nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 28.05.2020. u 17:00 Marina Vulićević

Odricanje od elitne kulture pad je u varvarstvo

Sada je došao trenutak kada je moguće pri Vladi Republike Srbije obrazovati fond sa novcem za pomoć umetnicima, za nove vidove stvaralaštva
(Драган Стојановић)

Gotovo da nema evropske zemlje koja još u početku pandemije virusa korona nije usvojila dodatne mere i instrumente za pomoć nezavisnom umetničkom sektoru. Kod nas su zaposleni u javnom sektoru, zaštićeni neupitnim ličnim dohotkom, dok je najveći problem u vanrednim okolnostima i krizi upravo savremeno umetničko stvaralaštvo, zasnovano na honorarnom plaćanju, pod određenim ugovorom. Novi uslovi nametnuli su zabranu javnih okupljanja, festivali se nisu održavali, kao ni pozorišne predstave i koncerti, tržište umetničkih dela je obustavljeno, ni knjižare nisu radile...

Ovo naglašava Milena Dragićević Šešić, profesorka menadžmenta u kulturi i teorije masovnih medija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, šef Katedre Uneska za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, a povodom diskusije „Kultura posle virusa” u organizaciji Dorćol placa i Kreativne Srbije.

Navodeći primer nemačkog Saveta za kulturu, koji je još 11. marta, osnovao hitni fond za pomoć umetnicima, na federalnom, kao i na nivou svake od država – pokrajina i gradova, profesorka Dragićević Šešić ukazuje i na postupanje Malte, koja je pokrenula kurs novog finansijskog menadžmenta u kulturi, kako bi se bolje snašla u pomoći samostalnim umetnicima i producentima.

– U Evropi, kao i kod nas, povodom krize reagovala su različita umetnička udruženja, kako bi bili zaštićeni ne samo samostalni umetnici, što je status koji nije tako lako dobiti, već i oni privremeno angažovani. Moja najveća zamerka je što kod nas nije bilo konsultacija upravo sa tim reprezentativnim umetničkim udruženjima, kako bi bile utvrđene najugroženije oblasti. Debata tim povodom je izostala. Naš Nacionalni savet za kulturu, nezavisni, savetodavni, ne radi već godinama, tako da ni nemamo telo koje bi imalo legitimitet da daje javnu ocenu ovog stanja – smatra naša sagovornica.

Dok se kod nas martovski honorari isplaćuju u maju, primeri u svetu su sasvim drugačiji, a prema njenim rečima, tome svedoči i časopis „Unesko kurijer”, koji je dao glas ženama u kulturi, jer upravo one dobijaju manje plaćene ugovore, nemaju ušteđevinu i u težem su položaju od muškaraca. Kao jedan od najboljih primera profesorka Šešić navodi Veliku Britaniju, čija su pojedina pozorišta organizovala porudžbine za dramske pisce, uz avansnu isplatu novca, dok Tarnerova nagrada za savremenu umetnost neće biti dodeljena samo jednom, već će biti preobražena u stipendije za deset umetnika, kao vid podrške u okolnostima virusa korona.

Neke vlade idu i u detalje, menjajući zakone donošenjem različitih uredbi, kojima bi kriza bila ublažena za neke aktere kulturne scene. Tako je, kako kaže naša sagovornica, organizatorima, ali i posetiocima nekih otkazanih koncerata, olakšano vraćanje karata zamenom za vaučere, koje mogu da iskoriste do kraja godine. Švajcarci su podržali i amaterski umetnički sektor, koji je po prirodi volonterski, ali finese dozvoljavaju poštovanje stalnih saradnika koreografa, dirigenata... Flamanska vlada donela je odluke o odlaganju plaćanja taksa za kompanije, izdavače, za muzičku delatnost, u vreme krize, o jednokratnoj pomoći malim i srednjim kompanijama.

Kao specifičnost naše kulturne scene Milena Dragićević Šešić izdvaja solidarnost institucija i umetnika sa publikom, ali izostanak međusobne umetničke podrške u vidu fonda za pomoć najugroženijima, mada je bilo i tih predloga u nekim udruženjima.

– Vlasti zameram nedostatak saradnje, a najpre odsustvo komunikacije između ministarstava finansija i kulture. U Španiji su ta dva ministarstva donela paket mera za pomoć umetničkom sektoru. Zameram i nedostatak razgovora o tome kako pomoći kulturi. Naš parlament nije radio, ali mogla je da bude održana virtuelna debata o prioritetima zaštite, o nivelisanju honorara, o tome kako oživeti tržište. Kulturna politika vodi se na svim nivoima, ali je najveća odgovornost na državi. U gradskom Sekretarijatu za kulturu ukinut je već raspisani konkurs za sufinansiranje projekata, a da nisu obeštećene nevladine organizacije koje su konkurisale i sa po njih nekoliko. Novac koji je bio namenjen njima, preusmeren je na drugu stranu, odnosno dramskim umetnicima vezanim ugovorom, čime se stvara zla krv među umetnicima. Mi nemamo tradiciju filantropije – zaključuje Milena Dragićević Šešić.

Još jedan od učesnika pomenute tribine Gojko Božović, pisac i glavni urednik „Arhipelaga”, smatra da su pandemija virusa korona i vanredno stanje, koje je usledilo, potpuno promenili i javni život i kulturnu i umetničku scenu koja je preneta na internet i društvene mreže.

– Pozorišne predstave se već mesecima ne igraju, knjižare su poluprazne, književni festivali su odloženi za neizvesnu jesen, dok je tokom proleća otkazan čitav niz međunarodnih književnih sajmova, poput Londona, Lajpciga, Bolonje ili Pariza. Potpuno je neizvesno u ovom trenutku šta će još sve biti otkazano ili u najmanju ruku odloženo za neka druga vremena. Bez javnih događaja ne može se stvoriti kulturni život, niti pravo interesovanje za savremenu kulturu – kaže Božović.

Prema njegovom mišljenju digitalni svetovi su mogući kontekst kulture, ali ne mogu biti jedini, niti u ovom trenutku mogu biti zamena za pun kulturni i umetnički život. Naš sagovornik zapaža da je novu produkciju u izdavaštvu zamenila pandemija piraterije na internetu, specijalizovanim piratskim sajtovima i društvenim mrežama, čak i pojedinih javnih kulturnih institucija.

– Pred nama je velika i neizvesna borba za pažnju i predstavljanje vrhunske kulture. Ako je isključena iz javnosti, ona je suštinski ugrožena, ostavljena bez pravog života i prave podrške, može da preživljava, ali ne može da traje u svom ostvarenom uticaju. Tu dolazimo do uloge društva i države, koji se ne smeju odreći elitne kulture, jer bi to odricanje bilo najbrži put do pada u varvarstvo. Takvim odricanjem, njenim dodatnim marginalizovanjem, ugrožavaju se i kritičko mišljenje, sloboda mašte, pa i sam razvoj društva i njegovih ukupnih stvaralačkih sposobnosti – zaključuje Gojko Božović, uz napomenu da država ne sme pasivno i nezainteresovano da posmatra situaciju sa kreativnim sektorom.

Zoran Hamović, glavni urednik izdavačke kuće „Klio”, misli da je pogrešno usvajati ideju o tome da država treba da pomaže umetnicima zato što je upravo obrnuto – kultura je ta koja podupire državu, predstavljajući je u svetu na najlepši mogući način. Sada je, kako naglašava, došao trenutak kada je moguće pri Vladi Republike Srbije obrazovati fond sa novcem za pomoć umetnicima, kao što postoji Fond za nauku, a za nove vidove stvaralaštva. To je jedan od razloga tribine „Kultura posle virusa”. Hamović zapaža i ovo:

– Mnogo se govori o novim tehnologijama, ali za izdavaštvo su važni i tradicionalni vidovi komunikacije na tržištu. Tokom vanrednog stanja nestalo je tržište, nismo mogli da se približimo čitaocima, a neko je čak, želeći možda dobro, na internet besplatno pustio niz knjiga za koja su plaćena izdavačka, reprografska i autorska prava. Pri tome, Ministarstvo kulture i gradski Sekretarijat za kulturu obustavljaju konkurse za finansiranje projekata, budžet je smanjen, tako da smo u bezizlaznoj situaciji. Kada nam se preporuči da učestvujemo na tržištu, onda od Ministarstva kulture očekujemo da to tržište i uredi.

Komentari7
bb6e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vid Brankov
Gde je i sta se dogadja sa nasom kulturom,mozda mi zaposleni u tom sektoru treba da kazemo koju rec.Za nas se naravno pogresno misli da nam je sve potaman,ali nije, jer bas niko nikada i ne pita ni kako nam je ni za koju platu radimo!Lose nam je u situaciji smo da ako smo bolesni ili imamo nekog da lecimo to je prosto nemoguce!Dalje bibliotekama su potrebne knjige,kais se steze sa svih strana,pa zato molba za Ministarsvo da nas se seti i zavrsi otkup knjiga jer ga zeljno cekamo!
Cica
Trziste je po definiciji nezavisno od bilo kakvog ministarstva, u protivnom to nije trziste. Ne znamo osnovne pojmove a pravimo se da smo strucnjaci...
Petar Petrović
Za nekoga ko razmišlja samo u kategorijama crnog i belog, nisu ni moguća neka druga rešenja osim isključivih. Stvarnost je, međutim, sasvim drugačija.
Juraj
Što se tiče elitne kulture, treba nam još vreme da ''porastemo'' i da spoznamo značenje reči Vinstona Čerčila u toku Drugog svetskog rata, kada su budžetska sredstva za vodjenje rata bila iscrpljena. Ministar kulture je tada predlagao da se sredstva iz njegovog ministarstva preusmere za vodjenje rata, a Vilson ga je upitao, parafraziram: ''Zbog čega ćemo da ratujemo ako nećemo ratovati za svoju kulturu'?''
Петар
Шта ћемо са српским језиком и ћириличким писмом? Битку већ увелико губимо, а отрезнићемо се када све буде изгубљено, као и у случају КиМ-а.
Minja
Ne gubimo mi bitku zbog naporedne upotrebe ćirilice i latinice, nego sto ćirilicom pišemo фаст фуд, визиторски центар и сл. Ћирилица је прво писмо које се код нас учи и тако ће остати, a тако је i у званичној употреби на нивоу државе. Ми треба да чувамо језик, а без писма смо опстајали вековима, па ћемо опстати и у будућности ако употребљавамо како ћирилице tako i latinicу. To je bogatstvo, a ne problem. Problem je u glavama ljudi koji su nesigurni u svoj identitet kao i funkcionalna nepismenost
Миодраг Стојковић
Срби ,људи, 8 година нисте у стању обећана национална признања , најбољим ствараоцима у култури ,дате за наш успешан дугогодишњи допринос српској баштини у култури. Није у реду , мене је срамота.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja