subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 31.05.2020. u 18:00 Vojislav Guzina

Skupa cena ekonomskih improvizacija

Sa dolaskom ekonomske krize ‒ koja je koronom samo ubrzana, i koja će, prema proceni nauke, premašiti onu s kraja 2008. godine i naterati i moćne i manje moćne da se okrenu sebi i interesima svojih ekonomija, ne obazirući se na druge ‒ naša pozicija se bitno menja
(Фото Пиксабеј)

Optimizam vlasti u vezi sa ovogodišnjim ekonomskim rezultatima i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) narednih godina, raste iz dana u dan. Čak je i prognoza MMF-a da ćemo u idućoj godini imati rast od 7,5 odsto postala nedovoljna. Ovih dana ministar finansija nam ponovo obećava prosečne plate od 900 evra i penzije od 440 evra krajem 2025. godine, najavljene prilikom predstavljanja programa „Srbija 2025“ i investicionog plana od 14 milijardi evra, s kojim, eto zbog korone, kaže ministar, počinjemo sa pomakom od dva-tri meseca. A to znači da ćemo rasti i više nego što MMF prognozira, ako se držimo ekonomski opravdanog principa da zarade i penzije rastu u skladu sa rastom BDP-a.

Optimističke izjave vlasti nisu naš izum, to praktikuje svaka vlast, samo naša ovog puta čini se to radi preko razumljive i prihvatljive granice verovatno ocenjujući da joj umerenost, sada kad se ,,iz aviona” vidi da dolaze teška vremena i za najmoćnije, ne bi naišla na razumevanje većine s kojom i sada osnovano računa. To sigurno ne čini zbog zablude o stvarnom stanju naše ekonomije. Svesna je i ona mnogo čega odavno lošeg u našoj ekonomiji. Da smo u prošloj godini sa rastom od 4,2 odsto, tek dostigli nivo BDP-a iz 1990. godine i da je to u potpunom neskladu sa materijalnim, ljudskim i finansijskim resursima angažovanim u njegovom ostvarenju, što govori o nezadovoljavajućoj efikasnosti privrede. Da smo koronu i taj investicioni program koji ministar ponovo pominje, dočekali sa javnim dugom od 24,3 milijarde evra i da će do kraja godine, zbog novog neto zaduživanja, dogurati do blizu 29 milijardi evra. Da smo prošlu godinu završili sa spoljnotrgovinskim robnim deficitom od 6,3 milijarde evra, a da je deficit tekućeg računa platnog bilansa za poslednje tri godine utrostručen. Da polovinu tog deficita čini devizni odliv po osnovu prihoda stranaca iz dosadašnjih ulaganja (dividende, kamate i dr.) i da je taj deficit upola manji zahvaljujući doznakama iz inostranstva, koje su već premašile 3,5 milijardi evra godišnje. Da su te doznake čuvar standarda rodbine „gastarbajtera“, a zajedno sa visokim prilivom stranih direktnih investicija (3,8 milijardi evra u prošloj godini), čuvar vrednosti dinara. Da smo sa devizama od novih stranih investicija u celini pokrivali deficit tekućeg računa, znači, bez novog zaduživanja po tom osnovu.

Sa dolaskom ekonomske krize ‒ koja je koronom samo ubrzana, i koja će, prema proceni nauke, premašiti onu s kraja 2008. godine i naterati i moćne i manje moćne da se okrenu sebi i interesima svojih ekonomija, ne obazirući se na druge ‒ naša pozicija se bitno menja. Sve što nam je, iako loše, čak i pomagalo, sada nam neće ići naruku. Prvo dalji rast BDP-a čak i na nivou rasta iz poslednje dve godine se dovodi u pitanje.

Ako su glavni spoljnotrgovinski partneri u recesiji, teško da nam izvoz može da pogura rast BDP-a. Investicije pogotovo. Za veće domaće investicije nemamo ni finansijske ni sistemske pretpostavke, a strane direktne investicije će bar nekoliko narednih godina biti u padu. Potrošnja, takođe, neće biti dovoljna za veći rast BDP-a, zbog značajnog pada doznaka iz inostranstva  zbog manjih primanja i manjeg broja naših građana u inostranstvu, i verovatne, bar privremene, uzdržanosti stanovništva od kupovine trajnih potrošnih dobara. Još ako se održi razumljiva sklonost i interes firmi u stranom vlasništvu da od svojih firmi osnivača i/ili zemalja porekla uvoze sve što se može uvesti, na štetu domaće proizvodnje, pogotovo.

Pri rastu BDP do 4,5 odsto zaoštrava se problem svojstven ekonomiji male vrednosti BDP-a. Pri rastu budžetskih prihoda do nivoa rasta BDP-a, nemoguće je pokriti rastuće budžetske rashode, između ostalog, i po osnovu rasta troškova(kamata i dr.) rastućeg javnog duga, većih socijalnih davanja za nezaposlene i verovatno većih budžetskih davanja za penzije i zdravstvo, pa bi se nastavilo sa budžetskim deficitom i novim zaduživanjem. Osim ako bismo to izbegli velikim uvozom na koji se, znamo, obračunava PDV i akcize, inače najizdašniji budžetski prihod, baš kao u periodu 2014, do 2019. godine, kada smo, prvenstveno, višim rastom budžetskih prihoda od rasta BDP-a, stigli iz budžetskog deficita u suficit.

Ali to bi bilo po cenu još većeg deficita tekućeg računa platnog bilansa koji bi se   dodatno povećao padom doznaka i rastom deviznog odliva po osnovu dividendi i dugih prihoda stranih ulagača, pri smanjenom prilivu deviza od novih stranih investicija za pokriće tog deficita. I eto razloga za novo inozaduživanje i trošenje deviznih rezervi za, verovatno, neuspešno očuvanje zatečene vrednosti dinara.

Dakle, moguće je da budemo grubo kažnjeni za neuvažavanje istine, da su zdrave javne finansije i jak dinar logičan sled jake i zdrave ekonomije, a ne obrnuto. Da se od urušene do zdrave i rastuće ekonomije stiže utvrđivanjem strateških pravaca razvoja u okviru kojih godinama dosledno deluju kompetentne državne institucije i da je mera uspeha države visok učinak sopstvenih resursa i visok stepen  ekonomske nezavisnosti.

Ekonomista, Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
a17c2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Било би лепо да ми напокон објавите коментар
Увек су ме чудили економисти општег типа који пресек економског стања целе државе и предвиђање будућности спакују у 790 речи уз јасну политичку поруку о лошој власти. Део примедби стоји али у другачијем контексту. Волео бих да бар неко некада објави текст лишен политичке пропаганде.
Dragan
"Да смо корону и тај инвестициони програм који министар поново помиње, дочекали са јавним дугом од 24,3 милијарде евра и да ће до краја године, због новог задуживања, догурати до близу 29 милијарди евра. Да смо прошлу годину завршили са спољнотрговинским дефицитом од 6,3 милијарде евра, а да је дефицит текућег рачуна платног биланса за последње три године утростручен" U prevodu-katastrofa!
Kvaka 22
Ali gospodin autor zaboravlja doprinos brace Kineza koji ce napraviti od Srbije logisticko distribucioni centar za svoju robu za Evropu a koja pak medjutim vec preispituje svoju zavisnost od Kine.
Bliski Istok
Čini mi se da Politika pored nenadmašnog gospodina Katića, dobija još jednog vrednog koluminstu. Voleo bih da vidim diskusiju između g. Katića i g. Guzine sa jedne strane, i npr. g. Madžara, Danice Popović, Borisa Begovića sa druge strane. Ali to se verovatno nikada neće desiti, zbog odbijanja ove druge strane, koja, jelte, sebe smatra za nosioce apsolutne istine
Зоран Маторац
Извините што зановетам, али цена не може да буде скупа, може да буде висока, а производ може да буде скуп.
баба
Koliko znamo kaže se skupocen.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja