Evrope, a prema tome i Srbije”, objašnjava Savić.

Nije dobro da Srbija sebi zatvara vrata tako što će prekinuti da se snabdeva preko Ukrajine, već da koristi oba pravca. Razlog je bezbednost snabdevanja, čemu sve zemlje pridaju prvorazredni značaj, kaže Srećko Đukić, ekspert za gasne prilike u EU.

„Osim toga, nikako ne treba gubiti iz vida sve tvrđi stav Evropske unije prema beskompromisnoj primeni trećeg energetskog paketa pri izgradnji i transportu gasa namenjenog evropskom tržištu, s čim je Srbija imala problema, a što treba da bude razlog više da se ne odričemo ukrajinskog gasovoda”, ističe naš sagovornik.

Đukić dodaje da postoji više razloga zbog kojih je došlo do pada tražnje, to jest potrošnje ruskog gasa preko Ukrajine.

„Glavni razlog je izuzetno blaga zima koja nije zahtevala potrošnju gasa iz punih gasnih skladišta. Drugi je činjenica da tečni prirodni gas, bez obzira na to sa koje strane stiže na evropske obale, postaje sve konkurentniji gasu iz cevovoda i njegova potrošnja neprestano raste i premašuje jednu trećinu u ukupnoj potrošnji gasa”, ističe naš sagovornik.

I treće, na sve se to nadovezala pandemija, koja je zaustavila privredni život.

„To je uzrokovalo i pad tražnje nafte, ali i značajno pojeftinjenje gasa na ispod 100 dolara za hiljadu kubika. Bilo kako bilo, Srbija treba da koristi oba pravca za snabdevanje gasom, iako je u pitanju jedan isti, ruski gas i preko Ukrajine i preko ’Turskog toka’. Razlog je jednostavno bezbednost snabdevanja, čemu sve zemlje pridaju prvorazredni važnost”, ističe on.

Kakva će, ističe, biti sudbina „Turskog toka”, koji produžava preko Balkana do centralne Evrope, kao i nezavršenog „Severnog toka 2”, teško da sada iko može da kaže. Jedno su želje, a drugo sasvim realna politika energetske i gasne bezbednosti u Evropi, koju svesrdno podupire politika SAD.

Komеntari1
b2c80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gradjanin ovdasnji
Kako Turski tok koji jos makar par godina nece proraditi moze da utice na postojece tokove gasa?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja