sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 25.05.2020. u 18:00 Nebojša Katić
POGLEDI

Kako sačuvati kurs dinara

Duboka finansijska kriza nužno dovodi do velikog budžetskog deficita, koji se mora pokriti zaduživanjem države i to nije sporno. Sporno je kako će se pokrivati budžetski deficit i ko će ga kreditirati

Kao što se moglo i očekivati, Srbija je krenula u novi ciklus deviznog zaduživanja emitujući sedmogodišnje obveznice u vrednosti od dve milijarde evra. Obveznice su emitovane na inostranom tržištu i kupili su ih strani kreditori po stopi prinosa od 3,375 odsto. Stručna javnost je podeljena na one koji misle da ovo zaduživanje govori o finansijskoj snazi Srbije, i na one druge, koji insistiraju da je Srbija trebalo da se zaduži kod MMF-a po nižoj kamatnoj stopi. Začudo, niko (od uticaja) ne dovodi u pitanje potrebu da se Srbija zadužuje u inostranstvu.

Duboka finansijska kriza nužno dovodi do velikog budžetskog deficita koji se mora pokriti zaduživanjem države i to nije sporno. Sporno je kako će se pokrivati budžetski deficit i ko će ga kreditirati. Deficit se može pokriti na tri načina, koji se mogu kombinovati. Jedan je da se država zaduži na domaćem finansijskom tržištu, drugi je da se zaduži kod Narodne banke Srbije (NBS) i treći – da se država zaduži kod inostranih kreditora. (Direktno zaduživanje države kod NBS je zabranjeno zakonom, ali to nije bitno za kontekst ovog teksta.)

Popularna teorija kaže da zaduživanjem na domaćem finansijskom tržištu država guši privredu time što uzima novac koji bi otišao privatnom sektoru. Ta teorija je uvek klimava, a u krizama je i besmislena. Da se država zadužila kod domaćih banaka, ona bi samo reciklirala novac koji je pozajmila i vratila bi ga privredi kroz programe pomoći. Ova vrsta namenskog zaduživanja ne samo da ne ugrožava privredu, već pomaže da preduzeća lakše dođu do kredita i da tokom krize ne budu prepuštena samo milosti banaka.

Druga mogućnost je da država uzme dinarski kredit od NBS i da tim novcem pomogne da se privreda održi na nogama. Uticajni domaći ekonomisti ovaj metod smatraju nedopustivim, uz tvrdnje da neminovno dovodi do visoke inflacije. Isto misli i većina onih koji imaju više od četiri razreda osnovne škole i pristup „Tviteru”.

Srbija se sada odlučila za treću mogućnost i pozajmila je novac od stranih kreditora, povećavajući tako ne samo javni, već i spoljni dug. Ako je cilj ovog zaduživanja da se pomogne privredi, kako vlast tvrdi, onda će najveći deo pozajmljenih evra, pre ili kasnije, biti otkupljen novoštampanim dinarima, koji će se usmeriti preduzećima i građanima. Tu dolazimo do zanimljivog monetarnog paradoksa – novoštampani dinari kojima se otkupljuju evri i koji podižu tražnju neće izazvati inflaciju. Ali, kada bi ta ista količina dinara ušla na isto tržište kroz kredit koji bi NBS dala državi, to bi izazvalo neopisive strahote zato što... pa zato što tako piše u knjigama monetarnih bajki za zemlje u razvoju.

Zašto se Vlada Srbije opredelila za inozaduživanje, za tu najskuplju i najrizičniju varijantu, kojom se ekonomska budućnost Srbije dodatno prepušta volji stranih kreditora? Vlada se nije zadužila u inostranstvu da bi pomogla privredi, kako to tvrde njeni zvaničnici i NBS. Da je to bio cilj, država je mogla da se zaduži dinarski na jedan od prva dva opisana načina. Ne, Srbija se zadužila kako bi popunila devizne rezerve, koje se ubrzano prazne. U aprilu je NBS spiskala 440 miliona evra kako bi sačuvala kurs, a s njim i iluziju o ekonomskoj moći „najbolje” ekonomije u Evropi.

Po ko zna koji put ekonomska sudbina Srbije se podređuje politici kursa dinara i interesima dužnika i uvoznika. Cena se uvek plaća kroz veliki rast spoljnog duga, kroz stagnaciju ili mali privredni rast i kroz gubitak ekonomskog suvereniteta. Na kraju tog puta penzije i plate bi se ponovo mogle smanjivati kako bi se uštedeo novac za otplatu inokredita.

Pogledajmo to s vedrije strane – ako se inozaduživanje Srbije zadrži samo na ove dve milijarde evra, to neće biti strašno. Trošak zaduživanja koji je Srbija prihvatila nije previsok, a kritika vlasti po tom osnovu je nekorektna i politički je obojena. Ali…

Srbija bi morala da odustane od održavanja kursa dinara na nivou na kojem je on danas. Troškovi takve politike već su enormni i samo će rasti. Posledice precenjenog kursa dinara bile su vidljive i pre izbijanja krize i u poslednje tri godine ogledale su se u pogoršavanju trgovinskog i tekućeg bilansa. S kursom dinara kakav je danas i u ekonomskoj krizi ove dubine, pomenuti bilansi samo će tonuti u dublji deficit i iznudiće novo zaduživanje.

Ponoviću još jednom, makar i uzalud – država ne bi smela da se zadužuje devizno kako bi pokrivala dinarska trošenja. Srbija bi morala oprezno da aktivira emisioni mehanizam NBS i da zaboravi monetarne mantre čiji je jedini cilj da nerazvijene države drže zavisnim od stranih kredita i od tuđe štamparije novca.

Ekonomista
https://nkatic.wordpress.com/

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari14
92d3f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Evroskeptik
...kupice robu sledece godine. S obzirom da ce traznja zbog toga na svetskom trzistu biti dodatno povecana ocekuje se sledece godine rast BDP od 10% zbog cega ce privreda servisirati dugove iz ove godine, a drzava na kraju2021 ostati sa povecanim dugom od 2 milijarde, sto ce iznosizi oko 55% BDP, sto nije mnogo. Drugim recima ono sto privreda izgubi ove godine, sve ce joj se vratiti sledece, a ove drzava treba da priskoci u pomoc privredi svezim novcem koji ce joj privreda vratiti sledece godin
Trifun
Postovani Katicu U vise navrata sam slao odgovor na pitanja otvorena u polemici,ali nisu objavljeni.Pokusacu ponovo..1.Stampanje para bez pokrica mogu SAD i EU,prebacujuci svoju inflaciju na ceo svet.Srbija taj luksuz nema,jer to neminovno vodi ka inflaciji,vec vidjenoj 90-tih g..2.Cemu "Mastriht" ako nije bitan odnos duga prema BDP-u?..3.Uzimanje,kao referentne godine 2.008./2.009. je pogresno.Tad je Srbija jednokratno ostvarila velike privatizacione prihode.Par godina kasnije usledio je e.krah
Prekobarac
Nikada nisam cuo da neko moze da stampa svoje pare pa da ih potom samome sebi pozajmljuje! To samo mogu Ameri da rade dok su sve medjunarodne financiske institucije u nekome smislu agenti u sluzbi Amera jer one upravo podrzavaju takav americki model. Kina koja ima pozitivan ekonomski balans je problem za Ameriku jer ona hoce da u buducnosti placa za svoje potrebe sa svojim novcem a ne americkom dolarima.
Боривоје Банковић
Док год је Србија страна колонија, зависићемо од туђе штампарије новца. Нема ту помоћи. И кад неко каже да то није у реду, објасни му се да је систем одличан, само смо ми лени, корумпирани и нећемо да спроводимо "реформе". А нико да смисли систем за лен народ који ринта десет сати дневно за двадесет пута мању плату од гувернерке која чува курс динара онако како каже ММФ. Текст је болно реалан, само га неће читати они који нам кроје судбину. Већина њих то већ зна и није их брига.
Trifun
Autor na pogresnim premisama izvlaci pogresne zakljucke: 1.Nije tacno da je Srbija mogla kod MMF-a dobiti kredite sa manjom kamatnom stopom,nego sto je postignuto prodajom drzavnih obveznica.2.Sta je alternativa zaduzenju prodajom drzavnih obveznica?Stampanje novca?To mogu sebi priustiti USA i EU,stampati dolare,eure i svoju inflaciju prebaciti celom svetu..To Srbija ne moze,videli smo u nedavnoj proslosti..Najbitnije je da se vodi racuna o zaduzenosti u odnosu na BDP,sto Srbija uspesno radi..
Trifun
Postovani Katicu U vise navrata sam salo odgovor na pitanja otvorena u polemici,ali nisu objavljeni.Pokusacu ponovo..1.Stampanje para bez pokrica mogu SAD i EU,prebacujuci svoju inflaciju na ceo svet.Srbija taj luksuz nema,jer to neminovno vodi ka inflaciji,vec vidjenoj 90-tih g..2.Cemu "Mastriht" ako nije bitan odnos duga prema BDP-u?..3.Uzimanje,kao referentne godine 2.008./2.009. je pogresno.Tad je Srbija jednokratno ostvarila velike privatizacione prihode.Par godina kasnije usledio je e.krah
Nebojša Katić
За Трифуна – Што се цене задуживања тиче, промакао Вам је осми пасус мог текста. Даље, не уочавате да задуживање у иностранству увек изазива штампање новца у Србији, јер се промет у Србији не обавља у еврима већ у динарима. И не, није најважније да се води рачуна о односу задужености према БДП-у. Србија је 2008. и 2009. нпр. имала многи нижи јавни дуг у односу на БДП, па је ушла у дугогодишњу економску кризу. Хвала на коментару.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja