četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 31.05.2020. u 20:00
DIZAJN

Ja volim Njujork

Najpoznatiji logo na svetu – originalan, jednostavan, direktan
(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Ovo je, verovatno, najpoznatiji logo na svetu. Originalan, jednostavan, direktan. Ne traži prevod, ne traži objašnjenja ni analize, umetničke, socijalne, psihološke. Udara pravo u cilj, u podsvest. Postao je deo američke pop-kulture. Madona ga je imala na majici tokom svoje međunarodne turneje 2005.

Dizajner Milton Glaser zadao je sebi zadatak da kreira logo tako da pokaže da voli Njujork, ali tako „da ga ceo svet razume”. Bilo je to sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Pošto analitičari ne mogu da žive bez analize, oni ne prestaju u pokušajima da dešifruju ovu najjasniju od svih poruka na svetu. Kako je jedan američki dizajner, Njujorčanin, uspeo da sa tri slova i jednim znakom srca, uobliči logo koji je razumljiv svima – u Americi, Aziji, Africi... Evropi, na polutaru, južnom i severnom polu? Nije važno da li je čovek pametan ili glup, nepismen ili pismen, star ili mlad...

Dizajner je znak osmislio u formi ikoničnog rebusa koji se sastoji od velikog crnog latiničnog slova „i”, crvenog simbola srca i još dva crna latinična velika slova „n” i „vaj”. Što se tipografije slova tiče ona su „skinuta” sa autentične američke pisaće mašine, one, prema rečima autora: „na kojoj je Ernest Hemingvej pisao svoje književno delo”. To su tzv. serif slova, sa strukturalnim detaljem na krajevima, na ivicama poteza. Serif kao detalj postoji u svim pismima (kineskom, japanskom, arapskom, evropskim – latinica i ćirilica). U međuvremenu je obrađeno veoma mnogo varijanti ovog logoa (pretpostavlja se da ih ima oko 5.000). Autor smatra da je proces crtanja izuzetno povezan sa mišljenjem. Ma koliko nešto bilo jasno i prihvatljivo, ništa ne dolazi pod srce olovke automatski, dok mozak crtača prethodno to nije dobro obradio. To važi za sve oblike stvaralaštva, bez obzira na to da li je u pitanju grafički dizajn, filozofija, religija ili metafizika.

Milton Glaser

Američki grafički dizajner rođen je 1929. u Njujorku. Zahvaljujući Fulbrajtovoj stipendiji odlazi da studira na Akademiji lepih umetnosti u Bolonji u Italiji. Mentor mu je bio Đorđo Morandi. Godine 1954. osniva grafički studio „Puš pin Studio” u Njujorku, zajedno sa nekoliko kolega iz srednje škole. U tom zajedničkom poslu eksperimentiše raznim vizuelnim uticajima, od primitivnih do avangardnih. Glaser radi omote za ploče, reklame, postere, ilustracije za časopise... Najpoznatiji od svih je poster Boba Dilana. Jedan je od osnivača časopisa „Njujork maazin”, zajedno sa Klejom Felkerom. Ovaj magazin je izlazio jednom mesečno i bavio se raznim temama iz svih oblasti javnog života, kulture, politike, kombinujući ozbiljne teme o gradu i državnoj politici sa tabloidnim temama, uključujući i tračeve, da bi dočarao kulturnu atmosferu grada Njujorka. Bio je to jedan od prvih „lajf stajl” magazina. Godine 1974. osniva samostalni studio. U njemu razvija sopstveni stil koji je bio od velikog značaja i uticaja na razvoj savremene ilustracije i dizajna. Dobija brojne nagrade od Američkog instituta za grafičke umetnosti i od Udruženja ilustratora. Promoviše turizam grada Njujorka, njegov logo je na suvenirima – majicama, šoljama, jastučićima. Postaje počasni profesor na „Royal Society of Art”. Njegovi radovi čine sastavni deo kolekcija muzeja MOMA u Njujorku i „Viktorija i Albert” muzeja u Londonu, Izraelskog muzeja u Jerusalimu. Glaser je predavač na privatnom koledžu vizuelnih umetnosti osnovanom 1859. godine u Njujorku, a 2009. dobija Nacionalnu medalju za doprinos umetnosti od tadašnjeg predsednika Baraka Obame.

Arh. Radmila Milosavljević

www.dopisna-skola-ambijent.rs

Komentari2
72f2f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radmila Mišić
U mom selu se latinično slovo "y" zove "ipsilon" a ne "vaj" ali možda, kad se označi po engleskoj ortografiji (da ne kažemo "spelovanju") otmenije zvuči. Za "ipsilon" zna svako ko se seća funkcija iz osnovnoškolske matematike ali "vaj" je nešto više.
др Слободан Девић
Американизација српског коју вршимо сами на себи - да није ужасно било би тужно ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja