subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 25.05.2020. u 20:05 Biljana Radomirović
„POLITIKA” U JEDNOM OD DVA ŽENSKA MANASTIRA NA SEVERU KiM

Dolinom Ibra odjekuju zvona Svete Petke

Игу­ма­ни­ја Ни­на се пе­ла на кров цр­кве да про­ве­ри ка­ко ра­до­ви иду (Фо­то лич­на ар­хи­ва)

Leposavić, Ulije – Na jesen će dve godine kako je Sveta Petka u selu Uliju, tu, odmah iznad Leposavića, ponovo ženski manastir. Nakratko je u ovoj svetinji iz 13. veka bilo bratstvo, da bi uz blagoslov vladike Raško-prizrenske eparhije Teodosija i uz podršku protojereja-stavrofora Milije (Arsovića), arhijerejskog namesnika, u manastir pre dve godine došle mati Nina (Đurđević), igumanija manastira, i mati Julijana (Rakić).

U manastiru Končul, kod Raške, bile su deceniju i po.

Manastir Sveta Petka, jedan od dva ženska manastira na severu Kosmeta, vekovima je na brdu Gradac, na 560 metara nadmorske visine podno visova Kopaonika, okružen kućama vrednih Ulijanaca.

Asfaltnim putem se stiže do manastira posvećenog Svetoj prepodobnoj mučenici Paraskevi Rimljanki, za koji ne postoje precizni pisani podaci o izgradnji i ktitoru crkve.

„Smatra se da temelji datiraju iz srednjeg veka, a kao svedočenje tome uzima se Banjska povelja Svetog kralja Milutina. U povelji se pominje selo Ulije sa Crkvom Ulaska Hrista u Jerusalim – Cveti, koje kralj, pored ostalih sela, daruje manastiru Svetog arhiđakona Stefana u Banjskoj. Kao mnoge  i ova crkva je srušena pred naletom Turaka”, govori nam tiho mati Nina, igumanija, dok sedimo u obnovljenom konaku, gde sve odiše mirom, čistinom i toplinom.

Zahvaljujući ovom malenom sestrinstvu, koje je, čini se sam bog poslao  Nini i Julijani, koje su zajedno 17 godina, od studija u Beogradu do dolaska u  Svetu Petku, konaci i crkva, ali i manastir dobijaju novu odeždu.

Biva nam i neprijatno dok pred nas iznose svakojaka posluženja. Od gibanice, raznih kolača, do čaja i soka koje same prave od kora narandže i limuna. Kako je vreme berbi čajeva, uskoro kreću da po okolnim brdima beru glog, zovu, hajdučku travu... Cvet majčine dušice i koprivu već suše. Od koprive i livadskog zelja spremaju sebi obroke.

Sve, ove dve sestre po Bogu, umeju i mogu. Vredne, odvažne, hrabre, dotle da se uhvate u koštac i sa najtežim građevinskim poslovima koji su se na konaku i crkvi izvodili.

„Konak je na klizištu, došlo je do pucanja objekta. Morali smo da uradimo potporne zidove, drenažu i hidroizolaciju. Radovi na konaku su trajali celo prošlo leto”, govori mati Nina, dok Julijana zvonko dopunjuje da treba da se zameni drvena stolarija koja je počela da puca.

Nasmeja nas kad čusmo da se igumanija Nina pela na krov crkve da proveri kako radovi idu!

Netremice gledamo, čas u igumaniju Ninu, čas u mati Julijanu, čijim se dolaskom 8. septembra 2018. vraća molitveni život vernika, pa ovaj hram postaje mali za sve koji dolaze na bogosluženja i poklonjenje čudotvornoj ikoni prepodobnoj mučenici Paraskevi.

Objašnjavaju da je za vreme episkopovanja blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, a da bi se izbeglo kršenje časnog posta i skrnavljenje Velikog petka od strane komunista, odlučeno da se kao hramovna slava  praznuje Sveta prepodobna mučenica Paraskeva Rimljanka, 8. avgusta.

Mnogi na ovaj dan proslavljaju „malu slavu“, a toga dana, porta manastira Svete Petke je tesna da primi sve koji bi da ovaj praznik proslave sa sestrinstvom i monaštvom Raško-prizrenske eparhije, kao i narodom ne samo sa severa Kosmeta već i iz Srbije, koji su čuli za čudotvorne i isceliteljske moći svetiteljke.

Ma­ti Ni­na (Đur­đe­vić), igu­ma­ni­ja ma­na­sti­ra, i ma­ti Ju­li­ja­na (Ra­kić) (Fo­to B. Ra­do­mi­ro­vić)

„Za monašku slavu smo uzele 27. oktobar”, kazuje igumanija Nina, dok je podsećamo da mnoge porodice u leposavićkoj parohiji slave taj dan kao veliku krsnu slavu, koja je u narodu poznata kao Petkovica.

Pune su ideja ove dve mlade monahinje koje su stalno u poslu. Mati Nina, kad god ima vremena radi u ikonopisačkoj radionici, gde se ikone rade jajčanom temperom na dasci, a pozlaćene su 24-karatnim zlatnim listićima.

Čujemo da će igumanija da radi ikone za ikonostas, a već ima narudžbine za prodaju u inostranstvu. Objašnjava nam tehniku srednjovekovnog ikonopisnja, dok usput saznajemo da je studirala istoriju umetnosti, ali da je zbog ljubavi prema monaštvu napustila fakultet na trećoj godini studija.

Sa 22 godine, igumanija Nina, Beograđanka, otišla je u manastir Končul, gde je i zamonašena.

Mati Julijana, rodom iz Kosovske Mitrovice, napustila je Beogradski univerzitet, studije srpske književnosti kao apsolvent i isto sa 22 godine, posvećuje sebe Bogu i Končulu, gde prima postrig.

Svojim krojačkim umećem, ima zaduženje da u krojačkoj radionici, tu u manastiru brine o održavanju odeždi za potrebe episkopije, ali šije i odežde za njih dve.

Pune su ideja ove dve monahinje, koje kažu: „Našle smo se duhom i temperamentom, mislimo i dišemo kao da smo rođene sestre, a naše porodice su se sprijateljile i okumile.”

Imaju u planu da u konaku pored monaških kelija srede i sobe za goste, da urede gostoprimnicu, da naprave poseban ulaz za vernike koje bi put vodio pravo u crkvu, da dogodine podignu plastenik, da nabave sredstva za sušionicu čajeva, voća....

Sa mati Niniom i Julijanom, koje nisu skidale osmeh s lica, vreme je očas proletelo.

Već je uveliko grabilo popodne dok smo se spuštali ka centru Leposavića, dok su dolinom Ibra odzvanjala zvona sa Svete Petke i sa Hrama Svetog Vasilija Ostroškog , koja kao i u svim svetinjama Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji zvone na svaka dva sata. Zvoniće tako sve dok ne prođe „zlo” koje je zahvatilo svet. 

Proširenje crkve pomogli Kancelarija za KiM i priložnici

U manastir smo došli u vreme dok još traje pandemija virusa korona, pa verujući narod ne dolazi kao pre 15. marta, kada je proglašeno vanredno stanje.

Jutrenje i večernje bogosluženje se u manastiru redovno drže, a čitanje akatista Svete Petke, po bogosluženju petkom.

Bogosluženja drže sveštenici iz Leposavića.

Izlazimo napolje, dok nas zapljuskuje vreo majski dan. Idemo ka crkvi koja je zahvaljujući sredstvima Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ali i verujućem narodu, proširena za 30 kvadrata.

„Obnovom bogosluženja počeo je da dolazi sve veći broj vernika. Javila se potreba za proširenjem crkve, a kako je stari deo zidan silikatnim peščarom, pronašli smo isti kamen u Drenovskoj reci. Za realizaciju oba projekta, konaka i crkve, novac je dala Kancelarija za Kosovo i Metohiju, ali i dobar deo privrednika, gde moramo da izdvojimo Radoša Petrovića iz Kosovske  Mitrovice i Biljanu Nikolić iz Beograda.

Pored njih ima mnogo vernika koji su se svojim prilozima uvrstili u ktitore i priložnike”, kazuje igumanija Nina, pred novosagrađenim delom crkve koji tek treba da se

freskopiše, objašnjavajući da je zidano srednjovekovnom tehnikom, gde je kamen zidan, a ne lepljen.

Kada se ukinu vanredne mere na Kosmetu i prelazi otvore, u crkvu će biti dopremljen novi ikonostas koji će ovoga puta biti od kamena, a od kamena će biti i časna trpeza.

Nema zamisli koje ovo sestrinstvo ne može da ostvari. U planu im je da do slave u avgustu, kada dođe i do 170 gostiju, mermerom zamene i pod crkve, a planiraju i da započnu gradnju kaskadnog zida, u delu koje se oslanja na brdo, koje je na samo nekoliko metara od manastira.

Komentari1
6db94
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marina
Predivno, svaka cast sestrama, da je vise ovakvih prica, mnogo lep tekst.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja