sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 29.05.2020. u 21:55

Nismo zaboravili i nakon dvadeset jedne godine

Dok kovid-19 besni planetom, Kina je poslala grupe stručnjaka u Srbiju pruživši tako podršku koja je u ovom trenutku najpotrebnija. Dok sam na televiziji gledao dolazak kineskog medicinskog tima u Beograd, sećanje me je vratilo na moje putovanje u Srbiju, pre samog izbijanja epidemije, na kojem sam odao počast mučenicima Su Sing Hu i Džu Jing koji su zverski ubijeni na tom mestu pre dvadeset jedne godine.

Mislim o Su Sing Hu i Džu Jing kad god se pomene Srbija. Poznavao sam ih duže od ostalih kolega. Naporno smo radili za iste novine. Ta posebna spona koja nas veže nikada neće nestati i večno ću nositi tugu u srcu.

Prizori iz prošlosti duboko su ugravirani u mojoj glavi. Ne može se zaboraviti da je na današnji dan pre dvadeset jednu godinu, 8. maja 1999. godine, NATO bombardovao kinesku ambasadu u Jugoslaviji i odneo živote novinara Sinhua agencije – Šao Junhuan i dva novinara Guang Ming danasa – Su Sing Hu i Džu Jing. Desetine ljudi je povređeno, a zgrada ambasade je potpuno uništena. Kada je vest odjeknula, cela zemlja je pobesnela. U dopisničkoj stanici u Jinčuanu intervjuisan sam od strane lokalnih medija i sa tugom i ogorčenjem osudio sam zlodela NATO. Na simpozijumu koji je usledio posle toga govorio sam u ime kolega Su i Džu koliko je to bilo u mojoj moći.

Tada sam pratio vesti svakodnevno, tonući u tugu i bes. Znao sam već da se mnogo poznatih kolega iz Guang minga danas prijavilo da ide na prve linije samo da se „Dnevnik jednog ratišta” započet od Hua i Džu Jingove nastavi – kao tradicija. Iz tih razloga sam, dakle, napisao dva članka „Olovka oteta od mučenika” i „To Kineze ne plaši!”, te kasnije i treći članak pod nazivom „Tužna sećanja na mesto gde je Su Sin Hua prethodno živeo” koji su slavili kineski duh upornosti i beskrajne predanosti i satkavši ovaj hvalospev, iako svestan da mi ne može umanjiti tugu, pisao sam o duhu upornosti i istrajnosti... duboko žaleći za tad već mojim bivšim kolegama – Hu i Jing.

Svi vi koji ste se žrtvovali za majku-otadžbinu ona vas neće zaboraviti, kao ni vaša braća. Predsednik Kine Si Đinping posetio je 17. juna 2016. godine Srbiju po ukazanom pozivu. Po samom dolasku u Beograd prvo mesto koje je posetio bila je nekadašnja lokacija kineske ambasade u bivšoj Jugoslaviji, a u pratnji visokih šefova vlade i države Srbije kako bi se odala počast trojici mučenika: Šao Jun Huan, Su Sing Hu i Džu Jing.

Ostale su mi urezane reči uklesane na crnom spomeniku ispred ruševina koje sam pročitao: „Sećajte se naših poginulih i negujte mir”, kao i prizor predsednika Si Đinpinga koji mirno stoji u času tišine, zajedno sa ostalim visokopostavljenim vođama centralne vlade, spuštajući cveće za njihovu dušu. Suze su me oblile dok sam celim svojim bićem obećao kolegama koje su poginule u dalekom svetu da neće biti zaboravljeni.

Od tada stalno razmišljam da, ako je moguće, lično odam počast palim herojima. Prošle godine sam konačno kročio na tle te zemlje za kojom sam žudeo i odao sam počast sasvim običnom turističkom mestu koje mi je bilo čudno, ali i poznato u isto vreme.

Beogradska opštinska vlada je 7. maja 2009. godine odlučila da zadrži ostatke ruševina zgrade bivše kineske ambasade, a kao počast dragocenoj podršci Kine u vreme teškoća, postavljen je spomenik ispred ambasade u znak sećanja na braću novinare koji su poginuli u NATO bombardovanju.

Beogradska vlada je 2016. godine donela odluku da ulici u kojoj je bivša kineska ambasada u Jugoslaviji bila locirana dodeli ime Konfučijeva ulica, a trg u blizini dobio je ime Trg kinesko-srpskog prijateljstva. U međuvremenu je postavljen kamen-temeljac za izgradnju Kineskog kulturnog centra na bivšoj lokaciji kineske ambasade. Adresa će biti Kineska ulica br. 1.

Nakon dolaska u Beograd, uprkos tome što sam želeo da posetim mnoga mesta, insistirao sam da prvo mesto bude pređašnja lokacija kineske ambasade u bivšoj Jugoslaviji. Našao sam Kineski kulturni centar u izgradnji i to bez ikakvih problema jer su prolaznici bili upoznati sa ovim mestom i svi su znali gde je nova Konfučijeva ulica.

Glavna struktura Kineskog kulturnog centra je poprimila oblik, a statua Konfučija ispred centra je dovršena. Na levoj strani statue je ugravirano nekoliko pozlaćenih reči na srpskom i kineskom jeziku: „Želimo da zahvalimo Narodnoj Republici Kini za podršku i prijateljstvo u najtežim trenucima za ljude Republike Srbije i želimo da odamo počast poginulima koji su dali svoje živote”. Iza spomenika se nalazi bivša zgrada kineske ambasade. Kako je stara lokacija uništena tako se novi Kineski kulturni centar diže sa tla.

Na mestu gde su poginuli prolili krv, Kineski kulturni centar se diže iz zemlje što simbolično predstavlja uzvišeni duh nedužnih žrtava. Kineska kultura pušta korenje i kulturna razmena će se sve više razvijati između ove dve zemlje.

Uzdahnuo sam s olakšanjem ugledavši cveće na spomen-ploči. Kada sam prišao bliže primetio sam još nekoliko kineskih turista koji su došli da odaju počast poginulima. Tokom razgovora sa zemljacima saznao sam da su svi oni upoznati sa ovim delom istorije i da osećaju samo poštovanje i divljenje, te veliku žalost za poginule.

Tri kineska novinara koji su dali svoje živote na toj zemlji su svojim sopstvenim životom i krvlju produbili prijateljstvo između dve zemlje. Srpski narod se odnosi prema poginulim kineskim novinarima kao prema svojim herojima. Mogao sam da osetim toplinu i prijateljstvo Srba prema Kinezima i video sam čvrste temelje blistave perspektive u komunikaciji ove dve zemlje.

Sada, svake godine, veliki broj kineskih turista putuje u Srbiju. Samo u prvih sedam meseci 2019. godine Srbija je imala 70.000 posetilaca iz Kine. Mnogo ulica u Beogradu ima natpise na kineskom koji je postao četvrti jezik u Srbiji nakon srpskog, ruskog i engleskog. Mnogi Srbi znaju da pozdrave kineske turiste na jednostavnom kineskom. Može se slobodno reći da je srpska dobrodošlica koja je pružena kineskim posetiocima u Srbiji u neraskidivoj vezi sa tri poginula novinara, žrtvama koje su dale svoje živote na ovom mestu.

Moja otadžbina i moj kineski narod nije zaboravio tri heroja koji su poginuli za ovu zemlju 1999. godine i svake godine 7. maja organizuje se odavanje počasti, to su trenuci u kojima se tuguje zbog gubitka palih novinara na lokaciji bivše kineske ambasade. Kolege iz Guang Minga danas takođe tuguju na Baobašan groblju u Pekingu, dok ljudi koji ne mogu da odaju počast na samom mestu dešavanja, pate i tuguju u srcima. Ubrzo nakon dolaska u Beograd, u martu ove godine, kineski medicinski tim je organizovao obilazak mesta bivše ambasade kako bi odao počast svojim mučenicima.

Verujem da će sve više Kineza dolaziti da oda počast poginulima, sećajući se istorije dobiće snagu potrebnu duhu i radiće naporno za blagostanje otadžbine.

Doprineo: Džuang Dian Ji za Guang Ming danas

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja