četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 25.05.2020. u 10:17 Branko Pejović

Perom na pergamentu ćirilici u čast

Изложба калиграфских радова на отвореном (Фотографије С. Јовичић)

Bajina Bašta – Manifestacija „Ćirilična baština” otvorena je preksinoć u Bajinoj Bašti u galeriji Ustanove „Kultura”, uz maske i mere zaštite u skladu s prilikama, a sadržaji su predstavljeni i u galeriji i na otvorenom, u šetačkoj zoni.

Na oba mesta postavljeni su kaligrafski radovi Dušana Mišića (Šabac) na pergamentu ispisani ćirilicom, savremeni umetnički put u našu davnu prošlost. Mišić, koji vodi školu kaligrafije u Sabornoj crkvi u Beogradu i koji u Bajinoj Bašti tokom trajanja manifestacije održava i javni čas kaligrafije na otvorenom za mlade i druge zanteresovane, u okviru svog ciklusa „Slika i reč” izložio je 20 radova. Sa ukrasnim ornamentima nalik srednjovekovnim, s tekstovima koji su molitve iz bogoslužbenih knjiga. Reč je o savremenom prikazu srednjovekovnog načina pisanja, umetničkoj odi našem nasleđu i dugom kulturnom trajanju.

Petar Petrović i Goran Volf
„Politika” prvi dobitnik „Ćirilične darovnice”
Prva dodela „Ćirilične darovnice”, novoustanovljene nagrade ove manifestacije, protekla je u znaku lista „Politika”, kojem je dodeljeno to priznanje. „Ustanova ’Kultura’ dodeljuje ’Ćiriličnu darovnicu’ dnevnom listu ’Politika’ za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma. Koristimo ćirilicu, čuvajmo svoje”, piše u ovom priznanju, koje je na svečanom otvaranju Petar Petrović, zamenik predsednika opštine Bajina Bašta,  uručio uredniku u „Politici” Goranu Volfu. Istovremeno, zahvalnica za doprinos ovoj manifestaciji dodeljena je novinaru Branku Pejoviću, dopisniku našeg lista iz Zlatiborskog okruga.Priznanja u vidu diploma ovom prilikom dodeljena su mladim učesnicima literarnog, likovnog i internet konkursa o negovanju ćirilice, od kojih su neki i sa Kosmeta.

 – U Srbiji je malo kaligrafa, žar u meni da istražujem i stvaram probudio je dodir sa stranicima jevanđelja i srednjevekovnim rukopisima. Moja životna želja je da se u Beogradu, kao što postoji galerija fresaka, otvori i galerija srednjovekovnih rukopisa – izjavio je Dušan Mišić.

Sa literarnog, likovnog i internet konkursa za mlade o ćirilici predstavljeni su najuspešniji radovi. „Da li bi naša književnost bila ovako razvijena da nemamo ćirilicu? Ne, ne bi. Naše pismo, naš jezik – naša Srbija... Negujmo srpski jezik i volimo našu ćirilicu, jer ona je osnov književnosti i postojanja”, napisala je Jovana Gajić, učenica sedmog razreda škole iz obližnje Rogačice i dobila prvu nagradu na jednom od konkursa.

Milovan Jezdić, direktor Ustanove „Kultura”, govoreći na otvaranju manifestacije podsetio je da je prošle godine ustanovljena „Ćirilična baština” dobila nagradu Ministarstva kulture „Kulturni obrazac godine”, te da je ova ustanova kao organizator preduzela sve kako bi se i u ovoj situaciji nastavila tradicija održavanja smotre.

Manifestacija se nastavlja programom poezije koju kazuju učenici i  multimedijalnim predavanjem Anđelke Petrović „Glagoljate li ćirilicu”, a danas je u manastiru Rača beseda i razgovor o našem vekovnom pismu.                                   

Komentari1
56138
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб Збиљић
Веома важна подршка животу српског писма кеје је, практично, сатрвено у јавности мудро осмишљеним паролама "равноправност писама" и "богатство двоазбучја". Манипуалција Србима и српским писмом која је започела систематски у време Новосаадсјког договора о српскохрватском/хрватскосрпском језику (1954) оваплотила се за ове деценије до данас убивши 90 одсто српске азбуке. Комунистичка власт је мудро довела Србе до самолатиничења, а без ранијих забрана ћирилице у окупацијама Срба.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja