Otvarajući najvažniji politički događaj u zemlji, godišnju sednicu Svekineskog narodnog kongresa, kineski premijer Li Kećijang juče je poručio da će Kina uspostaviti sistem kojim će zaštititi nacionalnu bezbednost u svoje dve specijalne administrativne oblasti, Hongkongu i Makau. Parlamentu je na usvajanje predat predlog novog zakona za Hongkong koji zabranjuje subverziju, separatizam i strano mešanje protiv centralne vlade i omogućava Pekingu da na toj poluautonomnoj teritoriji osniva „organe bezbednosti”.
Zakon treba da „spreči, kazni i zaustavi svaki pokušaj podele zemlje, podrivanja moći države, organizovanja i sprovođenja terorističkih aktivnosti i svako ponašanje koje ozbiljno ugrožava nacionalnu bezbednost. Detaljnijeg objašnjenja nema, ali je nagovešteno da će omogućiti centralnoj vladi pravnu podlogu da direktnije odgovori na velike proteste protiv Pekinga poput prošlogodišnjih, zaobilazeći pravne strukture Hongkonga.
Potez je protumačen kao pokušaj komunističke vlade da potpuno preuzme kontrolu nad teritorijom koju su cele prošle godine potresali žestoki protesti i već je izazvao američke pretnje uzvratnim merama. Kritičari kažu da će biti upotrebljen protiv demonstranata, da će omogućiti kineskoj državnoj bezbednosti da operiše u Hongkongu i praktično izbrisati model „jedna zemlja dva sistema”, koji je toj bivšoj britanskoj koloniji garantovao visok stepen autonomije.
Kineski mediji uveravaju da će baš zahvaljujući zakonu taj model biti sačuvan tako što će sprečiti mešanje stranih sila u unutrašnje stvari Hongkonga i tvrde da ga je još ranije trebalo uvesti. Vladin tabloid na engleskom jeziku „Global tajms” piše da je cilj da se otklone zakonske manjkavost i spreče unutrašnje i spoljne snage da tu oblast koriste kao svoje oruđe ili da stvaraju situacije koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost. Kao primer list navodi prošlu godinu, podsećajući da Hongkong nije imao ni jedan jedini miran dan, da je ličio na nerazvijenu zemlju koju guta haos i zaključuje da je sada vreme da se na sve to stavi tačka.
Juče po podne poslanici najvišeg zakonodavnog tela u Hongkongu protestovali su zbog zakona i izbačeni su iz zgrade. Po članu 23 Osnovnog zakona, koji predstavlja mini-ustav, ta teritorija sama sprovodi zakon o nacionalnoj bezbednosti, koji zabranjuje izdaju, secesiju i subverziju protiv kineske vlade. Sada će praktično taj ustav dobiti aneks, bez učešća najvišeg zakonodavnog tela Hongkonga. Liderka te teritorije Keri Lam podržala je zakon. Rekla je da je nasilje tokom prošlogodišnjih protesta eskaliralo, kao i rizik od terorizma, i da je zakon usmeren upravo na situacije zbog kojih su politički i poslovni sektor i građani najviše brinuli protekle godine. Dodala je da on neće uticati na legitimna prava i slobode stanovnika niti na nezavisnost sudstva, preneo je „Saut čajna morning post”.
Zapadni mediji opisuju zakon kao dosad najveći korak Pekinga u potkopavanju sloboda za 7,5 miliona stanovnika, koje su garantovane sporazumom o predaji bivše britanske kolonije Kini 1997. na najmanje 50 godina, dakle do 2047. Zakon će verovatno biti usvojen sledeće sedmice, u vreme kada bi posle uspešne borbe protiv virusa korona mogli da se nastave protesti koji su zbog mera izolacije zamrli. Demonstracije su počele pre godinu dana zbog zakona o izručenju osumnjičenih lica Pekingu, a kada je on povučen, nastavljene su kao opšti bunt.
Potez Pekinga mogao bi da još više ugrozi ionako loše odnose sa SAD, koje odavno kritikuju Kinu zbog narušavanja autonomije Hongkonga. Američki predsednik Donald Tramp je zapretio da će SAD „snažno reagovati ako Kina uvede taj zakon”. Tramp je u novembru potpisao Zakon o ljudskim pravima i demokratiji u Hongkongu i na osnovu njega bi mogao da oduzme toj teritoriji specijalni trgovinski status koji je izuzima od carina. Kina je odgovorila da SAD pokušavaju da ucene vladu Hongkonga i upozorila da nedavne akcije Vašingtona predstavljaju otvoreno mešanje u njene unutrašnje poslove.
Juče otvorena sednica kineskog kongresa budno se prati i zato što će otkriti planove Pekinga za oporavak od posledica pandemije, koje su dovele do prvog ekonomskog usporavanja posle višegodišnjeg neprestanog rasta. Odstupajući od tradicije, premijer nije izneo stopu očekivanog privrednog rasta navodeći kao razlog brojne faktore neizvesnosti usled kovida 19. Nacionalni dohodak je u prvom tromesečju pao 6,8 odsto, što je najveći pad otkako se objavljuju podaci po kvartalima od 1992.
