petak, 05.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 28.05.2020. u 13:26 Branko Pejović

Pismo podrške „Ćiriličnoj baštini“

Ћирилична даровница додељена листу „Политика” у Бајиној Башти; Предавање „Глагољате ли ћирилицу“ (Фотографије: С. Јовичић)

Bajina Bašta – Minulog vikenda je u Bajinoj Bašti, uprkos još uvek nepovoljnim prilikama zbog epidemije, uspešno nastavljena tradicija održavanja manifestacije „Ćirilična baština”, posvećena negovanju ćirilice. Tim povodom pismo podrške Bajinobaštanima uputio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koje je objavljeno i na sajtu ovog ministarstva.

„Ministarstvo kulture i informisanja svesrdno pozdravlja napore opštine Bajina Bašta na zasnivanju i održavanju `Ćirilične baštine`, manifestacije proizašle iz bajinobaštanske Deklaracije o ćirilici usvojene prošle godine, koju je Ministarstvo kulture i informisanja takođe podržalo. Ako svemu tome dodamo okolnost da programi `Ćirilične baštine` počinju uoči Dana slovenske pismenosti, Svetih Ćirila i Metodija, možemo osetiti snažnu simboličku poruku o značaju borbe za očuvanje i negovanje našeg osnovnog pisma. U tome se razaznaje i duboko zračenje manastira Rače i njenih čuvenih pisara i pisaca Račana, od Jeroteja do Gavrila Stefanovića Venclovića, koji su srpsko slovo čuvali i preneli do severnih panonskih krajeva posle Velike seobe.

Nije prvi put da takozvana unutrašnjost ukaže metropoli šta je najpreče za čitavu kulturnu zajednicu. Pregnuće slično opštini Bajina Bašta čini i maleno Bavanište u južnom Banatu sa `Danima ćirilice`. Nadamo se da će vaša `Ćirilična baština` biti dugovečna i delotvorna, podstrek i drugim lokalnim sredinama širom Srbije da i same obrate veću pažnju na značaj očuvanja i promovisanja ćirilice”, navodi se u ovom ministrovom pismu, i zaključuje:

„Nažalost, moramo i ovog puta da primetimo i konstatujemo kako namera Ministarstva kulture i informisanja da Republika Srbija zakonski osnaži zaštitu ćirilice i srpskog jezika, putem više puta slate inicijative za izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, kod zakonom predviđenog predlagača nije naišla na odgovor, niti na razumevanje. Zato nam vaše i delovanje drugih sredina, ustanova i institucija koje se aktivno zalažu za zaštitu našeg pisma pruža dodatni podsticaj da istrajemo. Svi smo mi `ćirilična baština`, po tome nas prepoznaju i prijatelji i oni drugi, a vaša upornost obavezuje i nas i sve druge koji misle dobro Srbiji i sveukupnoj srpskoj kulturi.

Komеntari10
f0086
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iz Britanije
Prvo rešite kojim jezikom ćete govoriti u Srbiji pa tek onda razgovarajte o ćiriličnom pismu, jer tamo govorite svakojakim izopačenim rečnicima mešavine jezika koji se ne pišu ćirilicom a ponajmanje zvuče srpski već više engleski, latinski, nemački, francuski, turski, što je valjda svima "involviranima" više nego "transparentno" i verovatno od neizmernog "benefita"? Užas.
Minja
Поред писма, ваља нам сачувати и писменост, која је сада угроженија него икада, колико год то чудно звучало. Ми имамо добар део функционално неписменог народа, са ограниченим речником, са катастрофалним непоѕнавањем граматике итд., итд. Зато је мени већи проблем очување нашег језика, а онда ће и ћирилично писмо наћи своје место у писмености. Ко познаје историју не само српског језика, него и Срба, зна да се језик који су користили писао ћирилицом, али и латиницом. То је богатство, а не проблем.
Драгољуб Збиљић
Нимало нисте у праву. У српском, али и у сваком другом, не може језик да буде угроженији од писма. Ћирилица је та која је угрожена 90 одсто јер је замењена. Језик не може да буде угрожен 90 одсто. Ако појединци ен знају граматику, ако не знају некее граамтичке актеегорихјее и сл., знају други појединци, па не може језик бити угрожен. Могу само појединци бити слабо ућућени у језик, али то није по језик опасност. То је опасност само по те који не знају језик. Писмо је нешто друго. Оно је угрожено.
Драгољуб Збиљић
На разговору с "Ћирилицом" министру гдину Букосављевићу тврдили смо да се писмо не чува САМО Уставом и законом. Рекли смо Вам: зашто не тражите од Одбора за стандардиазцију српског језика да они сачиен правопис с решењем потања писма у складу с Уставом и општом у свету. Вама Устав даје право да то од стручањка захтаавте, јер Устав мора да важи и за стручњаке за правопис, јер од поштовања Устава нико није изузет. Нисте послушали предлог и шта имамо сада закона? Није усклађен, нема га.
Дејан.Р.Тошић
Да ли држава Србија може да искује један јубиларни динар само на српској ћирилици? То би била подршка за децу којо већ ако не могу да штеде могу да се науче писмености кроз новац, кога су Срби од 12.в.ковали само на свом језику и ћирилично хеленском алфабету. Данас штампамо свој новац упоредно са туђим писмом. За кога и зашто? У Уставу Србије прописано је само ћирилично писмо.
Драга Мирсин Сибничанин
Зовимо га како хоћемо, али га сачувајмо" А свако писмо се чуав Уставом, законом и њиховим спровођењем у пракси у јавности, али пре свега у српском правопису с пуном суверееношћу каква постоји аз сва друаг писма у свим другим језициам света. Само Срби имају проблем с писмом зато што је једино српсјком писму одузета природна сувереност.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja