četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 30.05.2020. u 21:55 Branko Pejović
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Ratni slikar ovekovečio kralja, regenta, vojvode.

Ми­ха­и­лo Ми­ло­ва­но­ви­ћ, аутопортрет

Legat slikara Mihaila Milovanovića (1879–1941.) privlači i u ovo vreme posetioce užičkog Narodnog muzeja. Taj umetnik bogate životne biografije – prvi akademski slikar užičkog kraja, cenjen stvaralac vrednog opusa, ni kriv ni dužan streljan od partizana 1941. poslednjih dana Užičke republike (u ovom milenijumu sudski rehabilitovan) – bio je tokom Velikog rata ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske. Najplodniji među odabranima koji su na platnu ovekovečili najznačajnije ličnosti i teme iz vojničkog života Srba tog vremena.

„Kralj Petar Prvi na konju”, „Kralj Petar Prvi u rovu”, „Regent Aleksandar osmatra položaj”, „Regent Aleksandar kraj graničnog stuba na Kajmakčalanu”, portreti srpskih vojvoda Živojina Mišića, Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma i mnoga druga dela stvorio je Mihailo Milovanović u ateljeu ratnih slikara u Solunu. Portretisao je i savezničke oficire, na njegovom štafelaju nastali su i radovi „Komandirov grob”, „Vojnici na odmoru” „Ratna siročad”, prikazane bitke na Ceru, Krstacu, Kajmakčalanu...

Milovanovićev životopis predstavio je 1998. užički novinar i publicista Đorđe Pilčević u knjizi „Akademski slikar Mihailo Milovanović – život i delo”. Opisao njegovo školovanje u Minhenu, pa boravak u Pragu uoči Velikog rata, odakle je po saznanju da mu je otadžbina napadnuta, uspeo da stigne među svoje i odmah se, dobrovoljno, prijavio štabu Drinske divizije da brani rodnu grudu. Slikar je učestvovao u bitkama 1914, s kraja 1915. povlačio s vojskom preko Albanije.

„Mnogi su ostali na večnoj straži na albanskoj golgoti, kakvu nijedna vojska nije doživela. U toj sumornoj koloni, kada je i sam ulagao poslednje atome snage da izdrži do albanskog primorja, slikar Mihailo Milovanović je video starog i bolesnog kralja Petra Prvog koji je, uvijen u ćebe da se ne bi smrzao, sedeo na kolima koja su vukla četiri vola”, pisao je Pilčević.

Mihailo je sve te strahote prebrodio i na Krf stigao, uspevši da sačuva svoje gusle uz koje je u vreme predaha pevao junačke pesme i bodrio vojnike. Postao je ratni slikar srpske Vrhovne komande, a ovo zvanje komanda je zvanično usvojila s potpisom vojvode Radomira Putnika: „Štabovi divizija bili su obavezni da povremeno šalju komandantima armija, a ovi Vrhovnoj komandi, spiskove slikara i fotografa pri svojim divizijama, kao i njihove skice i živopise ili slike masnim bojama”, pisalo je u tom uputu kojim je ratnim slikarima poverena značajna uloga, jer se od njih zahtevalo da „ne treba da propuste nijedan važniji momenat borbe koji bi bio od vrednosti za istoriju”.

U Velikom ratu učestvovalo je preko 40 slikara, koji su, staviviši se na raspolaganje Vrhovnoj komandi, raspoređeni po štabovima, bolnicama, na položajima. Pored Milovanovića, svoj doprinos ratnoj pobedi Srbije dali su i slikari Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Branko Popović, Živorad Nastasijević, Miloš Golubović i drugi. Početkom 1917. u Solunu je osnovan atelje ratnih slikara pri Vrhovnoj komandi srpske vojske. „Imali smo vrlo povoljne uslove za rad. U to vreme nije postojala nijedna trgovina slikarskim materijalom, pa smo materijal nabavljali u Italiji i Francuskoj. Ova naša sekcija bila se pročula, te su mnogi saveznički oficiri dolazili da gledaju radove. Tu nam se rodila ideja da priredimo izložbu u Solunu, ali ubrzo dođe oslobođenje i mi izložbu odložimo za Beograd”, beležio je u svom ratnom dnevniku slikar Živorad Nastasijević.

Ta beogradska izložba dela ratnih slikara Vrhovne komande otvorena je oktobra 1919. godine. Izložen je 191 rad, Milovanović je sa 48 slika bio prvi u katalogu, a predstavio je likove prestolonaslednika, vojvoda, prizore bojeva. Postavka je masovno posećena, Nastasijević (izložio 25 slika) o njoj piše: „Uspeh je bio veliki. Tada je obrazovana komisija Ministarstva vojnog da odabere slike za ministarstvo. U toj komisiji je od umetnika bio Paja Jovanović. Skoro sve slike uzelo je Ministarstvo vojno, a manji broj radova prodat je privatno. Neke slike uzele su druge državne ustanove. Mislim da je to bila i prva umetnička izložba u Srbiji posle Prvog svetskog rata.”

Ishod svega može se pročitati u Pilčevićevoj knjizi o slikaru Mihailu Milovanoviću: „Veliki deo Milovanovićevih slika, koje su bile izložene na ovoj prvoj poratnoj izložbi u Beogradu, a koje je otkupilo Ministarstvo vojno, stradale su u bombardovanju Beograda aprila 1941.” Te iste godine, sedam meseci kasnije, partizani su pod lažnom optužbom u Užicu streljali ovog velikog slikara. 

Komentari3
f7e9b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ralence
Хитлер је лично захтевао да се бомбардују културна блага Србије 1941.год. у Бгд. У том злочину настрадао је и Војни Музеј на Калимегдану где су уништене бројне слике Ратних сликара из Великог Рата међу којима су биле и слике Милоша (Никола ) Голубовића из БГД. Који је прошао сва страдања и прелазак Албаније и преко Солуна вратио се у Србију као победник. Нека му је слава и хвала за све што је учинио за Србију.
Vera
Budući da je govorio nemački, Milovanovic je spasao veliki broj Užičana od nemačkih odmazdi. Ne priklanjajući se ni četničkom ni partizanskom pokretu, dočekao je da ga partizani 28. novembra 1941. streljaju kao "narodnog izdajnika" pod optužbom da je engleski spijun.
Миодраг Стојковић
Верујући човек кад сумира историју најежи се од учињених грехова са свих страна . Шта нам вреди ,жалити за оваквим уметницима кад и дан данас људи од власти понекад не препознају зло у себи . Порука и поука мора бити водиља у садашњост и будућност.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja