utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 22.05.2020. u 15:15 Branko Pejović

Ćirilica se piše srcem u Bajinoj Bašti

Manifestacija „Ćirilična baština” održava se za vikend u varoši pokraj Drine uz programe na otvorenom 1. Defile đaka na prošlogodišnjoj manifestaciji
(Фото: С. Јовичић)

Bajina Bašta – Pred nama je period oživljavanja kulturnih manifestacija, a jedna od prvih nakon vanrednog stanja – kako i priliči neprocenjivom značaju teme kojom se bavi – u znaku je našeg vekovnog pisma ćirilice. Bajina Bašta je predstojećeg vikenda domaćin manifestacije „Ćirilična baština”, ustanovljene ovde prošle godine.

Varoš pokraj Drine, uprkos posebnim prilikama, nastavlja da iskazuje svoju vernost čuvanju ćirilice (u opštinskoj skupštini usvojena je 2019. godine deklaracija o zaštiti ovog pisma) i prigodnoj smotri njoj u čast. Ovogodišnja „Ćirilična baština” biće otvorena večeras, traje i u subotu i nedelju, uz sadržaje na otvorenom i poštovanje zdravstvenih preporuka, čemu su programi manifestacije prilagođeni.

Organizatori iz opštinske Ustanove „Kultura” najavljuju programe na glavnoj ulici, dostupne tokom čitavog dana svim posetiocima i prolaznicima. Tu ispred galerije ove ustanove biće postavljena izložba kaligrafskih radova (kao i izložba unutar galerije), a u posebno osmišljen ambijent uklopiće se nagrađeni radovi sa literarnih i likovnih konkursa za bajinobaštanske osnovce, te sa internet konkursa nazvanog „Ćirilica se piše srcem” na fejsbuk stranici manifestacije. Ovi konkursi naišli su na izuzetan odziv.

Svečano otvaranje druge „Ćirilične baštine” je večeras, uz izložbu kaligrafije „Slika i reč” autora akademskog slikara Dušana Mišića, kao i dodelu „Ćirilične darovnice”, diploma i zahvalnica. Upravo je „Ćirilična darovnica” novina u odnosu na prošlogodišnju manifestaciju, dodeljivaće se za izuzetan doprinos i naročito zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma. Cilj ovog priznanja, naglašavaju organizatori „Ćirilične baštine”, jeste da se na nacionalnom nivou istaknu organizacije i pojedinci koji svojim radom doprinose promociji i očuvanju ćirilice.

Subotnje veče počinje javni časom kaligrafije sa predavanjem Dušana Mišića, nastavlja programom „Deca o ćirilici” u kome učenici čitaju poeziju, a završava multimedijalnim predavanjem „Glagoljate li ćirilicu” magistra nauke o književnosti Anđelke Petrović. U nedelju u obližnjem manastiru Rača, srednjovekovnom središtu račanske prepisivačke škole, nakon liturgije se održavaju beseda i razgovori o ćirilici.

Programi manifestacije uživo će se prenositi na velikom video-bimu postavljenom na glavnoj šetačkoj zoni u varoši, a program u galeriji dostupan je u skladu s propisanim merama.

Jedan od osnivača „Ćirilične baštine” i član njenog organizacionog odbora Siniša Spasojević, koji je i autor opštinske Deklaracije o zaštiti ćirilice, kaže za naš list da su u aktuelnoj situaciji koja znatno ograničava okupljanje publike i raznovrsnost programa ipak pripremili sadržajno, edukativno i zanimljivo dešavanje.

– Izuzetno mi je drago što smo i pored svih nepredviđenih okolnosti za kratko vreme uspeli da organizujemo „Ćiriličnu baštinu”. Znatan deo aktivnosti omogućili smo i putem interneta, što je izazvalo veliko interesovanje. Prošlogodišnja manifestacija je uz raznovrstan program privukla veliku pažnju građana i medija, a od Ministarstva kulture i informisanja dobila je nagradu „Kulturni obrazac godine” – naglašava Spasojević, zahvalan listu „Politika” na negovanju ćirilice i praćenju „Ćirilične baštine”.

Podsećanja radi, kad je lane ustanovljena ova manifestacija okupila je u Bajinoj Bašti i staro i mlado, uz poruku da naše vekovno pismo treba više koristiti i ne zapostavljati u ovo vreme latinice, kompjutera i novotarija. Utvrđena je tada i odluka da „Ćirilična baština” ovde postane tradicionalna, svakog 24. maja kada SPC slavi prosvetitelje Svetog Ćirila i Metodija.

Komentari9
e01f7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Iz Britanije
Uzalud Srbima ćirilica kada, što je više nego očigledno, više ne govore srpski već izobličeni "srbo-anglo-latin-franko-german" kopile jezik. Srpski sigurno nije, narod ga ne razume, žalosno ga je i otužno slušati, ali većini koja ga bespotrebno nameće očigledno bolje zvuči jer ih, kako misle, čini "pametnijima".
Горан Јозић
Проблем је код Срба у вези ас српским писмом у томе што се ћирилица пише само срцем, али то није довољно. Ћирилицаа код Срба треба да се пише, пре свега, Уставом и правописом, а правопис је погазио народну обавезу из Устава по коме су српски језик и ћирилица нераздвојни. А у нашем правопису решење питања писма је остало неуставно, јер је засновано на правилима из Новосадског договора (1954). А данас не постоји српскохрватски језик, па више не могу да у српском кезику важе два писма.
Raca Milosavljevic
...treba i drzava da bude tu i cirilica dobije svoje mesto koje zasluzuje i koje joj pripada ...isto tako da jasno i glasno kaze da postoji samo jedan sluzbeni jezik -srpski i tako prekine ovaj cirkus sa strane nametnut sa ovim izmisljenim jezicima .. sto je bas bruka ...
Зоран Маторац
Може и "Политика" да допринесе тако што коментаре писане латиницом неће да објављује. А не овако као Ви - дрзава, цирилица, заслузује, казе... Нека људима објасни да је промена писма проста, кликне се на иконицу са језиком и одабере ћирилица. Ко нема слова ђ, ш, ж, ћ, ч, љ, њ, на тастатури нека откуца све типке па ће му се на некима појавити. Онда нека их запамти или запише где је које. Пробајте Рацо, просто је. Кад већ користите рачунар нек буде како треба.
Anabela
Divno!
Драгољуб Збиљић
Добро је, и деца виде да нешто ниеј у реду са српским писмом. Власт и лингвисти у заједници, када би хтели, могли би то да реше за непун месец дана. Само треба ад председник Србије каже: применићемо Члан 10. Устава и вартићемо ћирилицу. А лингвисти треба само да у перавопису решее питање писма (у једноазбучју), како је то решено у целој Европи и у свету. И тада би почела да оживљав ћирилица. Овако без координисане акције лингвиста и политичара, ћирилица ће тешко поново стати на "своје ноге".
Василије К.
Са српским писмом је све у реду. Сва слова су и даље на броју. Али, са српском државом и друштвом много тога није у реду, и у том грму лежи зец. Док је нпр. у доба аустроугарске окупације Србије (1915-1918г.) српско писмо било забрањено, за време немачке окупације (1941-1944 г.) то није био случај, и 93% штампаних ствари је било објављено на српском писму. Како је данас? Изађите на улицу, осврните се око себе, погледајте натписе, фирме, новинске киоске и излоге књижара и депресија вам не гине.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja