Od našeg stalnog dopsnika
Banjaluka – Rezolucija o poštovanju žrtava ustaškog režima, koju je predložila levičarska Naša stranka, kao jedna u nizu reakcija na nedavno održanu blajburšku misu u Sarajevu, usvojena je u Predstavničkom domu parlamentarne skupštine BiH. Ali, za nju nisu glasale najveće stranke koje predstavljaju srpski i hrvatski narod, jer su imale različite zamerke na tekst dokumenta.
Kako su javili mediji, tom rezolucijom, koja je predložena još uoči održavanja mise za blajburške žrtve u sarajevskoj katedrali, podseća se na fašistički karakter ustaškog režima NDH, milione žrtava fašističkih režima, od kojih su brojne iz BiH, te na opredeljenost da se zaštiti njihovo dostojanstvo. Rezolucija, kako se navodi, naglašava antifašističku tradiciju svih naroda BiH.
Za HDZ BiH rezolucija je „drska i beozobrazna”, a bila bi im prihvatljiva osuda svih totalitarnih režima, pa su posle burne rasprave napustili sednicu. Član Predsedništva BiH iz RS Milorad Dodik objasnio je na konferenciji za novinare razloge za to što je SNSD protiv ovakve rezolucije: „To je potpuna revizija istorije u funkciji bošnjačke politike elite. Nije se vodilo računa o srpskom stradanju i ogromnim žrtvama koje su Srbi imali. Navode samo žrtve fašističkog režima, što je terminologija komunista. Tom terminologijom se, na primer, prikrivala činjenica da je u Garavicama kod Bihaća stradalo 12.000 Srba, da bi se na spomen-tabli napisalo da su tu pale žrtve ’fašističkog terora’. Ne, to su Srbi. Nigde se u usvojenom dokumentu ne pominje genocid nad Srbima.”
Blajburška misa odrazila se i na književni esnaf. Zbog stava PEN centra BiH o Blajburgu i održanoj misi, književnici Ivan Lovrenović, Željko Ivanković, Miljenko Jergović i Ivica Đikić istupili su iz članstva tog centra. Oni se nisu saglasili s „nezgrapnim i nedistanciranim” pismom PEN centra BiH protiv blajburške mise, u kojem su članovi i članice tog udruženja pisaca potvrdili „odanost antifašističkim vrednostima slobode, jednakosti i tolerancije među ljudima, koje su istovremeno i vrednosti koje zagovara Povelja Međunarodnog PEN-a”. U pismu su misu opisali kao „sramotnu” i zatražili njeno otkazivanje.
Mediji su preneli i obrazloženje četiri pisca koji su napustili PEN. Oni navode da nisu obavešteni o sadržaju pisma. Ivica Đikić ne pristaje da se „jednoj delikatnoj temi pristupa jednodimenzionalno, kategorično i parolaški ostrašćeno”. Lovrenović ne misli da je „istoriju moguće, osim ideološki omeđeno, razvrstati na njezinu bolju i goru, humaniju i nehumaniju stranu, niti da pisac ima zadaću ’zastupanja’ neke od tih strana”. Ivanković je prethodno u tekstu „Svi naši Blajburzi” pisao kako svi fašizmi treba podjednako da se osuđuju, te naveo da nije čuo najavu defašizacije Sarajeva, zato što škole u tom gradu nose imena nacističkih sluga. Niti što su, kako je naveo, počišćena imena ulica oslobodilaca Sarajeva, te bi bilo zanimljivo videti ko je po tom gradu pobio Jevreje, pa zauzeo njihove stanove i poslovne prostore.
Jergović je obrazložio da ne nalazi identitetske veze između sadašnjeg PEN centra i onog kada je osnovan, a svoje razloge pojasnio je za „Dojče vele”, koji se u tekstu pod naslovom „Blajburg, nejaka ili prejaka reč” bavi podeljenim esnafom u podeljenoj zemlji.
„Blajburška misa u sarajevskoj katedrali je, po meni, dvostruka iritacija. S jedne strane, reč je, kao i svake godine, o emocionalizaciji, i to krajnje pozitivnoj, Nezavisne Države Hrvatske, o naglašavanju partizanskih, antifašističkih i savezničkih zločina nad onima koji su se našli u zbegu te paradržave, te o potpunom i doslednom prećutkivanju ustaških zločina u Drugom svetskom ratu”, naveo je Jergović.
Njega, piše „Dojče vele”, iritira i „prigodni antifašizam većinskog naroda”.
„Način na koji je većinsko Sarajevo reagovalo na misu, zgražavajući se nad fašizmom, tražeći zabranu mise i upućujući kletve i pretnje onim katolicima i Hrvatima koji se glasno ne izjašnjavaju kao pobornici novoustanovljenog instant-antifašizma Džaferovićevog i Komšićevog, jednako mi je, i na jednak način, iritantan, kao i Puljićeva misa. Reč je o fašizmu, samo malo modernijem”, obrazlaže svoj postupak Jergović.
