subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 26.05.2020. u 19:31 Marko Smiljić
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU – NjUJORK (2)

Kapitalizam na konopcima

Jedan od mojih, večito gladnih i nikada zadovoljnih gazda, preko noći otpustio je sedam hiljada hranilaca porodica bez reči obrazloženja. Da bi, kako kaže, spasao najsavršeniji sistem u ljudskoj istoriji - kapitalizam. Silan kao da će živeti večno, kad prolazi pored mene ljutito bi dobacio: „Sibirac znaš li ti gde si? Požuri! Amerika ne može da čeka. Amerika mora biti najbolja na svetu
Фото ЕПА ЕФЕ - Џ.Л.

U rano jutro, žuti taksi, jedan od zaštitnik znakova „Velike jabuke“  juri mušterije iz noćne smene i tek pridošle turiste. Pored taksista u razdrndanim četvorotočkašima najvredniji ranoranioci Njujorka su ljudi u fluorescentnim mokrim uniformama sa ogromnim vodenim šmrkovima. Ne obaziru se na slučajne prolaznike, oni doteruju grad za još jedan nezaboravan dan. S vremena na vreme, čuje se neka psovka, al’ u gluvo doba dana to nikoga ne dotiče.

Do devet ujutru njujorške ulice i bulevari izglancani su i spremni za novu invaziju znatiželjnih turista iz celog sveta. Duž najprometnijih bulevara suvenirske radnje su već otvorene a njihovi vlasnici smišljaju poslednje trikove kako da namame radoznale mušterije. Prvim kupcima nude besplatne priveske sa logom Njujorka.

Iz restorana zaudaraju jaki mirisi hrane. Na vratima modnih prodavnica okačeni „neviđeni popusti”. Irski pabovi od jutarnjih sati nude „hepi auer“ za „korona” pivo.

Od Kipa slobode pa do Centralnog parka skoro je nemoguće naći slobodno stolicu u kafeu, restoranu, mesto na klupi u parku ili pored reke Hadson. Empajer stejt bilding ponosno štrči u sredini ostrva, praveći vrtoglavicu svima koji pokušavaju da dosegnu pogledom do njenog poslednjeg, 102. sprata.

Šetnja uz obalu u Njujorku (Foto EPA EFE - Dž.-Š.)

Menhetn postaje malen za Njujorčane koji sa otvorenim prezirom gledaju prema nezvanim gostima. Sve je nekako teskobno, neudobno, prljavo i nervira ih. Duge kolone radoznalih turista pretvaraju ostrvo u mravinjak punih pokretnih silueta, zureći gore-dole sa jedinim ciljem - da se slikaju za uspomenu ispred što više poznatih gradskih lokacija.

Mnogima Njujork sa 105 bilionera, na trenutak, postaje ostvarljiv san. Svakom vlasniku male lokalnog bircuza ili trafike sa dvoje zaposlenih, mesto je pored Pete avenije ili Brodveja. Sve im izgleda dostupno i moguće, na dohvat ruke. Ali, penthaus koji je prodat za 238 miliona dolara u 57. ulici, tik pored Centralnog parka, osvešćuje ih u trepaju oku da, ipak, Njujork nije za svakoga. Kao i hiljade zapuštenih beskućnika, duž glavnih ulica i bulevara, moleći ih za jednu četvrtinu dolara.

Čim padne noć Tajms skver se pretvara u kaleidoskop od stotinu boja. Bilbordi preko celih zgrada smeše se svakom prolazniku dok promovišu najnoviji pozorišni komad, stendap komediju, filmski hit, najnagrađivaniji bestseler...

Na kraju dana, umorni od kilometara jurcanja, natovareni jeftinim suvenirima, majicama, kapama, reklamnim brošurama, jednodnevni Njujorčani nestaju u trećerazrednim hotelima i hostelima po ivicama grada.

Ulice Njujorka u doba korone (Foto EPA EFE - Dž.Š.)

Od ponoći do zore noćni klubovi nude provod za pamćenje kao u Sinatrinoj himni grada: „Njujork, Njujork”. Među najzauzetijima su dame u priljubljenim haljinama uz telo koje čekaju i nadaju se princu na belom konju i ostanku u najvećoj američkoj metropoli, zauvek.

Ali život je neobjašnjivo čudo. Teško razumljiv i pametnima, najhrabrijima pa i večitim optimistima. Ništa ne traje večno, ni dobra ni loša vremena, kao u memoarima prote Mateje Nenadovića.

Jedan od mojih, večito gladnih i nikada zadovoljnih kapitalističkih gazda, preko noći otpustio je sedam hiljada hranilaca porodica bez reči obrazloženja. Da bi, kako kaže, spasao najsavršeniji sistem u ljudskoj istoriji - kapitalizam.

Protest protiv karantina u Njujorku (Foto EPA EFE - P.F.)

Silan kao da će živeti večno, kad god bi prošao pored mene ljutito bi dobacio: „Sibirac znaš li ti gde si? Požuri! Amerika ne može da čeka. Amerika mora biti najbolja na svetu”.

Nisam hteo da ga ispravljam da je Sibir daleko od moje male države, na drugom kraju evropskog kontinenta, jer verovatno ne bi ništa promenilo.

Nedelja, proleće 2020 godine. Vreme korone. Nevidljiva i opaka bolest zagospodarila je Njujorkom. Svima. I kao da nas opominje da nije zlato sve što sija.

Prvi put posle više od deset godina nisam poranio u uobičajnu šetnju njujorškim ulicama i bulevarima. Ostao sam u mom sobičku sa upaljenim tranzistorom, knjigom Duška Radovića: „Beograde, dobro jutro” i nekoliko miševa, šuškajući i domunđavajući se ispod toplog motora frižidera.

Menhatn bez prepoznatljivih gužvi, glamura i izobilja, više podseća na filmove apokalipse nego na finansijski centar sveta. Većina stanovnika je u samoizolaciji, karantinu i strahu.

Centralni park se pretvorio u pokretnu bolnicu. Ulice i bulevari opustošile, svetla „potamnela”, bilbordi veći od života „utihnuli”, restorana i barovi zakatančeni. Manje je i šetača pasa. Oni retki, postali su nekako ljubazniji. Jedino su beskućnici ostali isti, mirno sedeći na svojim stalnim adresama deleći poslednju cigaru sa prvim komšijama.

Perači ulica i žuti taksiji su i dalje na svojim radnim mestima ali vise ne zure niti trube na prolaznike.

Nema više nepreglednih kolona oduševljenih turista, dugih limuzina iz kojih izlaze nedodirljivi „tipovi” sa debelim cigarama u ustima, zatamljenim naočarima i pozlaćenim manžetnama na rukavima.

Njujorška policija na konjima (Foto EPA EFE - P.F.)

Nema više ni načičkanih dugih redova ispred brodvejskih pozorišta, muzeja, bioskopa, višespratnih tržnih centara sa „neodoljivim” popustima i cenama čarapa većih od nečijih mesečnih plata. Gužvi nema ni ispred noćnih klubova, punih lakih dama, marihuane i divljeg seksa.

Podmukli virus je bez najave stopirao život u „gradu svih gradova“, prestonici sveta i mestu za koje bi neko, do juče dao i poslednju paru da ga poseti pre nego što umre.

Čak i najponosniji stanovnici Velike Jabuke nestali su bez traga.

Da li je kapitalizam na konopcima, oboren na kolena trenutno ili do još gore katastrofe?

„Njujork, Njujork”, kako nostalgično zvuči.

 

Marko Smiljić, Njujork

 

Pišite nam Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”.Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?A naša adresa je  mojzivot@politika.rsPravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu.Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.Vaša Politika 

 

Komentari33
3969b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bata
kako vreme prolazi sve više i sve češće izbija na videlo lažni američki sjaj.
Саша Микић
@Lazni sjaj По тој логици да није било робовласништва не би било ни Колосеума! Мислите о томе.
Lazni sjaj ili sivi socijalizam
Kakav da je kapitalizam jos uvek je lepsi od socijalizma. Da nije bilo kapitalizma ne bi bilo ni njujorskih "cuda". Mislite o tome.
Socijazima/kapitalizam
Pre odlaska na zapad mislio sam da je socijalizam humaniji od kapitalizma. Posle decenije promenio sam misljenje. Mnogo je vise ljudi u socijalizmu na grbaci naroda nego na zapadu. Nema tamo zasluznih penzija za sportiste, pevace, glumce...
Bubica
Smatram da je dobar dio sjaja kapitalizma zasnovan na kolonijalnom iskorišćavanju polovine svijeta, a dobar dio na ratovima i razaranju zemalja od kojih ima što da se uzme. Bez stalnih tenzija i prodaje oružja bilo bi mnogo manje socijalnih davanja a i naša naivna fasciniranost kapitalizmom bi proporcionalno tome isčilila. Mislite o tome.
Саша Микић
@Stevan Nedeljkovic Социјализам и социјала су две сасвим различите ствари.
Prikaži još odgovora
Katarina R.
Ovde samo citamo nostalgicne price i kritike prema zapadnom nacinu zivota. Veoma cudno ako u realnosti 99% emigranata ni ne pomislja na povratak u Srbiju.
Kaca
Ne mozete Katarina da svodite vase zivotne odluke na "crno i belo", ostati il vratiti se. Nostalgija jest bitna al ne jedina muka. Zivot je mnogo zajebaniji.
Боривоје Банковић
Одлично написано, али у собичку са мишевима сте могли да седите и у Србији. Свако добро!
@Brankovic
Nece valjda korona da traje vecno. Hrabrost je otici u svet, videti drugacije ljude, obicaje, kulture, nauciti jezik. Uvek se moze vratiti u Srbiju.
Agron
Ja se slazem poptpuno sa Bratimirom. treba procitati "Kapital", pa da znamo sta su krize i zasto one dolaze svakih 10 godina otprilike. Ako citamo "Kapital" cemo upoznati sta su i ko su gazde!
Siniša Maričić
treba spoznati i ko su radnici, i radničku eksploataciju, kad 50% u firmi radi a 50% igra fudbal. Pored toga Marks samo zaključuje da kapitalista ima mašinu, nije mu je niko poklonio, morao je sam napraviti, uštediti itd.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja