U petak 22. maja u ovoj rubrici se pojavio tekst, gde se, između ostalog tvrdi da je na Sremskom frontu poginulo oko 120 hiljada pripadnika Jugoslovenske armije i njenih saveznika,
Ne znam odakle ovi podaci autoru teksta, kada zvanični podaci govore od oko 13 hiljada poginulih. Ako se tačno zna broj stradalih partizana i crvenoarmejaca tokom oslobođenja Beograda, zašto davati paušalne ocene o Sremskom frontu.
Moguće je da apsolutno tačan broj nije evidentiran, zbog ratnih dejstava. Međutim, skoro 10 puta povećavati tu cifru je apsurdno. Cifra od 20 do 25 hiljada maksimalno, bi odgovarala realnosti .
Dalje u tekstu je plasirana informacija da 1944. postignut sporazum između J. B. Tita i nemačke komande, da se omogući povlačenje nemačke armije iz Grčke tokom 1945. i da je to uzrok dodatnih stradanja na Sremskom frontu. Ne znam odakle i taj podatak.
Znam samo da su partizansko vođstvo i Nemci imali sastanke tokom 1942. godine u Gornjem Vakufu, Sarajevu i Zagrebu. Ne razumem zašto bi Tito bio bolećiv prema Nemcima, kada su ga ovi progonili ceo rat.
Često se u vezi Sremskog fronta, pominje podatak, da su masovno regrutovani golobradi mladići i slani na front bez obuke. To bi, mislim, radio samo poremećen oficirski kadar. Uostalom ti borci su ubili na frontu oko 30 hiljada Nemaca i ustaša.
Za sve istorijske podatke, smatram da je neophodno navesti. U navedenom slučaju, ako treba, koristiti i nemačke arhive. Informacije ne smeju biti rekla-kazala i ne smeju biti u funkciji dnevne politike ili nacionalizma.
Miodrag Poleksić,
profesor u penziji,
Beograd
