subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 24.05.2020. u 19:00 Daliborka Mučibabić

Terazijsku terasu kroji arhitekta Branislav Redžić

Gradski urbanista odustao od pozivnog konkursa za taj prostor jer sva tri tima koja su trebala da učestvuju nisu pristala na takvu utakmicu
Теразијска тераса, један од најзначајнијих градских видиковаца, годинама чека преуређење и архитектонско решење које ће бити коначно прихваћено (Фото Д. Мучибабић)

Tražeći rešenje za Terazijsku terasu, Gradska uprava toliko se vrtela ukrug da se praktično vratila na početnu poziciju. Odustala je od raspisivanja pozivnog konkursa, najavljenog u februaru, jer sva tri tima koja je trebalo da učestvuju na njemu – Grozdana Šišović i Dejan Milanović, studio ARCVS Branislava Redžića i arhitekte Branislav Mitrović, Dejan Miljković i Zoran Radojičić − nisu bila voljna za to, kaže za naš list Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. Umesto toga, ponovo će u igru vratiti rešenje Branislava Redžića, koji je pre 13 godina na javnom arhitektonskom nadmetanju podelio prvu nagradu sa Šišovićevom i Milanovićem.

Godinama posle tog takmičenja jedan od najznačajnijih gradskih vidikovaca ostao je neuređen da bi 2015. tadašnji gradski urbanista Milutin Folić aktivirao Redžićeve ideje iz 2007, kao deo strategije uređenja Beograda, doduše modifikovane u odnosu na konkursni rad od pre 13 godina.

Arhitekta Redžić je od 2015. godine uradio idejno rešenje koje je bilo osnov urbanističkog projekta naručenog za tu lokaciju. Tu se stalo uprkos pompeznim najavama da će terasa biti obnovljena 2017. godine. Početkom godine Stojčić se vratio rešenju Branislava Mitrovića, Dejana Miljkovića i Zorana Radojičića, koji su na konkursu za uređenje Terazijske terase pre 22 godine osvojili drugu nagradu. To je bilo neočekivano uzevši u obzir plasman dela, a u međuvremenu je bilo i još konkursa za tu lokaciju. Ali, Stojčić takav izbor obrazlaže „podeljenošću stručnog stava: jedne kolege smatraju da ta lokacija mora da dođe do izražaja a da arhitekta bude po strani, dok drugi misle da delo arhitekte, to jest objekat, treba da bude značajnije od prostora. Baš takva dva različita pristupa ogledaju se u radovima studija ARCVS i tima Mitrović, Miljković i Radojičić.

Stojčićeva ideja da se grad posluži i rešenjima od pre dve decenije, međutim, nije se primila među potencijalnim učesnicima, a javnost i bez toga nezadovoljno komentariše da se sa terasom već godinama pravi cirkus koji prostor takvog značaja nikako ne zaslužuje. Ni Redžićevo rešenje, na kojem se grad, barem do daljeg, skrasio, nije pomirilo sve ukuse, a još nije ni spremno za realizaciju.

− Sekretarijat za urbanizam ima primedbe tehničke prirode na taj projekat i sada Redžić treba da ih otkloni, posle čega urbanistički projekat ide na Komisiju za planove i trebalo bi da bude osnov za uređenje Terazijskog parka – ističe Stojčić i dodaje da bi terasa sledeće godine trebalo da se uredi.

Ona je nedavno i zvanično proglašena najznačajnijim segmentom Terazija koje su zaštićene kao prostorno kulturno-istorijska celina Beograda. Terasa je i pre te formalne zaštite važila za izuzetno važan gradski prostor, što se ogleda i u tome što su za njeno uređenje bili raspisivani brojni konkursi, ali nijedan nije još sproveden u delo osim ako se izuzme pobedničko rešenje sa javnog nadmetanja iz 1991. godine, prema kojem je kompanija „Mali kolektiv” sagradila stambeno-poslovni kompleks u Balkanskoj 2.

Temelj svih dosadašnjih planova i konkursa za terasu je koncept koji je 1929. godine postavio arhitekta Nikola Dobrović. Prema njegovom projektu, Terazijska terasa postala bi plato sa vrtovima, bazenima i fontanama, oivičena dvema zgradama u Balkanskoj i Prizrenskoj ulici. Najbliža veza centra grada sa rekom, prema Dobrovićevoj zamisli, bila bi od Ulice kraljice Natalije do Karađorđeve.

Komentari14
9e4e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мирослав Кострешевић
Сматрам да нам уређење Теразијске Терасе много значи али такође сматрам да би нам уређење Теразијске Терасе још више значило ако би се решило као једна амбијентална целина са Зеленим Венцем за који сам предложио да постане један будући нови Трг, Зелени Венац... Тада би имали уређено све од хотела Москве па доле до Карађорђеве улице и економског факултета низ каменичку улицу... Теразијску Терасу и будући Трг Зелени Венац преспојити неком пасарелом преко улице која их дели...
Mishoni
Terszije=Vaga - turcizam. Traba li i on da ostane kao naziv poz zaštitom Zavoda. Imamo dva Srbina za koje zna ceo Svet. Nikolu Teslu i Novaka Đokovića. Podržavam Maljkovićev ptedlog da vidikovac i trg dobiju naziv po Novaku Đokoviću - Novakov trg. Posthumno bi mogla da mu se digne i bista. Ako je Mekenzi mogao da dobije ulicu jer je poklonio pesak za istu, imamo priliku da turcizam izbacimo iz centra grada. Mazohistički je da centar grada nosi ime reči jezika naroda koji nas je 350 g.uništavao.
Лека Гандем
@Mishoni У српском језику користимо три различита термина за три различите направе за мерење тежине (масе): 1. вага (германизам) - механичка направа са опругом; 2. теразије (турцизам) - напарава са два таса; 3. кантар (реч арапског порекла) - направа са једним тасом и утегом. Поента: српски језик препун је туђица, немогуће је све избацити декретом, а срамотно је мењати историју једног града, односно називе делова града, без обзира што су, изворно, из турског језика (Калемегдан, Дорћол, Ђерам...)
Бранислав Станојловић
Помолимо се Богу да се тај посао заврши у овој деценији, пре стогодишњице почетка.
Lena
Sa platoa pored hotela Moskva, puca pogled na pijacu, na Savu, na Novi Beograd, na Zagreb i Sarajevo, a u daljini se naziru Pariz i Rim. Nek tako i ostane !
Petar M.
Jeste, naziru se oni. I na naziranju će i ostati. ;-)
поглед у бетон
пројекат терасе је изгубио визуру изградњом солитера на обали Саве

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja