četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 24.05.2020. u 21:00 Jelena Čalija

Živopis – most između vekova

Miloje Milinković oslikao je prvi hram SPC u SAD ikonopisan u celosti rukom jednog umetnika, kao i najstariju srpsku crkvu na američkom kontinentu u Džeksonu
(Фото Лари Ангиер)

Četvrt veka je proteklo otkako je, blistajući spolja, hram Uspenja Presvete Bogorodice u Sakramentu (Kalifornija) zablistao i iznutra: 1995. godine završen je živopis, koji je crkvi, osim lepote, dodao još jednu osobenost. To je prvi srpski hram u Americi u celosti živopisan rukom jednog srpskog umetnika: ikonopisca i svršenog bogoslova Miloja Milinkovića. Ovih dana, Miloje Milinković mu se opet vratio, da popravi delove živopisa koje su oštetile uporne kalifornijske kiše. Sa tog novog posla, priseća se u razgovoru za „Politiku“ svog prvog susreta sa ovom svetinjom Srpske pravoslavne crkve, Eparhije zapadnoameričke, koja je proglašena za „najlepšu građevinu Amerike i Kanade zidana ciglom“. Sagrađena 1984, dve godine po završetku gradnje, iz Srbije je stigao ikonopisac da podari hramu i unutrašnju lepotu.

̶  Pravo sa aerodroma sam se uputio u već, po lepoti, poznati hram. Stajao sam ushićen pod veličanstvenom kupolom i svodovima. Snežna belina zidnih platana činila je prostor još većim. Punih 10 godina, naravno sa izvesnim prekidima, proteklo je od mog prvog do poslednjeg poteza četkicom. Bio sam ispunjen ogromnom energijom,“olujom“ osećanja, stapanjem sa likovima koji su iskrsavali ispod moje četkice. Bio sam odlučan, s molitvom u srcu i s verom da sam vođen božanskom energijom, imao sam osećaj da sam okružen vekovima iz kojih sam uzimao ono što mi je trebalo. Osećao sam da su uz mene moji učitelji, od onih iz bogoslovskih dana Miše Mladenovića i protođakona Marka Ilića, do svetogorskog protomajstora ikonopisca, oca Arsenija kod koga sam završio školovanje i koji mi je dao blagoslov za samostalni rad-priča Miloje Milinković.

On je živopisao i najstariju srpsku crkvu na američkom kontinentu: hram svetog Save u Džeksonu. Kada je ikonopis hrama u Sakramentu bio završen, Miloje Milinković počinje rad  na ovoj crkvi, koja se nalazi na zastavi i grbu grada Džeksona.

̶  Građevina hrama Svetog Save podignuta je prilozima siromašnih rudara koji su, „odvajali od svojih usta” da bi je izgradili te je zato sasvim skromna. Međutim, od prvog susreta sa hramom bio sam zadivljen lepotom koja je zračila iz te jednostavnosti. Zbog svih osobenosti zahtevao je poseban pristup, nadahnut rad i, uz to, mnogo više iskustva, truda i vremena nego što se to očekivalo. Do 2008,  hram je bio potpuno živopisan  ̶  priča Miloje Milinković.

Zanimljivo je da su u svetosavskoj crkvi u Džeksonu oslikani i savremeni događaji: ujedinjenje srpske Crkve u Americi pod vođstvom patrijarha Pavla, doček moštiju svetog Sevastijana 2007.

̶  Ikonopisanje obuhvata svete ličnosti, ali oduvek, istina u malom broju i one koji su značajno doprinosili pravoslavnoj veri. Mnogi od njih kasnije su i kanonizovani. Često se uz neki veoma važan događaj nađu i oni, bilo kao njegovi tvorci ili kao učesnici. Naše je da to zabeležimo, da i preko njih premoštavamo vekove, a ostaje da vreme pokaže hoće li biti kanonizovani i postavljeni tamo gde im je mesto  ̶  objašnjava Milinković.

Vraćajući pri kraju razgovora, priču na početak, Miloje nam objašnjava da nije ni slutio koliko će kratak susret sa jednim velikim arhijerejom srpske crkve biti presudan po njegov ikonopisački rad. Vladika šumadijski Sava pozvao ga je da mu se javi kada se vrati sa studija u Grčkoj. Tako je i učinio.

̶ Kada sam stupio pred njega nije mi tražio diplomu, nije tražio fotografije radova, nikakvu „preporuku“. Poveo me je u Blagoveštenski manastir, u Divostinu, pokazao čisto belo zidno platno, upitao koju temu predlažem, a zatim i prihvatio moj predlog da se treba živopisati kompozicija „Majka Božija Vladičica Anđela”... On je dao preporuku i za moj odlazak u Ameriku, a učestvovao je u odlučivanju crkvenih starešina da mi se povere živopisanja najznačajnijih hramova SPC širom sveta. Sve vreme vladika Sava šumadijski bio mi je i oslonac, i podrška, ali i svedok da sam na pravom putu  ̶  ističe Milinković.

Tri velika pastira srpske crkve, dodaje on, bila su mu uzor u duhovnom izgrađivanju njegove ličnosti: patrijarh srpski German, koji mu je kao nadležni arhijerej 1986. godine dao blagoslov da može da radi svuda gde bude pozvan, i dvojica potonjih poglavara SPC, Pavle i Irinej. U ličnoj arhivi, čuva fotografiju na kojoj su sva trojica: iz Saborne crkve 1974. sa narečenja za vladiku sadašnjeg poglavara SPC Irineja. Svečanom činu prisustvovao je i učenik bogoslovije, čtec Miloje Milinković koji će u godinama koje slede lepotu pravoslavnog ikonopisa preneti i preko okeana.

U Džeksonu, kao kod kuće

Među rudarima kopačima zlata u Džeksonu najbrojniji su bili Srbi, čije potomke, Miloje Milinković opisuje kao neposredne, gostoljubive, velike srpske patriote, ponosne na svoje poreklo i običaje, ali i dobre i poštovane građane zemlje u kojoj žive.

̶  Budući da sam sada opet u Americi, deo vremena provodim i u Džeksonu. Ništa se nije promenilo. Dočekali su me kao člana svoje porodice, kao da nije prošlo toliko godina od završetka rada na živopisanju hrama Svetog Save. Ovde se osećam kao kod kuće. Tu je i majstor umetničke fotografije, rođeni Džeksonac, moj kum Lari Angier. On je  dugo godina fotografisao moje radove u Americi, posetio je i manastire po srpskim zemljama, upoznao se sa našim narodom, najvišim duhovnicima crkve i sa pravoslavljem te je pre dve godine odlučio da uzme pravoslavnu veru. Po njegovoj želji bio sam mu kum na krštenju i on je, po Svetom caru Lazaru, dobio ime Lazar  ̶  govori Milinković.

Kod monaha ikonopisaca

Često ističem da je boravak u Burazerskoj keliji Hilendarskog manastira jedan od najznačajnijih i najupečatljivijih momenata u mome životu, kaže Milinković.

̶  Samo tamo, na Svetoj Gori, mogao sam osetiti uzvišeno stapanje molitve, rada i prostora. Posmatrajući monahe ikonopisce video sam primere najčistije produhovljenosti njihovog podvižničkog života tako da su mi i oni sami ikonopišući svete likove, sve više na njih ličili. Zbog toga se trudim da ih na svome ikonopisačkom putu sledim  ̶  ističe Miloje Milinković.

Komentari1
54bdc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan
Divan clanak. Veliki pozdrav nasem narodu tamo i svestenicima nase crkve. Divan posao obavljaju, a njihova duhovnost i patriotizam je nesto na sta mi moramo da se ugledamo i obnovimo ono sto nestaje polako u nama...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja