Punih pet godina humanošću je punio stupce medijske javnosti u koje je dospevao što zbog pomoći koju je nemilice nosio u najzabačenije delove zemlje Srbije, posećujući uboge i gladne do kojih samo ponekad poštari stižu, što zbog stolica za hranjenje beba koje je pravio i poklanjao svim roditeljima koji ih nisu mogli kupiti.
Stolar Milorad Jurković iz Rakovca kod Beočina ovih dana napravio je jubilarnu 2000. poklon-stolicu za hranjenje mališana i rešio da se povuče. Ne toliko iz majstorske radionice u kojoj po narudžbini izrađuje drveni nameštaj, već iz javnosti u kojoj je poznat sve do Amerike, pa je posao prepustio osamnaestogodišnjem sinu Stefanu. Predao mu je ključeve svog stolarskog carstva i zavetovao ga, kako svedoči za „Politiku”, da nikada nijednu stolicu za bebe ne proda.
Pomagaće mu da ih pravi dok je god pri snazi, ali Stefan od ovog maja ponosno preuzima očevu akciju poklanjanja drvenih hranilica koju na „Fejsbuku” vode pod sloganom „Samo nek se deca rađaju”. Mladi naslednik je i izabrao porodicu kojoj je poklonio očevu 2000. stolicu. A dokazujući da iver od klade dalje ne pada, pronašao je baš one koji su mnogo više od hranilice za bebe zaslužili i čiji su preci ovaj narod i te kako zadužili.
U 2000. i 2001. majstor Miletovu i Stefanovu stolicu udobno su se smestile unuke Radeta Miloševića, ratnog heroja stradalog u bici na Košarama. Stefan je hranilice uručio Miloševićevoj ćerki Jovani koja sa suprugom živi kao podstanar u Novom Sadu u koji je iz Požarevca došla hitajući trbuhom za kruhom.
Majstor Mile kaže da je u Stefanovim godinama već uveliko sam pravio nameštaj, pa smatra da je vreme da mu se i sin, uz sticanje punoletstva, osamostali, a ne da kao većina mladih provodi dane na kompjuteru i telefonu.
– Treba na vreme da počne da razmišlja o budućnosti. Stefan mi od njegove 15. godine pomaže u radionici, tako sam ga učio jer nikad nije naodmet imati zanat u rukama. Sve će da postigne uz dobru organizaciju vremena. Ako bog da, na jesen će on da upiše i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, jer je dugogodišnji sportista. Vrhunski je džudista, a odnedavno i MMA borac. Ipak se nadam da će od stolarije da živi, kao što sam ja, uz sviranje harmonike po kafanama i slavljima, tim zanatom porodicu prehranio – ističe majstor Mile, o kome smo pisali i prošlog decembra kada je odbio da ode u Njujork i primi nagradu naše dijaspore „Humanista godine”.
Zamolio ih je da nekoliko hiljada evra neophodnih za njegov put i desetodnevni boravak u Americi poklone bolesnom detetu iz Srbije kome su te pare neophodne. Svoju misiju posećivanja i podupiranja najugroženijih srpskih porodica nastaviće kaže dok god se kreće. Ubeđen je da bi svako iole normalan i lepo vaspitan isto uradio.
– Materijalne stvari mi ništa ne znače. Obišao sam gotovo svaki kutak Srbije gde žive siromašni i bolesni i nagledao se tužnih stvari. Naiđem bar jedanput mesečno na porodice koje ćute i žive sa svojom patnjom i bolešću, a vidim da ne mogu da prežive. Često su nepismeni, imaju bolesno dete i nisu uopšte upoznati sa pravom da mogu da dobiju pomoć od države. Dojave mi ljudi koje i ne poznajem, pa se sa suprugom i sinom uputim da im odnesem pomoć – objašnjava stolar iz Rakovca, koji je zbog svojih dela početkom 2019. odlikovan Sretenjskim ordenom Republike Srbije.
