sreda, 08.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 03.06.2020. u 18:00 Boško Jakšić
POGLEDI

Da li su Ujedinjene nacije spremne za promene

„UN nisu stvorene da ljudski rod povedu u raj već da čovečanstvo spasu od pakla.”
Dag Hamarskjeld, generalni sektretar UN u govoru 1954.

Mandat Ujedinjenih nacija je očuvanje svetskog mira, a obavezujuće rezolucije njegovog Saveta bezbednosti moraju da se sprovode svuda po svetu, ako je potrebno i vojnom silom.

Nijedno političko telo na planeti nema toliku moć, a da bi njegov plemenito definisan cilj bio ostvarljiv, da UN ne bi završile u bespomoćnosti svog prethodnika – Lige naroda – neophodna je naizgled jednostavna a u praksi često suviše složena aritmetika.

Savet je sastavljen od pet stalnih – Britanija, Francuska, Kina, Rusija i SAD – i deset izabranih članova sa mandatom od dve godine. Da bi neka rezolucija bila usvojene neophodno je devet glasova „za” – pod uslovom da nijedna od pet stalnih članica ne iskoristi svoje pravo veta.

Mnogi smatraju da savet danas deluje kao anahronizam koji prečesto parališe rad najvažnijeg svetskog foruma, ne uspevajući da spreči ili zaustavi ratove u Siriji ili Jemenu. Rezolucija o globalnom primirju kako bi se svet posvetio pandemiji dva puta je propala. Kritičari tvrde da je vreme za reformu strukture UN fosilizovane tokom decenija posle završetka Drugog svetskog rata. Kriza je dodatno pogoršana zahvaljujući krstaškom pohodu sadašnjeg američkog predsednika protiv multilateralnog ustrojstva sveta na kome UN počivaju.

Šef Bele kuće je SAD povukao iz Pariskog dogovora o klimi pod pokroviteljstvom UN, iz Uneska, a nedavno je ukinuo finansijske kontribucije Svetskoj zdravstvenoj organizaciji koja je jedna od agencija UN.

Ujedinjene nacije, dobitnik Nobelove nagradu za mir 2001, pritisnuta je jakim primesama nejedinstva, što ih sprečava da ispunjavaju svoju proklamovanu misiju: niti su ujedinjene niti spasavaju svet. Ponekad deluju gotovo bespomoćno, dok SB zna da podseća na vetrenjaču sa polomljenim perima, kao što je bio u Ruandi, Bosni ili Čečeniji.

Svi pokušaji reformi dosad su se pokazali kao neuspešni. Nemačka predvodi grupu zemalja koje traže da se poveća broj stalnih članova saveta kako bi bio reprezentativniji. Postoji i predlog da se produži mandat za izabranih deset.

Savet je snažan onoliko kolika je volja velikih pet za kompromisom. Što nije čest slučaj. Savet je podeljen kao da Hladni rat nije prekinut.

Dovoljno je da ambasador SAD podigne ruku i vetom spreči osudu izraelskog ponašanja prema Palestincima. Dovoljno je da diplomata Rusije podigne ruku i ništa od primirja u sirijskom Alepu.

Ako pet velikih sila ima moć da sopstvenu volju nameće svetu, zašto tolike države žele da se nađu u grupi od deset nastalnih članova? Zašto hrle u društvo odabranih koje ih često ne uzima za ozbiljno i blokira njihove inicijative?

Savet će uskoro izvršiti tranzfuziju nestalnih članica, a države koje slove kao kandidati, lobiraju kako bi obezbedile podršku 193 članice UN. Treba mnogo diplomatske veštine da bi se osigurala saglasnost pet velikih koje svoj uticaj koriste da spreče izbor država od kojih mogu da očekuju da prilikom izglasavanja rezolucija neće biti na njihovoj strani a radije bi da izbegnu posezanje za vetom.

Rusija i Kina svakako će se opredeliti za kandidate koji ne insistiraju na ljudskim pravima, kao što SAD, Britanija i Francuska ne bi volele da u društvu za stolom u obliku potkovice sede sa ambasadorima autoritarnih i despotskih režima.

Ako je upravljanje UN „najnemogućiji posao na svetu”, kako je to rekao njen prvi generalni sekretar Trigve Li, izbor novih članica saveta je nesumnjivo među najdelikatnijim poslovima na svetu. Posebno u vreme novih izazova.

„Ujedinjene nacije moraju da budu spremne na promene”, poručio je u inauguralnom govoru sadašnji generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Da li kandidati za članstvi u SB upravo u tome vide izazov i nameravaju da pokušaju da unesu novu dinamiku u proces odlučivanja kojim bi se prekinula marginalizacija UN? Da li nameravaju da doprinesu da birokratski kolos sa 44.000 zaposlenih bude efikasniji u vremenima kada nacionalisti i populisti glorifikuju države-nacione udaljavajući ih od međunarodnih institucija?

Da, kažu predstavnici Kanade, Irske i Norveške – tri zemlje koje su kandidati za dva mesta u savetu iz regionalne grupe „Zapadna Evropa i drugi”. Kako će izgledati tajno glasanje 17. juna još nije odlučeno zbog pandemije, a pravila nalažu da su za mandate koji počinju januara 2021. neophodni glasovi dve trećine članica Generalne skupštine.

Da bi uspele, njihove kampanje moraju da imaju jasnu agendu na široko definisane globalne teme poput sveobuhvatnog koncepta bezbednosti, sprečavanja konflikta, klimatskih promena, ljudskih prava.

„Multilateralizam mora da bude inkluzivniji i inovativniji nego ikad”, preneo je prošle godine u Generalnoj skupštini ambasador Kanade stavove svoje vlade. „Silosi moraju da budu srušeni”.

Irska dve decenije čeka na mesto u savetu. Ponosna na učešće u mnogim misijama pod zastavom UN zemlja smatra da je vreme da bude članica tela koje oblikuje politiku pod kojom njeni vojnici operišu.

Norveška je kampanju otvorila pre dve godine uz tri argumenta: partner koji dosledno podržava multilateralni poredak, mala zemlja nezavisnog glasa i država sa ambicijom i diplomatskim kapacitetom da unese novine u rad Saveta bezbednosti.

Obećavajuće poruke kandidata za klub izabranih deset da se osnaži globalna volja i ojača legitimitet Saveta bezbednosti. Da bi se svet spasao od raznih požara pakla, ili pandemije koja traje, UN su neophodnije nego ikada.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari17
b8bf3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган П.
Леон Давидович: Рат 1939. је избио након што је финска влада одбила совјетски ултиматум, исто као што је и Србија 1914. одбила ултиматум А-У. Можда верујете да је малена Финска изазвала рат са највећом земљом на свету и да је заправо она СССР-у поставила ултиматум? Има логике исто колико и да је Србија напала А-У 1914. или НАТО 1999. Да подсетим да Финска није једина земља на коју је Стаљин извршио агресију у том периоду (Пољска, балтичке државе, Румунија).
Мироточиви
Пропаст мултилатерализма није почео са Трампом, како сугерише госн. Јакшић, већ са злочиначком агресијом НАТО пакта на СР Југославију 1999. Трамп је само оголио политику самовоље америчке администрације. Он нам је такође оголио и једну другу чињеницу - САД-ом влада дубока држава и интереси групе појединаца. Нема ту никакве "демократије" и то је највећа опасност неолиберализма - идеологија која је невидљива. Дакле, савршена. Као што сам и пре приметио, госн. Јакшићу, Ви живите у прошлости.
Darbo
Administrator g. Jakšića štiti od svake kritike kao da je beli medved.
Mobi Dik
Ja sam principijelno protiv Norveške sve dok ne zabrane lov na kitove!
Lobiranje i demokratija
Mala zemlja nezavisnog glasa? To ne postoji. Niti su SAD, VB ie Francuska borci za demokratiju u svetu. A UN multilateral I borci za jednakost? Kako je izabran Gutijeres kad je trebalo da Gen.sekretar bude iz tzv.istocne Evrope? Nisu mogle Bugarke da prodju pa izabrali iz zap.Evrope. I sad opet iz istog regiona. UN treba da nestanu. One ne rade nista dobro za covecanstvo. Lobiranje za izbor onih koji ce stititi interese odredjenih grupacija, a ne za svetski mir I demokratiju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja