petak, 03.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 31.05.2020. u 21:55 Žarko Rakić - Bojan Bilbija
RAZGOVOR NEDELjE: ANA BRNABIĆ, predsednica Vlade RS

Srbija je prestala da kuka i počela da radi

Srpske interese u Crnoj Gori moramo da čuvamo, Srpskoj pravoslavnoj crkvi moramo da pomognemo, naša je dužnost i ustavna obaveza da se bavimo statusom Srba i nemamo za šta da se izvinjavamo
Ана Брнабић - Фото Анђелко Васиљевић

Nakon virusa korona, mada je još uvek rano da trčimo pobednički krug, situacija je više nego pod kontrolom, mi smo sada skoro u potpunosti fokusirani na ekonomski oporavak, kaže u razgovoru za „Politiku” premijerka Ana Brnabić, koja će za manje od mesec dana obeležiti tri godine na čelu srpske vlade.

„Paralelno s tim, spremamo se za drugi talas, ako ga ne daj bože bude na jesen ili na zimu. Želim da kažem građanima Srbije da nema razloga za brigu. Naš optimizam zasnovan je na najmanje tri stvari. Jedno je što smo pre virusa korona beležili fenomenalan ekonomski napredak i videli dobar rast i trendove naše industrijske proizvodnje. U četvrtom kvartalu 2019. imali smo rast od 6,2 odsto i prebacili smo sva očekivanja. Druga stvar je naš rast u prvom kvartalu 2020. godine od pet odsto, kada je u Evropi već zabeležen ozbiljan pad. Treći razlog je to što smo tokom krize, prema podacima do 15. maja, videli da je neto zaposlenost u Srbiji porasla. U odnosu na 27. februar, 15. maja broj registrovanih zaposlenih veći je za 6.988, to su apsolutni brojevi. Pritom, nema nijednog stranog investitora koji je bio zainteresovan pa odustao”, poručuje Ana Brnabić.

S obzirom na pozitivne ekonomske rezultate, da li vas na kraju mandata ove vlade obeshrabruje to što je došlo do ekonomske krize izazvane koronom?

Ne. Razumem da su građani zabrinuti za radna mesta i da li će se rast nastaviti. Dobra stvar je što su Aleksandar Vučić i njegov tim već pokazali da umeju da izvuku zemlju i iz mnogo gorih situacija, u kakvim smo bili 2013. i 2014, kada je zemlja bila na ivici bankrota i nismo znali odakle bismo pre krenuli. Napravili smo tada neverovatne rezultate za samo dve godine, a danas je Srbija mnogo drugačija zemlja nego tada.

Neke vlade, znatno pre vas, pravdale su se da ih je svetska ekonomska kriza sasekla, pa zato rezultati nisu bili dobri?

Naša ekonomija je, zahvaljujući svemu onome što je učinjeno od 2014, kada je Aleksandar Vučić bio premijer, mnogo izdržljivija, mnogo robusnija i jača. Imamo i mnogo dinamičniji sektor mikro, malih i srednjih preduzeća, što je jednako važno i danas ćemo se mnogo više osloniti na domaće investicije. Kako privatne, tako i javne.

Često zameraju i vašoj vladi da samo gledamo strane investicije, a da su domaći privrednici zapostavljeni?

Najveći deo mera podrške nakon krize virusa korona ide domaćim mikro, malim i srednjim preduzećima, porodičnim firmama. Tu su usmerene one tri plate, minimalca, za koje dajemo mesečno 32 milijarde dinara. Uprkos koroni, nismo zaustavljali radove na auto-putu „Miloš Veliki”, pokrenuli radove na Moravskom koridoru, u inovacionoj infrastrukturi, u junu otvaramo inovacioni park u Nišu, naučnotehnološki park u Čačku, nastavili smo radove na Kliničkom centru Srbije i drugim velikim medicinskim ustanovama.

Mislite li da i građani to primećuju?

Verujem da građani sve vide. I ko koliko radi i koliko ulaže sebe u posao koji radi, i kome je koliko stalo. I da li je Srbija danas sve više među pobednicima u raznim sferama, ili kao nekad među gubitnicima. Mnogo razgovaram sa ljudima, malim preduzetnicima, vlasnicima radnji. Svi su rekli da država nikad više nije pomagala nego sada. Isplata sto evra našim građanima je direktna finansijska podrška, ali i razlog za njihov optimizam, da vide da naša država danas nije slaba i da je stabilna. Želimo da im damo direktnu podršku i kažemo: vaša država stoji iza vas, iza vaših porodica. Naša snaga mnogo zavisi od vere u svoju zemlju.

Da li će ta snaga na kraju godine biti oličena u pozitivnom ekonomskom rastu?

Sigurno je da će Srbija iz ove krize izaći bolje nego mnoge zemlje Evrope i sveta. To kažu MMF, EU i Svetska banka, da će ekonomski pad Srbije biti najmanji od svih evropskih zemalja, a da će naš rast u 2021. biti najveći. Procenjujemo da će pad biti još manji nego što kažu i verujemo da možemo da budemo na nuli, ili da imamo blagi rast.

Pojavila se vest da će Hrvatska dobiti deset milijardi evra pomoći od EU za oporavak od posledica krize, dok mi od Brisela  dobijamo mnogo manje. Koliko će iznositi paket pomoći našoj zemlji koji je najavio i evropski komesar Oliver Varhelji?

Kada ste punopravni član EU dobijate neuporedivo veću finansijsku podršku nego kada niste i to je jedan od benefita koji naši građani nikada ne treba da smetnu s uma. EU je odobrila hitnu prenamenu IPA sredstava u iznosu 15 miliona evra i još 78,4 miliona za saniranje ekonomskih i socijalnih posledica. Prekjuče je potpisan novi sporazum kojim je Srbija dobila 70,2 miliona evra bespovratnih sredstava iz IPA fondova za prvu polovinu 2020. godine. Do kraja ove godine očekujemo još jedan sporazum u iznosu od oko 97,8 miliona evra. Komesar Varhelji je najavio da će i zemlje zapadnog Balkana biti obuhvaćene programom Evropske komisije o obnovi, što je za nas zaista dobra vest, ali mi se uvek oslanjamo na domaće resurse, na ono što možemo da uradimo kao država i investicije koje možemo da privučemo. Kao vlada smo napravili radnu grupu koja priprema aplikaciju za Fond solidarnosti EU i to radi Jadranka Joksimović. Kolika god bude ta pomoć i podrška – biće fenomenalno. Ali se mi oslanjamo na ono što sami možemo da uradimo.

Znači, nećemo kukati kao neki u regionu pre nekoliko godina, kada su se žalili da „sve investicije odoše u Srbiju”?

Nećemo kukati. Kao zemlja samo promenili stav od 2014. godine. Prestali smo da kukamo i počeli da radimo.

Osim investicija i pomoći, iz EU dobijamo i primedbe na izborne uslove. Vi odgovarate na takve kritike, kao nedavno u komunikaciji sa Fridom hausom?

Nemam problem da odgovaram tim organizacijama ili da učestvujem u raspravi sa evroparlamentarcima i svima ostalima koji ponekad iznose sasvim neosnovane kritike. Ima tu i istine, ima stvari koje treba da unapredimo, posebno iz oblasti vladavine prava. Izuzetno mnogo vremena i energije posvećujemo tome zato što je to u interesu naših građana. Ali, znam i kakva je Srbija bila pre 2014. i kakva je danas. Ljudi koji se danas žale na izborne uslove i zakone jesu isti oni koji su te izborne uslove pravili i te izborne zakone usvajali. To se nije menjalo od 2012. i tada je bilo odlično i nikome nije smetalo. Nije smetalo ni Evropskoj uniji, ali je danas nedovoljno demokratski.

Ipak, ušli ste u dijalog s opozicijom uz posredništvo EU?

Rekli smo: u redu, možemo o tome da razgovaramo, ali samo da se razumemo da su to izborni uslovi i zakoni koje su, dok su bili na vlasti, doneli ljudi koji se danas na to žale. Drugo, menjali smo neke izborne zakone i uslove, kao rezultat međustranačkog dijaloga. Ne bih čak rekla parlamentarnog dijaloga, jer su učestvovale stranke i grupacije koje nisu parlamentarne. Iz toga, i iz razgovora koje je Aleksandar Vučić imao sa strankama koje su rekle da će učestvovati na izborima, došle su preporuke koje su na štetu Srpske napredne stranke. Mislim na smanjenje cenzusa i da potpise pored ovlašćenih notara mogu da overavaju i lokalne samouprave. Treće, svako ko je iole iskren mora da kaže da je medijska situacija danas, u poređenju sa onom 2012, kao nebo i zemlja. Vi 2012. niste imali medije koji otvoreno govore protiv vlasti, a danas ih imate veliki broj koji govore, kritikuju, šire lažne vesti, bave se ličnim uvredama. Danas imamo medije koji se isključivo time bave.

Tokom pandemije imali smo snage i drugima da pomažemo, kao što su nama pomagali oni koji su to mogli. Kako gledate na međunarodnu solidarnost i na to što nam ponekad zameraju kada iskazujemo drugima zahvalnost zbog pomoći?

Vodimo otvorenu i transparentnu politiku, to je jedna od najvećih novina i pozitivnih promena koje je Aleksandar Vučić uveo u srpsku politiku. Bilo da je to Brisel, Peking, Vašington, Berlin ili Moskva, svim našim partnerima govorimo isto. Naše strateško opredeljenje je da budemo punopravna članica EU, ali isto tako nikada ne govorimo loše o drugim partnerima. Tokom krize izazvane virusom korona, više od bilo koga drugog nama je pomogla Narodna Republika Kina. Oni su u tom trenutku mogli najviše da pomognu, imali su iskustvo i iz borbe protiv virusa izašli su kao pobednici. U isto vreme, EU je bila pod ogromnim udarom kovida 19 i potpuno razumem da nisu mogli u tom trenutku da nam pomognu. Mi smo učinili ono što je bila naša ljudska odgovornost – izašli smo i rekli hvala Narodnoj Republici Kini.

Da li je reći hvala Kini danas najveći greh u Evropi?

Možda jeste, možda i nije, ali Srbija s tim ne licitira. Ako je greh, onda je naš greh. Znamo koliko su nam pomogli. Koliko je bila velika stvar kada je Aleksandar Vučić dočekao taj prvi avion iz Kine, koliko nam je ta pomoć značila da preokrenemo tok borbe i koliko smo se tome radovali. EU nam je poslala ogromnu pomoć, ali i SAD, UAE, Turska, Mađarska, Norveška. I Ruska Federacija nam je mnogo pomogla. Žao mi je što neki u svetu nisu iskoristili ovu krizu za zbližavanje, nego za razdvajanje.

To bi trebalo da važi i za odnose u regionu, ali ovih dana imamo pogoršanu situaciju u Crnoj Gori?

S jedne strane mi je izuzetno žao, a s druge potpuno neshvatljivo kako neke moje kolege u regionu ne vide da mi svi pojedinačno možemo biti jaki i raditi u interesu naših građana i privrede samo ukoliko radimo zajedno i ukoliko je region stabilan. Srbiji je u interesu stabilan, miran i bolje povezan region...

Upravo je vaš crnogorski kolega Duško Marković optužio Srbiju da je zabranila izvoz brašna u Crnu Goru tokom pandemije? A nakon što je Podgorica zabranila ulazak srpskim državljanima, poručio da vi treba da ga zovete i da mu, valjda, nešto objašnjavate?

Ne znam što je problem ako smo na sedam dana zaustavili izvoz brašna, dok izvoz pšenice nismo ni u jednom trenutku prekidali. Kada smo imali prvi slučaj korone, morali smo da „stanemo na loptu” – zabranili smo izvoz esencijalnih sirovina potrebnih našim građanima. Da imamo dovoljno hrane, lekova i svega što je potrebno i pored potražnje koja je bila od četiri do pet puta uvećana u tom trenutku. Zaustavili smo na sedam dana, videli da svega imamo dovoljno i onda, samo za region, otvorili sve. Namirnice, brašno, kiseonik koji je bio potreban za respiratore. Stavili smo sve naše zalihe na raspolaganje regionu, uključujući i Prištinu. Sve razlike smo ostavili po strani, želeli smo da pomognemo. Ne mogu ja biti odgovornija od Duška Markovića za to da li oni imaju dovoljno pšenice ili ne. Ako je to naš zločin što on nije mogao da obezbedi brašno svojim građanima jer se Srbija zatvorila na sedam dana, onda neka bude tako.

Srbija se ne meša u unutrašnje stvari Crne Gore, ali primećuje da je položaj našeg naroda i Srpske pravoslavne crkve tamo izuzetno pogoršan?

Srpske interese u Crnoj Gori moramo da čuvamo. Srpskoj pravoslavnoj crkvi moramo da pomognemo. Srba u Crnoj Gori ima oko 28 odsto. Bugarska, na primer, nema institucionalizovano bavljenje nacionalnim manjinama kao što to imamo mi. Ali Bugarska, za Bugare kojih u Srbiji ima mnogo manje, ali imaju status nacionalne manjine i nacionalni savet, stalno nas zove. Svaka ozbiljna zemlja štiti svoje ljude. Naša dužnost i ustavna obaveza je da se bavimo statusom Srba u Crnoj Gori i nemamo za šta da se izvinjavamo.

Zašto bi odnos prema nacionalnim zajednicama uopšte bio problem u Evropi u 21. veku?

Srbija nikada nije imala bolje odnose s Mađarskom i oni su stvoreni upravo preko mađarske nacionalne manjine u Srbiji, i preko Srba u Mađarskoj. To je uradio Aleksandar Vučić kao premijer, s Viktorom Orbanom, što je preraslo u jako strateško partnerstvo Srbije i Mađarske. Kako je moguće da nemamo takvo partnerstvo između Srbije i Crne Gore? Da li ste došli da ponudite – kako možemo da pomognemo da Srbi, naš bratski narod, imaju još bolja prava? Da imaju jezik, istoriju, tradiciju, kulturu... Sve ono na čemu smo s Mađarskom izgradili strateško partnerstvo. Crna Gora je mogla, kao što očekujem, da pruži ruku Srbima u Crnoj Gori, a mi da kažemo hvala vam veliko.

Ali, to se ne dešava. Po svemu sudeći, reč je o političkim motivima?

Ponavljam – naše je pravo i obaveza da zaštitimo Srbe, ma gde da žive. A neki hoće da se bave politikom i sukobima da bi pokrili neke druge stvari. Kad je stabilna situacija, teško je objasniti čemu sve veći javni dug, zašto ne rastu plate, zašto nas Srbija stiže i prestiže, a mi stagniramo. To što vi pravite političke probleme da biste imali alibi, mi to ne želimo. Očekujem da i EU nešto kaže, zato što se i Venecijanska komisija bavila tim zakonom o crkvi od koga je sve počelo. Da li je taj zakon u skladu s onim što je rekla Venecijanska komisija? Neka kažu EU i Venecijanska komisija šta misle o tom zakonu i konfiskaciji crkvene imovine – da li je to vladavina prava i da li su to evropske vrednosti? I da li je normalno da u 21. veku pričamo o osnivanju neke crkve? Mi se u Srbiji danas bavimo digitalizacijom i time da naša deca u septembru, od prvog razreda, imaju predmet Digitalni svet. Ne mogu da razgovaram sa svojim kolegom koji priča o tome kako da napravi crkvu. Mene više zanima kako da napravimo još jedan novi naučnotehnološki park.

Nije svima u interesu da budemo jaki i stabilni

Imate li utisak da neko izvan Srbije ohrabruje pojedine medije da budu toliko kritični prema vlasti i da se na taj način ponašaju?

Bez ikakve sumnje. Meni je to potpuno razumljivo jer razumem svetsku političku i geopolitičku scenu i da nije svima u interesu jaka i stabilna Srbija. To je naša realnost i mi u njoj radimo i borimo se.Antrfile

Pokazali smo solidarnost i zajedništvo

Kroz epidemiju korone, reklo bi se, Srbija je generalno dobro prošla?

Srbija je pokazala koliko je ozbiljna i odgovorna zemlja. Meni je posebno drago što smo pokazali solidarnost i zajedništvo i zahvaljujući tome izašli smo s boljim rezultatima nego mnoge zemlje u svetu i s jednom od najmanjih stopa smrtnosti.

Komentari6
4accb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mena&mena
Solidarnost,zajednistvo... a podele nikad vece. Mislim da ce se prava slika Srbije razotkriti posle izbora ,kad se podigne zavesa i utihnu nekriticni hvalospevi.Nas,obicne gradjane, je naknadna pamet uvek skupo kostala.
JorgeLB
Uh, toliko novca od EU, a ni blizu pomoći koja stiže od Rusije...
Пантелија
"...Србија је престала да кука и почела да ради...". Када је то и како Србија кукала? Интересантно је како наши политичари воле да Србију поистовећују са собом, и себе са Србијом.
mica
Bravo Pantelija! Upravo sam mislio to napisati.
Vetar duva
Radila se u Srbiji i pre, ali su nam prijatelji sa zapada uveli sankcije i poslali bombice sa osiromasenim uranijum.
Божа
Мој пријатељ, Србин из Београда, неће никако да се врати из иностранства, док се проституција у Србији не легализује, и док се не отворе јавне куће, као на пример у Немачкој, Белгији, Холандији, Шпанији, итд. .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja