Kako zbog američkih sankcija više ne mogu da prodaju „crno zlato”, čavističke vlasti sve nade polažu u ono žuto.
Vlada u Karakasu je pred sudom u Londonu zatražila da joj Banka Engleske preda venecuelanske zlatne rezerve vredne više od milijardu dolara, navodeći da joj je novac neophodan da bi se izborila s epidemijom virusa korona.
Venecuelanska centralna banka podnela je tužbu pred trgovačkim sudom u britanskoj prestonici.
Banka Engleske, kako prenosi Rojters, skoro dve godine ne dozvoljava vladi predsednika Nikolasa Madura da dođe do 31 tone venecuelanskih zlatnih rezervi. Maduro je prvi put pokušao da dođe do poluga krajem 2018, po ponovnoj pobedi na izborima, koji su na Zapadu ocenjeni kao namešteni. Kad se početkom 2019. opozicioni lider i predsednik skupštine Huan Gvaido sam proglasio za šefa države, priznalo ga je više od 50 zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju, a Banka Engleske je zvanično odbila saradnju s čavistima.
Vlasti u Karakasu su i prošlog meseca zamolile da ostrvska banka proda deo venecuelanskih zlatnih rezervi i pare uplati Ujedinjenim nacijama (UN) da bi Venecuelanci posredstvom Programa za razvoj UN došli do hrane, lekova i respiratora. Madurova vlada je i sad saglasna s tim da Banka Engleske proda deo rezervi i novac prebaci na račun svetske organizacije da ne bi bilo sumnje da će pare biti upotrebljene za nešto drugo. Kao i tada, i sada je Banka Engleske odbila da komentariše slučaj. U britanskoj centralnoj banci čuva se najveća količina zlatnih rezervi posle Njujorških federalnih rezervi.
Prema zvaničnim podacima, u Venecueli je od kovida 19 preminulo deset ljudi, a zaraženo je oko 750 osoba. Strahuje se da zdravstveni sistem ne bi izdržao masovno širenje infekcije, jer se već sad dešava da su bolnice bez vode, struje, lekova i zaštitne opreme. Otkako je Maduro pre šest godina prvi put došao na vlast, bruto društveni proizvod se umanjio za 60 odsto, a proizvodnja nafte je na najnižem nivou od četrdesetih godina, piše „Fajnenšel tajms”.
Finansijske nevolje su počele kad je pala cena energenata, a produbile su se s američkim sankcijama, zbog kojih je Karakasu zabranjeno da izvozi naftu. Kako je proizvodnja i prodaja „crnog zlata” glavna privredna grana u Venecueli, embargo i prilike na svetskom tržištu ispraznili su državnu kasu. Iako poseduje najveće rezerve nafte na svetu, ova latinoamerička zemlja nema devize da kupi hranu, lekove i medicinsku opremu. Maduro je pokušao da reši problem kad je deo zlatnih rezervi iz domaće centralne banke prodao Rusiji, Turskoj i Iranu, ali je to bilo nedovoljno da podmiri venecuelanske potrebe.
Gvaido je svojevremeno pozdravio odluku Banke Engleske da ne dozvoli nasledniku Uga Čaveza da priđe polugama, tvrdeći da bi čavisti podelili novac između sebe i iskoristili ga za potkupljivanje vojske i policije. Opozicija krivi Madurovu vladu i zbog toga što su venecuelanske zlatne rezerve, koje se čuvaju po bankama u svetu, najmanje u poslednjih 30 godina.
Kako ističu Madurovi protivnici, predsednik je povlačio zlato da bi ostao na vlasti finansirajući neodržive socijalne programe i propale ekonomske projekte, tako da od tog novca više nije ostalo ništa.
