ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 20.05.2020. u 22:13 Mirjana Sretenović
POSLE IZOLACIJE: KOSTA BUNUŠEVAC, slikar

Na jednom tasu ceo svet, na drugom mikrobiće

Ta nemoć je istorijski dobro poznata, čekalo se da pustošenje prođe u kome je jedini lek bilo zavlačenje u mišju rupu
Коста Бунушевац (Фото Д. Јевремовић)

Još jedan dan hipnoze ništavilom, ili povratak u mir praznine, ko neki melem deluje. Nema danas, nema sutra, nema misli, nema planova, nema „ja želim”, nema „kuda”, nema „gde”, mir ničim pomućen, čisto trajanje, čista bit, kaže slikar Kosta Bunuševac povodom života u karantinu i sa nama deli ostala promišljanja povodom pandemije.

‒ Živelo se i radilo uvek zajedno, onda se roj zarazio i zajedništvo je nestalo, molekul se razbio u atome koji se oslobodiše neuspešne molekularne forme. Raspad zajedništva nije se desio u potpunosti, ali očigledno ide ka tome, jer zaraze su trajne u raznim vidovima i svoje dejstvo neštedimice ispoljavaju. Ovog puta priroda je pokazala svoju ubitačnu moć ukazujući na slabost čoveka u zastrašujućim srazmerama ‒ govori naš poznati slikar.

Osećanje nemoći, kako smatra, trebalo bi da primora čoveka da razmisli o svojoj nasilničkoj samouverenosti da kontroliše svoj život sa iluzijom bez posledica. A posledice su brojne, zahuktalost tehnologije i nauke se ne osvrće, ne pita šta takav pristup čini planeti i samom sebi, primećuje ovaj autor.

‒ To je stari biblijski paradoks, do sada nerešiv, kada čovek počini neko zlo, na pitanje „šta to uradi čoveče”, odgovor je dubok i mračan, „ne znam”. To neznanje je pečat naše sudbine. Moj život u sumornim okolnostima ove zemlje odvija se u formi gradskog monaha zabavljenog, posvećenog slikarstvu i umetnosti, teritorija inkognita u kojoj sam jedini stanovnik, okružen čudima koje sam stvorio. Voleo bih da ta dela pokažem ljudima, ali ovo vreme teškog poraza zaboravilo je da sunce sija i da je čovek nosilac te svetlosti.

Moj život u sumornim okolnostima ove zemlje odvija se u formi gradskog monaha posvećenog slikarstvu i umetnosti

Bunuševac naglašava da nakon havarije, „kao što to uvek biva, sledi obnova sa istim pogrešnim stavovima, koji će izvesno uzrokovati nove havarije i tako od jedne do druge u ko zna kakvu budućnost”.

‒ Sile dualnog života u dobro poznatoj dosadi, održavaju svoj proces sistemom borbe suprotnosti koja egzistenciju čini izuzetno napornom i uznemirujućom. Pitanje je koliko ti napori i strepnje uzrokuju pad i narušavanje imunog sistema. Pad je očigledan ako pogledamo razarajuće dejstvo virusa na čoveka i nemoć odbrane, bez obzira na velelepnost naučnih dostignuća, koja nemaju efikasnu moć da savladaju tajnu i misteriju jednog mikroorganizma, gle čuda, kojeg su čak i snimili da ga gledamo svaki dan. Na jednom tasu vage je masa civilizacije nepobedivog sadržaja planetarne celokupnosti, na drugom mikrobiće koje ima nameru da živi kao i svi živi stvorovi, nalazi svoje stanište u čoveku, hrani se njime i time ga uništava. Način na koji to radi je bolan, zastrašujući i tragičan. Ostaje muk, pitanja vise u vazduhu, sva ljudska mudrost je bez suvislog odgovora. Ta nemoć je istorijski dobro poznata, čekalo se da pustošenje prođe u kome je jedini lek bilo zavlačenje u mišju rupu, živeći mišji život. Život je tajna u bukvalnom smislu ‒ zbori naš sagovornik.

On smatra da se znanje čoveka o sebi i životu nalazi na nivou dečijeg uzrasta i on teško izlazi na kraj sa razumevanjem tih pojava.

‒ Virus koji dolazi iz spoljne sredine ima neko improvizovano objašnjenje, čije posledice su, hteli ili ne, neizbežne. Isto tako su užasi koje čini čovek čoveku u dubinama istorije pošast neuporedivo obimnija od pitanja zašto čovek mora da ubije čoveka. Ratne epidemije imaju svoj racionalni smisao koji se očituje na vekovnoj zakonitosti podele ljudi na prijatelje i neprijatelje, i već se zna šta sledi. Lek za sprečavanje ratne pandemije ne postoji, već se sukob, nakon hiljada žrtava rešavao nekakvim sramnim primirjem koje je trajalo do sledeće prilike. Medicina se susreće sa brojnim nejasnim bolestima, snalazeći se kako ume i zna, a posle svega statistika na surov način izračunava brojeve koji obelodanjuju permanentne neuspehe i pokušaje. Bolesti imaju poražavajući status za koji nema leka, ili ima, koji se prave na „otprilike” da će delovati ‒ primećuje Bunuševac.

Prema njegovim rečima, život se odvija u strahu od mogućih pojava, „verujući da baš mene neće dokačiti račun verovatnoće, pojave koje se zovu rat, bolest i kriminal”.

‒ U toj stvarnosti postoji i ona druga strana čoveka sposobnog da stvori umetnost koja nadilazi sveopštu istinu tame i zla. Ta strana održava labavi ekvilibrijum između dobra i zla, stvarajući dela koja donose prisustvo svetlosti. Mogući lek tiče se prostora gde je umetnost ona sila koja može da pruži deliće mira u čovekovu teško povređenu dušu. Istorijski, umetnost je bila služavka koja je ulepšavala i zabavljala svet tame i zla, postepeno gubeći svoje suštinske atribute, tajnu kreacije, koju su preuzele tehnološke, lake konstrukcije za po jedan dan, isprazne dogodovštine poistovećene sa namerama onih koji su zaduženi da znaju kakav ovaj svet treba da bude.

Komentari6
03b34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirjana M.
Odavno nisam pročitala ovako jezgrovit i bolno tačan tekst. Bravo goospodine Kosta!
Нада Ласкер
Невино оптужени вирус који се претворио о предмет култа ништавила.
Бранислав Г. Ромчевић
Вирус се не храни човеком! Он само настоји да оствари с њим симбиотички однос - да се у њему настани и битише (не трошећи, притом, човекове ресурсе!).
Boris
@Бранислав Г. Ромчевић Recite to malariji, hivu, eboli...
Bogdan Miscevic
Браво Коста! Све ово што си рекао је изванредно јасно и тачно, а по обичају, на овако сјајне осврте неће бити коментара. Духовно и физички смо лењи, и то је то. Из Балтимора поздравља те сликар Богдан Мишчевић.
e sad je kosti mnogo lakse...
komentarisati ovaj tekst je isto sto i pevati posle pavarotija...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja