sreda, 08.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 28.05.2020. u 21:55 Marijana Avakumović

Male firme se bore da održe likvidnost

Više je ugašeno preduzeća u regularnim uslovima poslovanja nego u doba krize izazvane virusom korona, što ukazuje da su poslodavci možda ipak bili motivisani da koriste mere pomoći vlade privatnom sektoru
(Фото А. Васиљевић)

Srbija će, prema procenama međunarodnih finansijskih institucija, izaći iz ove krize sa manjim privrednim padom nego mnoge razvijene evropske zemlje, ali to nikako ne znači da će se naša preduzeća brzo oporaviti. Likvidnost je ključni problem malih firmi. Najveći izazovi su nemogućnost pokrivanja osnovnih troškova poslovanja i problemi u naplati potraživanja.

Koliko je privredi potrebna infuzija za održanje poslovanja i spasavanje od bankrota, govori podatak Udruženja banaka Srbije da se 4.600 firmi prijavilo za kredite za likvidnost koje daju banke, a garantuje država. Banke su izdvojile dve milijarde evra, za koje će država garantovati sa oko 600 miliona evra. Do sada je vrednost zahteva za kreditima dostigla 800 miliona evra, to jest 40 odsto ukupnog fonda. Zajmovi za likvidnost su namenjeni malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a među prijavljenima je do sada 32 odsto malih, 33 odsto mikropreduzeća, 24 odsto preduzetnika i 11 odsto srednjih preduzeća.

Osim toga, Fond za razvoj je odobrio je 370 kredita za likvidnost u iznosu od 1,3 milijarde dinara, takođe namenjenih malim i srednjim preduzećima. Dok se za državnu pomoć u vidu tromesečne uplate minimalca kako bi poslodavci zadržali zaposlene, prijavilo 232.000 privatnih preduzeća u kojima je zaposleno milion i 52.000 radnika.

Inače, u Srbiji posluje 375.841 malo i srednje preduzeće, od čega je 272.968 preduzetnika, u koje se ubrajaju frizeri, kozmetičari, pekari, taksisti, ali i advokati i zubari.

Prema podacima Agencije za privredne registre od 16. marta do danas registrovano je osnivanje 1.227 privrednih društava i 2.717 preduzetnika, dok je iz registra izbrisano 501 društvo i 1.751 preduzetnik. Poređenja radi, u istom periodu prethodne godine osnovano je 1.861 privredno društvo i 7.316 preduzetnika, dok su iz registra obrisana 792 privredna društva i 4.902 preduzetnika.

Zanimljivo je da je, ako se posmatraju ovi podaci, više ugašeno preduzeća u regularnim uslovima poslovanja nego u doba krize izazvane virusom korona, što ukazuje da su poslodavci možda ipak bili motivisani da koriste mere vlade pomoći privatnom sektoru.

Međutim, Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, kaže da privrednici nisu imali motiv da gase preduzeća jer je uočljiv trend otvaranja rezervnih preduzeća, preko kojih posluju u slučaju blokade. Obično su to mala paušalna preduzeća van sistema PDV-a.

„Broj blokiranih preduzeća je porastao za oko 30 odsto u odnosu na vreme pre krize. To su jednokratne blokade, ali ukazuju da opada poslovna aktivnost velikih sistema i oni biraju kako će i kome će da izmiruju obaveze”, kaže Rajić.

On kaže da preduzetnici nisu imali razlog za gašenje, jer nisu ni radili, a potom im je stigla pomoć u vidu tromesečnog minimalca. Kod njih, kaže, kriza može da nastupi od jeseni, kao i u većini privatnog sektora.

„Očekuje se da će u ukupnom obrtu novca biti manje između četiri i sedam milijardi evra. Tražnja je u maju pala u mnogim granama i menadžeri se žale da rade sa 50 do 60 odsto kapaciteta. Firme koje se nisu prijavile za državnu pomoć smanjile su plate za pet do 30 odsto. Izračunali su da bi im operativni troškovi porasli naredne godine za najmanje 25 odsto”, kaže Rajić.

On naglašava da privrednike očekuje teška naredna godina. Čeka ih odloženo plaćanje poreza i doprinosa, odloženo plaćanje poreza na dobit, eventualno odloženo plaćanje zakupa prostora, pa još ako su imali i neke druge kredite nakon što prođe moratorijum…

Uzrok pogoršanja likvidnosti kod nas može ovog puta da dođe i iz EU. Do sada su rokovi plaćanja od firmi iz EU bili 30 do 35 dana i firme koje su imale preko 30 odsto prihoda iz izvoza smatrale su se stabilnim. Sada se rokovi produžavaju na 60 dana i takve firme kojima kasne uplate mogu da upadnu u problem likvidnosti, napominje Rajić dodajući da je kod nas rok plaćanja 130 do 140 dana.

Koordinator mreže za poslovnu podršku očekuje da će broj preduzeća koji će zatražiti kredite za likvidnost biti mnogo veći od trenutno prijavljenih 4.600 i da će dostići i do 15.000 preduzeća.

Komentari1
0c673
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nemanja
Kad tekst pocne s tezom kako ce Srbija izaci iz krize brze od "zapadnih partnera" mozemo odmah da govorimo o propagandnom tekstu. Kad se govori o standardu gradjana, tekst se ne zapocinje komparacijom s "partnerima" nego s predhodnim periodom. Nazalost, Srpska ekonomija je duboko zavisna i kad kriza dodje u "partnerske" zemlje to ce se odrzaiti i na Srpsku ekonomiju. Cini mi se da je jedino bitno da se nekako izdrzi do izbora, a posle sta bude

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja