petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 27.05.2020. u 18:00 Branko Radun
POGLEDI

Da li će Milo otići s vlasti do kraja godine

Ova situacija opasno vodi Crnu Goru ka unutrašnjim sukobima, a moguće i u građanski rat. Tako je Milo, igrajući na kartu konfrontacije s pravoslavnim i srpskim življem Crne Gore, postao balast svima

Milo Đukanović je na čelu Crne Gore tri decenije, na ovaj ili onaj način. Kad je došao na vlast imali smo na vlasti Honekera u DDR i tek su sledili pad Berlinskog zida, pad komunizma, raspad SSSR-a i građanski rat i raspad SFRJ. Sve to deluje tako daleko i „istorijski”. Đukanović je došao na vlast na talasu miloševićevske antibirokratske revolucije, da bi u ratu postao jugoslovensko-srpski patriota koji mobiliše vojsku na Dubrovnik. Kad je video da Zapad odlučuje da slabi i ruši Miloševića, postao je njegov protivnik i umesto prosrpske crnogorske opcije postao je ultracrnogorska, s čestim izlivima mržnje prema Beogradu i Srbiji. Naivniji su mislili da je to samo lični animozitet prema Miloševiću, ali ih je promena vlasti u Beogradu 5. oktobra demantovala. Prirodan nastavak te politike preuzete od crnogorskih liberala je kontroverzni referendum 2006, kojim se Podgorica odvojila od Beograda.

Kad god je trebalo nešto odraditi da bi opstao na vlasti i da bi imao podršku Zapada, Milo Đukanović je to odradio. U jednoj emisiji iz maja 2017. u kojoj sam gostovao, pokojni Momir Bulatović rekao je da su Amerikanci dali dozvolu podgoričkom režimu da švercuje duvan sredinom devedesetih. Uslov je sigurno bio otklon od Srbije i Miloševića. Milo je odradio sve ono što se očekivalo od njega – i odvajanje od Srbije i priznanje Kosova i ulazak u NATO. Da ne govorimo o tome kako je preko svog crnogorskog lobija kumovao promenama vlasti u Beogradu kad god se to od njega tražilo. No, posle toga se činilo da je ispucao sve karte i da Zapadu više nije ni bitan ni potreban.

Ali, da bi se i dalje održao na vlasti, iako su se promenile garniture u Vašingtonu i Londonu, on nastoji da igra na kartu „velikosrpske agresije iza koje stoji maligni ruski uticaj”. U tom kontekstu montiran je i „puč” kojim je nastojao da se obračuna s opozicijom, a odgovornost za njega svali na Beograd i Moskvu. Na Zapadu, koji se menja (dolazak Trampa i Džonsona na vlast, bregzit i sl.), međutim, ima sve manje podrške za tu veštački konstruisanu rusofobiju i srbofobiju.

Kad ni sve to nije pomoglo, on kreće u rizičnu operaciju uništenja SPC u Crnoj Gori. Plan mu je bio da ubedi ili primora starog mitropolita da postane patrijarh crnogorske pravoslavne crkve. No, litije su tokom zime iznenadile sve i promenile odnose Mila i mitropolita. Epidemija virusa korona spasla je režim od litija, ali je donela druge nevolje. Neki mediji su čak objavili da je i sam Milo oboleo od ove zaraze. To su tamošnji ljudi, kao i to što mu je brat doživeo težak infarkt, protumačili kao „opomenu i kaznu Svetog Vasilija Ostroškog što se drznuo da udari na svetinje”.

Očigledno je da je verovatno najveštiji i najlukaviji političar Evrope, koji se držao u sedlu vlasti duže od tri decenije, počeo da pravi opasne greške. Posle toga je s alibijem vanrednog stanja hapsio vladiku Joanikija, sveštenike i vernike koji su hteli da proslave dan Svetog Vasilija Ostroškog. Da ne odustaje od svog nauma, govore i poslednje izjave da će, iako ateista, napraviti crnogorsku crkvu, s mitropolitom ili bez njega.

Cela ta situacija opasno vodi Crnu Goru ka unutrašnjim sukobima, a moguće i u građanski rat. Tako je Milo, igrajući na kartu konfrontacije s pravoslavnim i srpskim življem Crne Gore, postao balast svima. Pre svega Zapadu, gde smo mogli ispratiti više napisa u uticajnim medijima o podgoričkom režimu u vrlo negativnom svetlu (autoritarnost, korupcija, kriminal...), što govori da su Đukanovića pustili niz vodu oni koji su ga nekad podržavali. Unutar Crne Gore je stvorio raskol, doveo do toga da mu delovi stranke otkažu poslušnost i funkcioneri predvode litije. Slično se desilo i u policiji. Isto tako je zaoštrio i odnose sa Srbijom.

Sve je dovelo do toga da je i unutar DPS-a i u strukturama koje podržava sazrela odluka da su potrebne promene. A u Crnoj Gori jedina promena može biti odlazak Mila sa vlasti do kraja godine. Kako je izgubio podršku Zapada, a odavno je raskinuo s Rusijom, Milo pokušava da se koliko-toliko konsoliduje specijalnim sporazumom s Turskom. No, kako u ovom momentu izgleda, to je tek nešto više od poteza očajnika. Uostalom, kao i hapšenje vladike Joanikija. Teško da će moći politički da preživi takvu koaliciju protiv sebe. Što bi rekli u njegovom rodnom Nikšiću – ipak će poslednja biti Vasilijeva.

Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari3
c16df
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milanče
Gospodo, vi koji brinete o uređivačkoj politici lista, u ovom konkretnom slučaju nije vam bila potrebna ograda da "prilozi odražavaju stavove autora", jer je Radun tačno izneo tok zbivanja u Crnoj Gori od 1989 godine do danas.
Boris
Otići će...ako izgubi na izborima. Jednostavno.
Paun
@Boris,otici ce,ali kamo nebi mu bio u kozi

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja