sreda, 08.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 29.05.2020. u 21:29 Jasna Petrović-Stojanović

Domaćinstva u Srbiji troše 50 odsto više struje od evropskih

Prosečna mesečna potrošnja u Evropskoj uniji 303 kilovat-sata mesečno, a kod nas 462
(Фото Р. Крстинић)

Podatak koji se malo-malo pojavljuje u javnosti – da Srbija troši čak pet puta više energije od zemalja Evropske unije, pokreće pitanje zašto je tako. Da li je to samo zbog činjenice što je većina kuća i zgrada loše izolovana, pa se energija za grejanje rasipa i izlazi ispod vrata i prozora, ili, ako se pod energijom misli samo na struju, da li je razlog tolike potrošnje to što je cena električne energije i dalje povoljnija za grejanje u Srbiji nego u zemljama EU?

Željko Marković, lider sektora energetike i resursa u „Dilojtu” i jedan od bivših direktora u „Elektroprivredi Srbije”, kaže za naš list da konstatacije koje se tiču potrošnje energije kod nas i u EU nisu dobro interpretirane. Kada je reč o potrošnji električne energije, prvenstveno se misli na potrošnju u domaćinstvima. Na osnovu dostupnih podataka u statističkim bazama Evrostata za 2018. godinu, finalna potrošnja električne energije u domaćinstvima u EU iznosila je 810.582.202.000, dok je u Srbiji bila 13.414.571.000 kilovat-sati.

– Takođe, oslanjajući se na Evrostatovu statistiku, broj domaćinstava u Evropskoj uniji iznosio je 222.823.000, dok je taj broj u Srbiji u istom periodu bio 2.417.200. Na osnovu ovih podataka, dolazimo do prosečne vrednosti mesečne potrošnje po domaćinstvu u Evropskoj uniji od 303 kilovat-sata mesečno, a u Srbiji od 462. Dakle, tačno je da prosečno domaćinstvo u Srbiji troši više električne energije od prosečnog u EU, i to za oko 1,5 puta (ili 50 odsto) više – objašnjava naš sagovornik.

Pri tom, dodaje, ne treba smetnuti sa uma i da su domaćinstva u zemljama EU daleko više gasifikovana, tako da se jedan deo potrošnje električne energije, prvenstveno za grejanje i pripremu tople vode, zameni potrošnjom prirodnog gasa. Pored toga, sigurno je da su i domaćinstva u EU energetski efikasnija u odnosu na naša, tako da i energetska efikasnost u EU utiče na smanjenje njihove potrošnje u odnosu na našu za oko 20 odsto (dakle za petinu, a ne pet puta).

Marković objašnjava da je više faktora koji utiču na poboljšanje energetske efikasnosti, ali najvažniji među njima jeste cena električne energije.

– Ulaganje u energetsku efikasnost svakako donosi uštede, ali i košta. U situacijama kada je cena kilovat-časa sa svim svojim elementima (i sama električna energija, ali i mrežarine, takse i porezi) velika, ulaganje u primene mera energetske efikasnosti će se sigurno i brže isplatiti, pa su građani motivisaniji da ostvare uštede. U skladu sa izveštajem Agencije za energetiku u 2018. godini, ukupna (bruto) potrošnja električne energije u Srbiji iznosila je 34.192 gigavat-časa, dok su gubici u prenosnoj (868 gigavat-sati) i distributivnoj mreži (3.664) iznosili ukupno 4.532 gigavat-časova, odnosno 13,25 odsto od bruto potrošnje – kaže on.

Upitan da li je tačno da Srbija samo na distribuciji i prenosu struje izgubi godišnju proizvodnju jedne termoelektrane, Marković kaže da je to tačno.

– Imajući u vidu da je proizvodnja Termolektrane Kostolac B upravo na nivou od oko 4.500 gigavat-sati godišnje, tačno je da se na pokrivanje gubitaka energije u prenosnoj i distributivnoj mreži potroši cela jednogodišnja proizvodnja ove termolektrane – ističe on.

Skreće pažnju da treba imati u vidu da postoji i TE Kostolac A, pa se ne može reći samo Kostolca, jer je ukupna proizvodnja TE Kostolac A i TE Kostolac B veća. Naravno, jako je važno napomenuti da se gubici u prenosu i distribuciji ne mogu izbeći, dakle, ali se njihova vrednost može i kroz sprečavanjem krađe električne energije, ističe naš sagovornik.

Kao mere preduzimaju se i nabavka efikasne rasvete (LED sijalice koje mogu da uštede i do 75 odsto električne energije u odnosu na klasičnu inkadescentnu rasvetu) i primena kućne bele tehnike i uređaja koji rade u najvišim energetskim klasama.

– Jedna od ideja bi mogla da budu krediti, gde bi mesečna rata odgovarala ostvarenoj mesečnoj uštedi koju bi građani imali po svom računu za električnu energiju, u trajanju dok se taj kredit ne isplati – objašnjava Marković.

Zgrade energetski neefikasne

Prof. dr Slobodan Ružić kaže da se ovde radi o potrošnji energije za grejanje, a tu nije dominantna električna energija, nego ogrevno drvo, ugalj, toplane i gas. Bilo kako bilo, naše zgrade su energetski neefikasne.

– Što se struje tiče, njena cena je neopravdano niska i potrošači nemaju naviku da vode računa o toj potrošnji. I EPS nema dovoljno sredstava da izvrši zamenu starih kapaciteta, a kamoli da izgradi dodatne. Dakle, potrebno je raditi na energetskoj efikasnosti zgrada i podići tarifnu cenu za garantovano snabdevanje da bi potrošači bili racionalniji i da bi EPS mogao da investira – kaže on.

Opravdani tehnički gubici u prenosu i distribuciji iznose 9–11 odsto, a kod nas su oko 15-16 procenata, ali veliki deo te razlike jeste krađa struje, a to je sasvim drugi problem. Drugim rečima, EPS može popraviti svoje poslovanje eliminisanjem krađe, ali ne može se očekivati manja potrošnja, a gubici se mogu smanjiti samo kroz nove investicije u prenos i distribuciju, zaključuje Ružić.

Komentari31
2e924
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dusko jugoslavija
Ovde je iznet niz podataka i izvrseno delimicno poredjenje sa EU.I onda kao grom iz vedrog neba izjava Ruzica struja je neopravdano niska,bez ikakvog objasnjenja.Urednice ne mozete da objavite ovakvu izjavu bez objasnjenja.Cinjenica je da EPS posluje sa dobiti i pored enormnih rashoda u distribuciji.Zasto se stalno potencira na niskoj ceni struje.Radi se o lobiranju za inostrane distributere,koji ne mogu da plasiraju struju po ovoj ekonomskoj ceni struje.Nemojte da ucestvujete u lobiranju.
Саша Микић
Кад год се помене нека статистика увек се сетим оног чувеног од Владимир Булатовића Виба: ''Статистика наша дика, што пожелиш то наслика!''. Код нас се губици у преносу, крађи струје и неспособности да се наплате дуговања увек ''прелију'' на оне који редовно измирују своје обавезе. Тако произилази да су они поштени увек и најглупљи. И онда следи повећање цене струје!
milan
ovi u eps-u poludeli od nerada i para pa pricaju gluposti,i stalno bulazne o poskupljenju struje.vise trosimo energije od evrope. pored toliko lazi mozda ce neki naivac u tu laz da poveruje
Branislav
Поштовани уредниче, било би много добро када би коментаре које су дали ваши читаоци, са којима се у већини слажем, послали господину Марковићу и поштованом колеги Слободану Ружићу, да гро овога имају у виду. Сигуран сам да они о овоме добро знају али самим тим треба да тако и делују, а да непусте да се дешава то што се дешава.
FORum LIvii
Elektricna energija je CISTA i ne zagadjuje okolinu.Znaci da gradjani Srbije brinu za okolinu i srbija je vise ekoloska drzava . Druga prica je ta , od cega se dobija ta elektricna energija , iz kojih izvora ? A to NIJE greska gradjana nego onih koji vode drzavu !!! Holandija ili Danska su ekoloske drzave i tamo se iskljucivo trosi el. energija , koja se dobija iz vetrenjaca ili suncanih panela.
Саша Микић
Заборављате основну чињеницу да је данас све лако проверљиво. Пројекција за 2020 годину, за Холандију, је да нешто мало мање од 14% укупно произведене електричне енергије буде из обновљивих извора. Остатак су остали извори од којих још увек скоро 80% потиче од фосилних горива (гас и угаљ).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja