Od početka epidemije kontradiktorne su tvrdnje o tome da li nošenje maski stvarno štiti od zaraze virusom korona ili stvara opasan privid zaštićenosti. Odgovor na to pitanje podjednako je važan sada kada zemlje ukidaju mere izolacije i neke propisuju obavezno nošenje maski tamo gde je fizička distanca nemoguća.

Najnovija studija sprovedena u Hongkongu pokazala je da maske smanjuju kapljično prenošenje virusa i do 75 procenata i da se stoga mogu smatrati efikasnim sredstvom u borbi protiv pandemije, prenela je televizija Skaj.

Doktor Juen Kvok Jung s univerziteta u Hongkongu kaže da su studiju, za koju tvrdi da je prva tog tipa, sproveli zbog toga što su brojni lideri, pa i čelnici Svetske zdravstvene organizacije, iskazivali sumnju u efikasnost nošenja maski.

Istraživači su zatvorili zdrave i zaražene hrčke u odvojene kaveze s ventilatorom između njih i kada ni na jednom nije bilo zaštite, dve trećine zdravih jedinki se zarazilo. Kada su pokrili samo inficirane hrčke, stopa je opala na 15 odsto, a kada su pokrili samo zdrave za 35 odsto. U oba slučaja kod zaraženih je bilo manje virusa nego kad uopšte nije bilo maske preko kaveza.

Španija je u ponedeljak uvela obavezno nošenje u zatvorenom prostoru, ali i na ulici, ako je nemoguće održati rastojanje od dva metra. U prevozu su obavezne od 4. maja. U Italiji i Nemačkoj se preporučuje nošenje u takvim okolnostima. Britanska vlada je prvo govorila da maske ne štite, ali je kasnije revidirala stav i sada ih preporučuje ako se ne može održati fizička distanca.

Pokrivati lice ili ne – stav o tome najviše je bio podložan promenama od početka zdravstvene krize. Prvo se preporučivalo da ih ne nose ljudi koji nemaju simptome, jer se verovalo da ne prenose virus iako su možda zaraženi. Jedan od razloga je i to što maski tada nije bilo dovoljno za sve.

Evropski centar za kontrolu zaraznih bolest i SZO preporučivali su da se čuvaju za osobe sa simptomima zaraze i zdravstvene radnike. Posle je stav bio da svi treba da ih nose, da bi na kraju ponegde bile obavezne u sredstvima javnog prevoza.

Majkl O’Liri, direktor irskog niskobudžetnog avio-prevoznika „Rajaner”, tvrdi da nema razloga da se ne obnove letovi jer maske smanjuju širenje virusa za 98,5 odsto. Pozvao se na studiju jedne bolnice u Dablinu, ali se ispostavilo da je zapravo reč o tvitu koji je bolnica objavila kao i mnogi drugi korisnici društvenih mreža.

Britanski profesor Pol Hanter proučavao je sve postojeće studije o maskama i kaže za Bi-Bi-Si da nijedna ne podržava O’Lirijevu tvrdnju. Na osnovu raspoloživih dokaza, on kaže da maske smanjuju širenje virusa korona za 10 do 15 procenata. Nije nevažno koja se maska nosi, jer neke štite bolje, kao ni kako se nose, jer ako je previše labava čestice se šire sa strane.

O’Liri je kasnije objavio video-snimak na kojem imunolog sa dablinskog Triniti koledža Luk O’Nil citira studije da maske zadržavaju 95 odsto virusa. Međutim, dok šef „Rajanera” tvrdi da su mere karantina nakon putovanja u inostranstvo besmislene i neizvodljive, profesor O’Nil smatra da maske ne mogu da zamene karantin.

Zvaničan stav SZO i dalje glasi da treba da ih nose oboleli i oni koji o njima brinu. U avionima velikog broja kompanija su obavezne. Još su veća nepoznanica su sve popularniji viziri, jer nisu mnogo proučavani. Izvesno je da više štite onoga ko ih nosi nego druge ljude i da su pogodni za osobe koji zbog disajnih problema teško nose maske, npr. astmatičare.