Ljudi su se vazda tehnički usavršavali, ali i stvarali civilizacijske tekovine u vidu pisanih dokumenata kojima su štitili svoja prava i slobode. Čovek je na taj način nastojao da odbrani sebe od loših strana tehnoloških procesa i uskladi ih sa moralnim načelima. Naime, razvoj tehnologije je neophodan i koristan proces, ali sve dotle dok se tehnološki progres ne premetne u moralni regres. Atomska bomba je daleko savrešeniji oblik ubijanja ljudi u odnosu na ispaljivanje topovskih đuladi, ali se upravo zbog toga ne sme tretirati kao rezultat tehnološkog napretka koji treba slaviti! Parafrazirajmo Alberta Ajnštajna - ,,Ako se Treći svetski rat bude vodio atomskim bombama, Četvrti će se voditi lukom i stelom.” Tehnologija se, dakle, može tretirati kao napredna a da u isti mah bude pogubna po ljudski rod. Zbog toga je borba čoveka za odbranu vlastitih prava i sloboda više nego neophodna u situacijama kada ih destruktivna tehnologija ugrožava.
Brodogradnja je u antičko vreme uticala na razvoj trgovine, ali je isto tako omogućila tiranima da efikasnije pokoravaju tuđe teritorije, i još okrutnije vladaju. Tiranija je, međutim, ponukala mudre Grke da se izbore za ustav čija je svrha i danas ograničenje vlasti. Đordano Bruno je dao život tvrdeći da se Zemlja okreće oko Sunca budući da takva jeres nije odgovarala dominantnom obliku moći koji je u to vreme predstavljala crkva. Ipak, hrabri ljudi su se borili protiv njene dominacije, ali i protiv apsolutne moći monarha, te su naposletku uspostavili poredak u kojem su crkva i država odvojene a običan pojedinac zaštićen deklaracijama poput one o ,,Pravima čoveka i građanina”. Bilo je to vreme kad se čovek borio i izborio za lična i politička prava i slobode.
Ukoliko parna mašina i motor sa unutrašnjim sagorevanjem nisu direktno uticali na stvaranje moderne države kao sledećeg oblika dominacije, onda svakako jesu na razvoj fabričke proizvodnje i prvih multinacionalnih kompanija. Država je jačala, kao uostalom i njen suverenitet, ali su se i ljudi izborili za radna i socijalna prava. Takozvana država blagostanja je brinula o dobrobiti svojih građana, dok su državnici polagali račune biračima od čijih su glasova zavisili. Ipak, tokom ere kompijutera, interneta i mobilne telefonije, multinacionalne korporacije su postale sledeći izvor dominacije potiskujući u drugi plan državu, a s njom i prava i slobode građana.
Korporacije danas nesmetano prelaze državne granice, tragaju za jeftinom radnom snagom i uz pomoć lokalnih političara i plaćenih „stručnjaka” kreiraju biznis planove u skladu s geslom da je profit iznad ljudi. Desuverenizovane države se za to vreme preobražavaju u nezdrave zone opasane nevidjlivim žicama nejonizujućeg zračenja, za koje pojedini ,,stručnjaci” vele da je čak i zdravo, a građani u poslušne potrošače koji trpe dominaciju korporativnog kapitalizma. Istina, ekološki pokreti se bore da nam ne bude gore nego što jeste, ali je to jalov pokušaj dokle god izostaje borba za osnovna ljudska prava i slobode. Pre svih, borba za slobodu izbora! Zato je krajnje vreme da se postojeća deklaracija o ljudskim pravima dopuni odrednicom o čovekovom ,,neprikosnovenom pravu na slobodu izbora”. Razume se da nije u pitanju sloboda biranja između ove ili one partije koja će nakon dolaska na vlast sprovoditi u delo biznis planove multinacionalnih kompanija. U pitanju je pravo na istinsku slobodu izbora – da li nešto hoćemo ili nećemo u svom životu.
Uzmimo kao primer kontroverznu 5G mrežu. Da li pristajemo da nam telekomunikaciona kompanija instalira baznu stanicu 5G mreže neposredno ispred mesta stanovanja? Da li mi kao građani Srbije i kao jedini nosioci suvereniteta prema ustavu, imamo pravo da biramo hoćemo ili nećemo 5G tehnologiju? Da li imamo pravo da tražimo, poput Slovenaca, da se takva tehnologija ne uvodi dok se ne ispita uticaj njenog zračenje na ljude? Da li imamo pravo da biramo rigorozniji zakon o regulaciji novih tehnologija poput, recimo, onog koji ima grad Brisel koji ne dozvoljava uvođenje 5G tehnologije na svojoj teritoriji? Imamo li pravo na sopstveni ustav koji nam garantuje zdravu životnu sredinu?
Političari nemaju pravo da nas bez javne rasprave i narodnog referenduma izlažu uticajima nedovoljno ispitanih tehnologija! Ako to ipak učine u interesu telekomunikacionih kompanija, a ne u interesu građana, onda to predstavlja primer desuverenizacije zemlje, ogoljeno kršenje ljudskih prava i sloboda, i totalno degradiranje ustava. A to svakako nije teorija zavere.
Sociolog
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
