petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 28.05.2020. u 21:21 Branko Pejović

Kapelu srušili, ali duh Njegoša i srpstva ojačali

Knjiga kraljevog sekretara o Njegošu i mauzoleju, nastala u emigraciji u Minhenu osamdesetih, uskoro i pred našim čitaocima u izdanju užičkog arhiva i Arhiva Republike Srpske
Његошева капела на Ловћену (Фото из књиге Момчила Бирчанина)

Užice – „Srpska pravoslavna crkva opunomoćila je mitropolita crnogorsko-primorskog Danila da se usprotivi rušenju kapele na Lovćenu i protesti su počeli da stižu sa svih strana. Uzbuđenje celog srpstva je bilo ogromno, jasno se uviđalo da je glavni cilj srušiti kapelu Njegoševu na Lovćenu, koju je obnovio pokojni kralj Aleksandar Prvi. Konkretno je rečeno da je porušena Njegoševa crkvica na Lovćenu da ne bude mesto hodočašća vernika, da se poruši oltar ispred kojeg su vernici upućivali molitve Svevišnjem Bogu sa strahopoštovanjem, i to je učinjeno od  ateističkog režima...”

Ovako je 1983. o rušenju kapele na Lovćenu pisao u emigraciji u Minhenu Momčilo Vuković Birčanin (1911–1984), posle rata sekretar kralja Petra Drugog Karađorđevića, pokretač srpskog glasila „Beli orao” u Minhenu.  Čovek kome je Titova vlast oduzela jugoslovensko državljanstvo zato što posle rata nije hteo da se vrati u Jugoslaviju, a on nemačko nije prihvatio.

Sada se publikuje Vukovićeva knjiga o Njegošu, iz koje je pomenuti odlomak o kapeli na Lovćenu. Knjigu izdaju Istorijski arhiv Užice i Arhiv Republike Srpske. Njene delove je pre objavljivanja dao za „Politiku” direktor užičkog arhiva Željko Marković, koji je od Vukovićeve naslednice dobio autorska prava da publikuje sva njegova dela.

Odlomak tog Vukovićevog dela počinje opisom kapele, crkvice vladike Rada, kako su je zvali u Crnoj Gori. Dugačka je svega pet, a široka 3,5 metara, posvećena Svetom Petru Cetinjskom. „Tu je prenošeno telo Njegoša na dan 14. oktobra 1855. i položeno, koje je bilo privremeno sahranjeno u crkvi Sv. Petra mitropolije na Cetinju.”

Pominju se dani Velikog rata, kada austrougarska okupaciona komanda osetivši da se u narodu nešto sprema naredi da se posmrtni ostaci Njegoša uklone iz kapele na Lovćenu. „Tadašnji mitropolit crnogorsko-primorski, koji je primio to naređenje, morao se pokoriti i odredio je komisiju,  koja je, u prisustvu okupacionih predstavnika, noću 12/13. avgusta 1916. godine u tajnosti izvršila ovo naređenje i prenela ostatke Njegoša sa Lovćena u cetinjski manastir.”

Ali čim je Jugoslavija nastala, osnovan je na Cetinju odbor za prenos Njegoševih kostiju na Lovćen. Sabor SPC prihvatio je inicijativu 1921, a za ktitora se primio kralj Aleksandar Prvi kao krvni rođak pokojnog Njegoša. Crkvica vladike Rada na Lovćenu obnovljena je o trošku kralja Aleksandra, piše Vuković. Kralj lično od naroda toplo dočekan u Crnoj Gori,  prisustvovao je 21. septembra 1925. svečanom prenosu Njegoševih kostiju u obnovljenu crkvicu. Na Njegoševom grobu besedu je održao episkop Nikolaj Velimirović.

Birčanin tu citira i Njegošev amanet: „Ja hoću da me sa’ranite u onu crkvu na Lovćenu. To je moja želja, koju u vas ištem da je ispunite i ako mi ne zadate Božiju vjeru da ćete tako učiniti kako ja hoću, onda ću vas ostaviti pod prokletstvom, a moj poslednji čas biće mi najžalosniji i tu moju žalost stavljam vama na dušu.”

U doba Titove vlasti  kapela je ipak sklonjena. Birčanin navodi da je tada komunistički režim u Jugoslaviji zvanično oglasio ideološko-političku borbu protiv srpskog nacionalizma. Na ovom pravcu kao odbrambeni bedem stajao je duh Njegoša kroz njegova dela, koji nije mogao biti istrgnut iz srpskog duhovnog bića. Slede pojedinosti o ideji za podizanje spomenika Njegošu, začetoj još od kralja Aleksandra koji je to ponudio Ivanu Meštroviću, što nije ostvareno. Ideja oživljava s početka pedesetih kada se obeležavao vek od Njegoševe smrti. Odbor za proslavu tog jubileja, beleži Birčanin, raspisao je konkurs za projekat spomenika, kome nije bila određena lokacija, a obratili su se Meštroviću. On je zatražio svoje planove iz 1925. za kralja Aleksandra. „Meštrović je na ulaz stavio kao karijatide dve devojke Crnogorke u narodnoj nošnji i to je bila jedina izmena starog projekta, koji je kralj, prema mišljenju crkvenih predstavnika, odbio jer nije imao ničega hrišćanskog, već paganskog”, napominje autor.

Sredinom šezdesetih Crna Gora je osnovala komisiju za reorganizaciju muzeja na Cetinju, kojom je predsedavao dr Lazar Trifunović, koja je zaključila da se na Lovćenu ne podiže Njegošev mauzolej po projektu Meštrovića.

Tada je, piše dalje Vuković, uprava cetinjskog muzeja obavila i anketu među jugoslovenskim intelektualcima o podobnosti Meštrovićevog projekta. Anketu su dostavili na 33 imena, odazvalo ih se 10: Grgo Gamulin i Vanja Raduš iz Zagreba, te Sido Marjanović iz Sarajeva su za izvođenje Meštrovićevog projekta na Lovćenu, a protiv su bili Miroslav Krleža, Cvito Fisković, Kruno Prijatelj, Oto Bihalji Merin, Risto Stijović, Milo Milunović i Luc Menaše, navodi autor.

Ipak vlast je radila po svome, uprkos protivljenju Srpske pravoslavne crkve, pa je porušila kapelu na Lovćenu, a podigla veliki mauzolej. „Drugi cilj rušenja je bio, navodno, ’oslobođenje’ stanovništva od srpske pravoslavne vere, koja je za taj ateistički režim ’mitomanija’. No i oni su postigli obrnut rezultat, duh Njegoša je oživeo još u jačoj snazi i ojačao srpsku nacionalnu svest”, ističe Vuković, pominjući da pobožni narod u Crnog Gori veruje da je ovdašnji zemljotres 1979, „pod kojim su  zadrhtali i teški kameni zidovi paganskog mauzoleja na Lovćenu kletva vladike Rada što mu porušiše njegovu crkvicu”. Birčanin zaključuje da je mauzolej podignut kao paganski simbol, protiv volje vaskolikog srpstva, po želji ateističkog režima.

Podsećanja radi, prošle godine je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije izjavio, a „Politika” prenela, da se „prokletstvo sa Crne Gore neće skinuti sve dok se ne vrati Njegoševa crkva na Lovćen”.

Komentari11
b9d3a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Isidora Sekulic je bila napisala trologiju o Njegosu ali je Milovan Djilas koji je bio odgovoran za cenzuru stampe ,naredio da se njen rukopis unisti . U tadasnjim novinama Borba se pojavio opsiran clanak ( cela stranica ) pod naslovom Velicanje Njegosa sto je tada smatrano negativnom pojavom.
Miodrag Sreten Spaic Scottsdale Arizona USA
Dobar dan svima vama,mojoj miloj umnoj Srbadiji i našim prijateljima bilo koje nacionalnosti,vere ili bezvere. Gospodine Branko Pejoviću Hvala na pisaniju i dubokoj analizi o podizanju mauzoleuma i rusenju kapele na Lovcenu. Religija i prokletstvo,mene u ovo rano jutro na drugom kontinentu teraju na duboko razmisljanje. Politika,mesetarenje i teorije zavere donese mi glavobolju. Hvala jos jednom svima i nakon trezvenog razmisljanja hajdemo u akciju koju cu podrzati i finansijski. Love,Miki.
Nidža
Пагани, хришћани, ислам хм... Све религије света вуку корене из паганизма. Другим речима да није било паганизма не би било ни једне религије.
Dragan
Grešite. Sve monoteističke vere (ne bih izabrao izraz religije) vuku repove paganizma. Dakle obrnuto je. Monoteizam(vera u jednog Boga) je potpuni raskid sa paganizmom. Paganizam se održao kao folklorni deo tj kao rudimantalni deo.
Пера Писар
"дух Његоша је оживео још у јачој снази и ојачао српску националну свест". Не бих се сложио.
Krastavac
Zli komunisti srušili kapelu a podigli Mauzolej...svašta.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja