utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 25.05.2020. u 17:30 Ljiljana Petrović
IZAZOVI SAVREMENOG NOVINARSTVA

Želim da manje grešim

Toliko sam imao dobrih prilika u karijeri da bi bilo krajnje drsko da imam još želja. Najveća mi je da što manje grešim, kaže Zoran Stanojević, dugogodišnji novinar i urednik u RTS-u koji sada uređuje internet portala Javnog servisa Srbije
(Фотографије РТС/Г. ­Јовић)

Najvrednija stvar koju novinar ima je ime, odnosno lik i glas. S vremenom nauči koliko je važno da se o tome odgovorno brine. Tako razmišlja Zoran Stanojević. Njegova ambicija i svestranost vodile su ga na razne strane, počeo je kao srednjoškolac u „Omladinskim novinama”, devedesetih godina radio za američku mrežu En-Bi-Si u Srbiji, Bosni i na Kosovu. Bio je i producent i reporter BBC World service u okviru sekcije na srpskom jeziku, 2002. Minulih trinaest godina zaposlen je u RTS-u. Uređivao je i vodio popularne informativne emisije „Oko” i „Tako stoje stvari”. Dobitnik je nagrada „Dimitrije Davidović” za urednika godine 2009. i „Pres vitez – Miloje Mića Orlović” (2016). U februaru je, u ime RTS-a, dobio i nagradu časopisa „Pisi pres” za najbolji sajt, na čijem čelu je već izvesno vreme.

„Ko želi da opstane u ovoj struci mora da nauči šta je to onlajn novinarstvo...“

Šta je presudilo da postanete prvi čovek internet portala Javnog servisa Srbije?

- Bio sam aktivno uključen u ozbiljan redizajn internet portala RTS-a još 2007. godine, tako da sam stalno bio relativno blizu te redakcije. Pratim onlajn novinarstvo već 25 godina, što pomalo zvuči zastrašujuće jer u redakciji imamo novinare s manje godina života – kaže naš sagovornik, koji je nedavno vodio veoma zapažen razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kako ste doživeli taj premeštaj, s obzirom da ste utemeljili, uređivali i vodili dve veoma gledane emisije – „Tako stvari stoje” i „Oko magazin”?

- Ne bih favorizovao televiziju, naročito u današnje vreme kada je najavljeno da će se, recimo, za „Oskara” ubuduće ravnopravno sa bioskopskim takmičiti filmovi premijerno objavljeni na internetu. Ko želi da opstane u novinarstvu mora da nauči šta je to onlajn novinarstvo, a ono se menja svakodnevno. Imam ambiciju da radim novinarski posao još neko vreme tako da nije bilo teško doneti odluku kada se ukazala prilika da uređujem internet portal RTS-a. Uostalom, „tiraži” novinskih portala danas su veći od štampanih, samo je pitanje vremena kada će i gledanost televizije biti ugrožena. Meni je važnije bilo kako će redakcija mene da doživi.

U čemu se razlikuju te dve vrste uređivanja i vođenja?

- Najveća razlika je u tome što na internetu pravila tek nastaju, iskustvo je veoma tanko i dešava se da učiš od početnika, jer oni bolje razumeju medij, „rođeni” su na internetu. Oni su domaćini, mi stariji im dođemo kao neki digitalni migranti.

Važite za novinara koji je upućen u IT zbivanja? U kojoj meri se na novom poslu oslanjate na višegodišnje pisanje u „Vremenu”.

- Rubrika „Navigator” će uskoro obeležiti dvadeset godina postojanja i sa manjim pauzama pišem je svake nedelje. Meni je značajna, jer me održava u formi, tera me da pratim šta se dešava u tom svetu. Ali, to je kao da sam bio sportski novinar, a sada su me postavili za trenera. Drugačiji je uticaj i odgovornost.

Da li ste sami birali saradnike i gde ćete raditi?

- Internet portal je deo Informativnog programa RTS-a i u tim okvirima se kreće. Nema nadziranja, ali ima mnogo dogovaranja i savetovanja sa svima. Ekipa je formirana tokom poslednjih desetak godina i odlično vođena od ranijeg urednika Ljubiše Obradovića i Radeta Maroevića koji je i dalje tu. Ja sam pridodao nekoliko koleginica i kolega i ne zaustavljam se u ambicijama, jer se internet širi i sve više preklapa sa drugim medijima, da ne kažem baš da ih preklapa. Što se tiče radnog prostora, to je ideja koja postoji već dugo, a prošle godine je realizovana. Bezmalo ceo Informativni program smešten je na jednom spratu, praktično u istoj prostoriji. Doduše, nova pravila koja nameće koronavirus malo nas spotiču, tako da sada tražimo način da paralelno radimo u zajedničkom fizičkom i digitalnom prostoru. Recimo, cela internet redakcija je tokom vanrednog stanja radila od kuće, a nikada nismo imali veću i bržu proizvodnju vesti. To je neverovatno i neočekivano iskustvo. Znao sam da je to tehnički moguće, ali sasvim drugo je kada to stvarno isprobaš i vidiš da radi i bolje nego što si mislio da će. Sada razmišljamo kako da ono najbolje usvojimo za stalno.

Hoće li internet potpuno potisnuti televiziju?

- Neće je potisnuti već će je promeniti. To neće biti velika promena za gledaoca, imaće veći i bolji izbor, ali način na koji nastaju sadržaji biće potpuno drugačiji. I neće biti prednosti „nacionalnih frekvencija“, sve će biti ravnopravno kada je način emitovanja u pitanju. Neće biti neobično da neki, recimo, „jutjuber” bude gledaniji od emisija neke velike produkcijske kuće. Onda će ga veliki kupiti jer takvo stanje nije održivo na duži rok, a pare su pare. Uostalom, krajem osamdesetih imali smo samo Prvi i Drugi program, daljinski upravljač nije bio značajna sprava, više je bio štos. Za desetak godina neće nam biti jasno kako to da nam je menjanje kanala bilo prihvatljivo iskustvo.

Ovih dana mnogi pominju 5G mrežu u ružnom svetlu. Koliko su takve tvrdnje potkrepljene pouzdanim dokazima?

- Ne uspevam da proniknem u motive tog marketinga, još mi je teže da shvatim zašto se to tako lepo prima kod nekih ljudi, ako znamo da 5G radi na istoj frekvenciji kao i kućni vajfaj. Sećam se da su se ljudi pre tridesetak godina plašili mikrotalasne rerne, pa je to vremenom prestalo. Uostalom, u stanovima već imate izvore infracrvenog zračenja koje je u većim količinama smrtonosno. Govorim o radijatorima, rernama i ringlama. Hoću reći da kada se prevede na razumljiv jezik ljudi prestanu da se plaše, mislim da je to propust onih koji razvijaju mobilne mreže. Komplikovano objašnjavaju.

Često se uhvatite tema koje, takav je utisak, drugi nerado prihvataju. Već ste stekli ugled novinara-urednika za vanredne situacije.

- Pre bih rekao da sam vremenom od klinca u redakciji, što sam veći deo karijere bio, stigao do statusa veterana. Mnogo toga sam prošao, osedeo sam, stavio naočare, noga mi je više na kočnici nego na gasu što me sve čini sigurnijim izborom kada se nešto vanredno dešava. Televizija uvek traži više vatre, ali kada već imaš požar onda ti treba neko ko ne doliva ulje.

Kako se u svemu tome snalazite – od predizbornih razgovara, preko međunarodnih događaja do pandemije korona virusa?

- Provodim previše vremena na kompjuteru i mobilnom telefonu i pratim sve živo tako da sam prilično u toku sa raznim temama. Trudim se da delegiram posao i znam da ljudi s kojima radim mogu bez mene da urade sve što treba i kako treba. Povremeno ih podsetim da postojim.

S kim najlakše razgovarate: političarem, naučnikom ili umetnikom?

- Sa svakim ko ima nešto korisno ili zanimljivo da kaže. Na meni je da razgovoru dam ritam.

Jeste li svaki put zadovoljni ishodom susreta s gostima u studiju? Koliko ste se puta naknadno setili da ste mogli još nešto da ga priupitate?

- Uvek preostanu neka lepa, a nepostavljena pitanja. Vodim računa da postavim ona za koja mislim da su najvažnija, a ostalo zavisi od vremena. Više me brine to da nemam dovoljno pitanja nego da ih imam previše, a dešavalo mi se. Kao što mi se dešavalo da razgovor loše vodim, sečem sagovornike gde ne treba, ne slušam pažljivo, to duže pamtim i više analiziram.

Koju želju još niste ostvarili u dosadašnjem novinarsko-uredničkom poslu?

- Toliko sam imao dobrih prilika u karijeri da bi bilo krajnje drsko da imam još želja. Najveća mi je želja da što manje grešim.

Šta danas najviše nedostaje domaćim TV programima?

- Danas nam najviše nedostaje sport. Ovo je trebalo da bude olimpijska godina. Nadam se da će to brzo da se reši, ali malo strepim od sportskih takmičenja pred kamerama bez žive publike.

Komentari1
4cfd1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Jovic
Svaka cast Zoranu Uvek gledam njegove emisije stvarno ume sa sagovornicima Bez obzira koj je sagovornik i kog nivoa Treba njegove kolege da se trude da od njega uce

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja