ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 29.05.2020. u 17:55 Mirko Stojaković
KAKVA JE SUDBINA KOŠARKAŠKE ABA LIGE POSLE BRISANjA SEZONE

Klubovi iz Srbije jedini mogu da naprave ligu za Evropu

Malo razloga za optimizam: najjači utisak je podizanje Partizana posle šest sušnih godina, ali uočljivi su pad kvaliteta, broj gledalaca i finansijski krah većine učesnika
Судар младости и искуства: Величковић (Партизан) и Симанић (Ц. звезда) (Фото АБА)

Posle odluke Evrolige da poništi sezonu prekinutu usled pandemije virusa korona, bilo je jasno da se košarka neće igrati ni na „jadranu”. Više od sedam sati većali su članovi Skupštine regionalne lige, bilo je i oštrijih tonova, a epilog, pored „brisanja” sezone, je da prvak nije proglašn u 19 godina dugoj istoriji takmičenja klubova iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. Takođe, ispadanja neće biti, a od naredne sezone ABA liga će biti brojnija za dva člana, nekadašnjeg trostrukog evropskog prvaka Split (Jugoplastika) i kultni srpski klub Boraac iz Čačka, koji je dao velika imena evropskoj košarci.

Razlozi protiv, bili su više nego argumentovani. Briga za zdravlje učesnika, još uvek aktuelne mere protiv pandemije, manjak sportskog motiva i finansijska šteta, koju su već pretrpeli klubovi iz jedne od najsiromašnijih evropskih košarkaških zona. Neki su tokom dvoipomesečne pauze i bukvalno raspustili timove, mnogi igrači su dobili raskid ugovora, a u nekoj vrsti mobilnosti bili su samo oni koji su čekali epilog u Evroligi i Evrokupu (Crvena zvezda i Partizan), te Budućnost i Mornar kojima je bilo stalo da se, bez nagrade, upišu kao prvaci regionalnog takmičenja.

Gde nema para, nema ni igara. To je mnogo jasnije kada se napravi paralela između ABA lige i španske ACB lige, koja će se nastaviti uprkos činjenici da je ova zemlja među vodećim u Evropi po broju zaraženih i umrlih od virusa korona. Svakako, tradicija španske najjače divizije nedodirljiva je za ligu „eks ju” klubova, a titula jednako važna, kao i kada donosi benefit, Evroligu i Evrokup. Tako će Španci, jedini uz Nemce, okončati sezonu na parketu, iako je već poznato koja će četiri kluba igrati elitno evropsko takmičenje (Real, Barselona, Baskonija i Valensija), kao i jedan u Evrokupu (Unikaha). Sve je još čudnije, ako se uzme u obzir da je Špancima ostalo trostruko više utakmica, nego u ABA ligi.

Po čemu ćemo pamtiti krnju sezonu 2019/20? I uz veliki napor, teško je izdvojiti više pozitivnih stvari. Možda je najjači utisak povratak Partizana, šestostrukog osvajača ABA lige, posle šest godina tavorenja. Zato su „crno-beli”, kada se sve sagleda, najveći gubitnici u doba korone, jer su bili lideri i u Evrokupu, s prednošću domaćeg terena do kraja ovog takmičenja. U prvom delu sezone, van svih očekivanja, dominirao je prvak Slovenije Primorska, ali je usled nedostatka finansija tim bio „raščerupan”. Aktuelni prvak Budućnost se podizao kako je sezona odmicala, a Zvezda se uprkos velikoj evroligaškoj potrošnji i čestim smenama trenera i igračkog kadra držala, ipak sa velkim šansama da u finišu najozbiljnije pretenduje na petu titulu. Mornar i Cedevita Olimpija, su uprkos velikim ulaganjima, ipak gledali „velikoj trojci” u leđa, dok svi ostali, u takmičarskom smislu, nisu posebno vredni pomena.

Publikom se jedino mogao dičiti Partizan, liga organizaciono nije mogla da se bori sa apetitima najvećih da diktiraju „trendove”, u skladu s ambicijama, koje su sezale i do nerealnog. Duhovi sukoba iz sezone pre, kada su dueli Crvene zvezde i Budućnosti poprimili uličarske manire, uz neizostavnu političku konotaciju, nastavili su da žive, pa je njihov duel u Podgorici dobio epilog za „zelnim stolom”. Stranci su držali „banku” u svim timovima sa većim aspiracijama, čak 11 u Mornaru, Partizan je imao devetoricu, Budućnost i Crvena zvezda po dvojicu manje...

Ono što ne daje ružičastu perspektivu regionalnoj košarci, a direktno će se obiti o glavu nacionalnim selekcijama, je da se ne može napraviti čak ni jedan kompletan tim od mladih košarkaša koji su igrali značajnije uloge u 12 ABA ligaša. Malo je „materijala” za NBA i Evroligu, samim tim i za dobru zaradu njihovih matičnih klubova, koji su navikli da preživljavju trgovinom, a ne stvaranjem rezultata. Tako su pažnju skrenuli Uroš Trifunović iz Partizana, Aleksa Uskoković, Marko Pecarski, Aleksa Radanov, Stefan Đorđević i Dalibor Ilić (FMP), Nikola Mišković, Marko Simonović i Luka Cerovina (Mega Bemaks), Roko Prkačin (Cibona) i Boriša Simanić (Crvena zvezda).

Kroz regionalnu ligu sve ove godine prodefilovalo je 38 klubova iz eks Jugugoslavije, Izraela, Mađarske, Bugarske i Češke, a srpski su osvojili 13 od 18 titula (šest Partizan, četiri Zvezda, dve FMP i jednu Hemofarm). Novi član naredne sezone, Borac iz Čačka biće deveti učesnik iz Srbije (C. zvezda, Partizan, FMP, Mega, Radnički Kragujevac, Metalac, Vojvodina i Hemofarm), a pridružiće mu se i Split koji ima petogodišnje iskustvo. Koliko će novajlije biti osveženje, toliko će i opteretiti ionako zgusnut raspored. Regionalnu ligu treba uklopiti sa Evroligom i Evrokupom, kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo koje odloženo za 2022, a ne treba zaboraviti da posle svega slede kvalifikacioni olimpijski turniri. Palnirani su od 22. juna do 4. jula u Beogradu, Splitu, Kaunasu i Vitoriji, a potom igrače očekuju Igre u Tokiju. Pa, ko izdrži, izdrži...

Jasno je da će situacija sa virusom korona na globalnom nivou doneti velike restrikcije, a finansijske  će dobrim delom uticati i na profesionalni sport. Svi evroligaški klubovi su već najavili smanjenje budžeta bar za 30 odsto, a šta još mogu „da stegnu” većina učesnika ABA lige. Zato je nerealno gvoriti o podizanju kvliteta košarke, što će se direktno odraziti na posetu, iteresovanje sponzora, prihode od TV prava...

Zbog toga je budućnost regionlnog košarkaškog takmičenja maglovita, tačnije neizvesna. Ipak, najmanje moraju da brinu klubovi iz Srbije. Tradicijom, uspesima, a pre svega kvalitetom, jedini mogu da naprave državnu ligu koja će ispunjavati kriterijume i prohodnost u najveća evropska takmičenja...

Komentari0
dcaa4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja