četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 30.05.2020. u 21:00
Ratni dnevnik mladog Vladete Jerotića 51

Nije lako biti čovek

Маршал Тито и чланови Националног комитета с др Шубашићем након потписивања споразума на Вису 1944. године (Фото Википедија)

Petak 24. novembar 1944. godine
Novine su donele vest o opštoj amnestiji lica koja su učestvovala aktivno ili samo sarađivala u odredima Draže Mihajlovića. Izuzimaju se oni koji su uprljali ruke krvlju. Ova odluka narodnog Komiteta oslobođenja prva je značajnija i važnija odluka od dana oslobođenja Beograda. Prva odluka koja je proizvela istinsku radost u srcima mnogih Beograđana. Svakom je jasno da su tu umešane engleske ruke, verovatno preko dr Šubašića. Sada je važno da li će se ova odluka pravedno i pošteno primenjivati i na delu u oslobođenoj Srbiji. U Beogradu je pušteno iz zatvora svega 1.115 lica.

Zauzećem Gostivara i Tetova, oslobođena je cela Makedonija i borba se prenela na Crnu Goru, Sandžak i zapadnu Srbiju. Nastavlja se čišćenje Metohije, zauzimanjem Kosovske Mitrovice. I cela Boka Kotorska je oslobođena. Na zapadnom frontu najuspešnije napreduje francuska armija koja je ušla u Strazbur. Ruske trupe zauzimaju gradove u Mađarskoj.

Ponedeljak 27. novembar 1944. godine
Oh, dalje od mene svi socijalisti, svi komunisti, sve političke partije, što dalje! Ne želim vas, mrzim vas čak, mada vam često odobravam ali nisam vaš, zapamtite to. Od kada znam za sebe individualista sam, ne mogu i neću da budem zaštitnik, vođa ili deo mase. Mase koja kolje, pljačka, veša. Neću da uprljam ruke dotičući se ruke ubica, sve jedno čijih. Neka kaže Niče da sam slabić, da se plašim krvi i strahotnih prizora, da ne shvatam život. Prokleto današnje vreme! Vreme koje od svakoga traži da politizira. Ako je to normalno i pravedno, ja to ne shvatam. A ipak nekad sam govorio da je borba osnov života! Ah, moga idealizma i maštanja! O kakvoj sam ja borbi sanjao a kakvu sam video na delu! Takvu borbu ja zbilja ne umem i neću da vodim.

Nikad nisam tvrdio da je demokratija najbolji režim za jednu državu, ja samo znam da je ona najbolja za mene. Zar je potrebno zaboga da budem komunista ili fašista, kad imam u ruci violinu ili kada sedim za klavirom i putujem u druge svetove, doživljavam te svetove, živim u drugim svetovima! Zato dobro razumem Mileta, divnog mladića koji svira violinu, koji komponuje, koji zna da može da stvara.

Objavljen je danas u novinama spisak 105 streljanih lica. Većina intelektualaca i Srba, među njima doktori Mijušković i Zec, književnik Svetislav Stefanović, ministri Đorđević i Janković, glumac Cvetković i drugi, među njima profesori Univerziteta. Streljani su u ime demokratije zato što imaju suprotna politička ubeđenja.

Sreda 29. novembar 1944. godine
Titu je predan orden Narodnog heroja od strane dr Ribara. Ruske trupe su zauzele u Mađarskoj Mohač i Pečuj. Na zapadnom frontu Nemci su doveli pojačanja, te su teške tenkovske i vazdušne bitke u toku i to ispred Kelna i Sarbrikena. Potajna borba između komunista i demokrata dobija često javan karakter. Zbog neskromnih želja komunista koje podržava Rusija i umerenjaka-demokrata koji su za Zapad, u većini oslobođenih zemalja kriza je vlade. Rusija i Amerika se bore za prestiž u svetu. Rusija ima radništvo, Amerika inteligenciju za sobom. Mada ta dva životna elementa treba da rade zajedno na istom polju izgrađivanja boljeg poretka, ona su još uvek u zavadi i nesporazumu.

(Foto privatna arhiva)

Četvrtak 30. novembar 1944. godine
Retki su moji današnji trenuci mirnoće: spoljašnja blagost, unutrašnja sređenost, duhovni mir. Kako sam u tim trenucima zadovoljan i srećan! A kako i ne bih! Retki su takvi trenutci kod čoveka uskomešane unutrašnjosti, kod čoveka koga često nagriza čas lava vulkana, čas prljavi crvići svakidašnjice. Dok ga jedni nose u nerealne sfere pitomog, žarkog idealizma, drugi ga grubo skidaju u blato običnosti, žabokrečinu nepromenjive svakidašnjice. I tako, neprestano rastrzavanje između Boga i crva; kako sa zahvalnošću, uzdržanom radošću primam ovakve trenutke sklada! Kako samo iznenadno nailaze ovakvi trenutci!

Ponedeljak 4. decembar 1944. godine
Partizanska vojska zauzela je Novi Pazar, Čačak i Knin. Ruske trupe zauzele su važan čvor u Mađarskoj. Borba komunista i demokrata (rojalista), uzima sve teži oblik u oslobođenim zemljama. U Atini je došlo do oružanog sukoba. Sve to pokazuje da posle sloma Nemačke pravi mir se još za izvesno duže vreme neće moći uspostaviti. Oči celog sveta uperene su u dva najveća političara današnjice, Staljina i Ruzvelta.

Utorak 5. decembar 1944. godine
Nije lako biti čovek. Teško je, čak i tragično biti čovek. Drama čoveka je drama labuda posečenih krila. Užasno je to osećanje kod čoveka koji u jedan mah razume i svom dušom oseti da je on labud posečenih krila, da on nikada neće odleteti na jug, nikada tamo dospeti, nikada ostvariti zemaljsku sreću. Možda je ovo moje i pesimističko gledište na život i ljude, a možda je ovo tipično slovensko gledište. Možda je baš zbog toga i veća Deveta simfonija Betovenova od Šeste patetične simfonije Čajkovskog. Neću da sporim. Ali osećajnije, proživljenije i duhovnije nije mogao niko da oseti dramu čoveka kao što je to osetio Čajkovski. Sigurno da je i Betoven to osetio i proživeo, ali na drugi, da li da kažem, na germanski način izneo. Kroz Šestu simfoniju Čajkovskog, u koju sam danas tako prisno i saosećajno ušao, Sloven govori Slovenu o čoveku. A o čemu drugom i razmišlja, šta može više da zanima i namuči čoveka nego čovek, njegova uloga i njegov smisao na zemlji; njegovi usponi i njegovi padovi, njegov Bog i njegov đavo, njegova bogolika duša i njegovo životinjsko telo. Ima li većeg ushićenja i vere u moć čoveka, u pobedu čoveka nad nečovekom, pobedu duše nad telom od trećeg stava Šeste simfonije u kome se već nazire jug, sunčan i pitom jug, do koga treba samo nekoliko koraka. I ima li većeg i dubljeg razočaranja u nemoć čovekovu, nemoć labuda da poleti sa svojim drugovima na jug od četvrtog stava simfonije. Muzika dubokog bola i razočaranja! Sa Devetom Betovenovom simfonijom – najdublja analiza, najdublje poniranje u čoveka, njegov raj i njegov pakao. To su dve simfonije u kojima je dostignuta krajnja granica moći u razmišljanju o čoveku. Strahovita, zlokobna i nepomirljiva istina o čoveku izrečena je kroz najizrazitije i najmoćnije sredstvo izražavanja na svetu, kroz muziku, još više, kroz simfonijsku muziku. Večna istina da je čovek delo zemlje, deo prirode, delo sirove, svirepe i nagonske prirode, ali da je čovek i delo Božje. Jedno krilo ima, ali ono je nedovoljno da poleti u nebo, u svetlost, u lepotu. Kandže zemaljskog boga drže ga čvrsto privezanog za zemaljsko blato i zemaljske potrebe.

Knjigu možete kupiti u svim bolje snabdevenim knjižarama

Komentari6
84414
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
Какво "ослобођење", какви бакрачи?!? То је за Србе била само смена окупатора.
Леон Давидович
Како се окупација нациста који су имали програм уништења целих народа уопште може поредити са било којим другим друштвом ?У нацистичкој владавини човек је самим својим рођењем као припадник неког народа који је по нацизму на програму уништења већ осуђен на смрт.
Sima
Ima li nešto u "ratnom" dnevniku tada 20-godišnjeg Jerotića o njegovom doprinosu antifašističkoj borbi?
Vera
Simo, celog zivota se borio protiv fasista
Миодраг Стојковић
"Канџе земаљског бога држе га чврсто за ..." Земаљски Бог не постоји. Ко год узме улогу Бога он неможе да има канџе, неможе да има зло , па самим тим неможе другог човека тлачити, то је улога сотоне. Постоји само један Бог , добротвор увек. Наша овоземаљска улога је да се придржавамо његових светих заповести . Постоје правила и овоземаљски закони , које је човек написао и то је могло би се рећи овоземаљски бог, али и ти закони морају се спровести под Божијим заповестима. Није тешко бити ЧОВЕК
mrki
Postoji samo vera u Boga i nista vise.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja