ponedeljak, 08.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 29.05.2020. u 19:39 ​Predrag Rudović
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Samoća me malo prizemljila

Bezvezni susreti sa ljudima i nekim ženama koje mi ništa ne znače, uz laži i osmehivanja koja prikrivaju vlastiti užas, kratak su bilans aktivnosti koje su ispunile proteklu deceniju. Kad se ovo završi i kad na znak pištaljke velikog sudije svi krenu opet u trku, još jaču, bezumniju i uzaludniju, krenuću i ja, još luđe, ali kao i uvek, samo vlastitim putem, nikako tamo kuda hrli celo krdo.
Фото Пиксабеј

Časni sude, da ona nije rekla ”hladno mi je” ja nikada ne bih zapalio ovaj grad.

Prvi pljusak ove godine. Zvuci kapljica koje udaraju o prozor mešaju se sa svetlošću sveća i obećavaju neka bolja vremena. Čak i ovaj stočić uliva neku nadu.

U ovoj tišini i samoći svetlost sveća preliva se po njegovoj površini i trepti pokretima mira. Sam sam ga napravio, skovao od dasaka i premazao prolećno zelenom bojom, a danju, kada svetlost pada po njemu, neravno raspoređena zelena farba odaje utisak površine koja je još mokra posle prolećnog pljuska.

Moja nevešta kreacija dakle podseća na kišu.

Foto Piksabej

I budala koja je volela da druge uči šetnjama po kiši. Budala koja je volela ljude i koju je to skupo koštalo. Budala koja je zavolela lutanje.

Prizemljili su me. Za kratko? A ova zabrana čini da mi se još luđe kreće u bezglavo jurcanje, dalje, duže i jače nego ikada pre.

Danas sam zakrpio vreću za boks. Pokidane kaiševe povezao sam nekim starim gajtanom i ponovo je okačio na postolje. I ta popravka zajedno sa spremanjem obroka bila je vrhunac moje celodnevne kreativnosti.

Javili su se ovih dana, doduše oskudno, u pokušaju da budemo bolja ljudska bića, i neki ljudi koje smo s godinama pozaboravljali, ali to nije donelo nikakvu sreću. Čak šta više, nateralo me je da i pored dobre volje ostanem gluv za pozive nekolicine.

Uostalom, godinama čekam pozive koji neće stići. Čekanje, sa ili bez virusa, jurcanje okolo ne bi li se utolio bes, udaranje ove jadne vreće, bezvezni susreti sa ljudima i nekim ženama koje mi ništa ne znače, uz laži i osmehivanja koja prikrivaju vlastiti užas, kratak su bilans aktivnosti koje su ispunile proteklu deceniju.

Foto Piksabej

Ne, ne menja ova samoća mnogo toga. Ja ću i u ovoj samoći ostati sam. Ne menja ona ništa. Samo me je malo prizemljila.

Oklevam i da skoknem do pumpe po još piva. Možda su zadnja vremena stvarno došla. Ali opet se nadam, kad se ovo završi, da ću se smejati svima koji će na znak pištaljke velikog sudije krenuti opet u trku, još jaču, još bezumniju i još uzaludniju.

A krenuću i ja, samo još dalje, još duže, i još luđe, do konačne propasti ili pobede, do konačnog mira, ili do konačnog izmaka vlastitih snaga.

Ili dok konačno ne nađem te oči, zelene kao čoja pokerskog stola ili jedino zeleno polje na ruletu. A da, zavetujem se, počeću i da se kockam ako ponovo otvore kazina.

Krenuću dakle i ja još luđe ali, kao i uvek. Samo vlastitim putem. Nikako tamo kuda hrli celo krdo.

Foto Piksabej

A do tada, samo samoća, noć i kiša. I sećanja na dana u kojima sam mislio da se neko može naučiti magiji šetnje po kiši. Mogla bi i neka poplava da se desi na svu ovu pošast, i neki vulkan bi mogao da proradi. Što se me ne tiče ne bih se večeras mrdnuo iz ovog kauča. Briga mene i za čovečanstvo, i za uzroke, i za posledice, za utehe, za pouke. Sve što mi je potrebno je ova kiša.

A ona i ne zna, ne sluti, ne pomišlja koliko mi bez nje prija sav ovaj armagedon. A da mogu, i sada bih krenuo da jurcam po kiši. Jurio bih kroz kišu i kada bi svaka kapljica bila natopljene ovim prokletim virusom koji mi je privremeno skresao krila.

Jurio bih, dakako, samo kada bi postojalo neko suvo mesto na kome me ona čeka.

Predrag Rudović

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?
Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 

Komеntari24
48248
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Nasi ljudi napolju cesto prave greske. Jedni u startu znaju kakvi su stranci i nece sa njima, a drugi opet isto znaju i gledjau da im se dodvore. Ovi prvi nisu sa strancima zato sto tako zele, a ovi drugi nisu jer stranci takve ne vole. Kad si onakav kakav si, ma odakle dolazio, sami traze da budu sa tobom. To vam je iz prve ruke pricam. To vam je kao kad necete sa nekom zenskom ili kad hocete a ona nece sa vama, pa vi gledate kako da je poridobijete. Budite ono sto jeste i nema frke.
Rade T.SRB
Ono kad dobijes Zelenu kartu na Americkoj lutriji,pa slavis i tuces se nogama u dupe od srece,jer si sanjao o tome da pobegnes.Onda kad ti se zelja ostvari,kmecis i patis ko fol od nostalgije.Ovi amerikanski srbobrani su mi "najdrazi".
Ljiljana
Prelepo...
Pero Acimovac
Bravo Peđa.Pravi smisao za pravo,emotivno posmatranje.Većinom smo sami i uvijek ograničavani ! To je sudbina čovjeka.Pojedine rećenice su izuzetno lijepe,komponovane. Želim Vam puno zdravlja i samodiscipline.Rado čitam Vaše priče.Pojedine rečenice su u stilu najvećih "majstora".Vaš doktor !
Natali
Poštovani, u svakom redu čitam samo...ja..ja..ja..Ja sam usamljen,ja sam pokisao,ja sam čekao..mene nisu zvali..mene su razočarali,ja udaram vreću ...možda ste sve vreme Vi problem,a ne "oni"?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja