ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 31.05.2020. u 21:00 Jelena Čalija
TEMA NEDELjE: SVOJATANjE ĆIRILICE

Od paljenja knjiga do prisvajanja spomenika

Bosančica nije zasebno pismo već samo jedna od teritorijalnih varijanti srpske srednjovekovne ćirilice, čak ne direktno vezana samo za Bosnu.-U Crnoj Gori ćirilice praktično nema ni u službenoj ni u javnoj upotrebi
Ћирило и Методије, Скопље (Фо­то ЕПА ЕФЕ - Г.Л.)

Biće da je i to deo slovenskog duha: volimo da nas slavlje okupi, ali nam se omakne da se za slavskom trpezom i posvađamo. O prazniku Svetih Ćirila i Metodija 24. maja, koji se proslavlja i kao Dan slovenske pismenosti, na oštre reakcije u bugarskim medijima naišla je izjava premijera Severne Makedonije Olivera Spasovskog da je ćirilica napravljena za standardizaciju makedonskog jezika.

Ponovljen je i dobro poznati stav Bugarske da makedonski jezik jednostavno ne priznaju, ali su ove godine Srbi iz Skoplja alarmirali SANU, pozivajući je da reaguje na knjigu Bugarske akademije nauka u kojoj se navodi da su bugarski koreni jezika u krajevima od Dunava do Đevđelije i od Kopaonika do Timoka, Pčinja i Ohrida. 
Profesor dr Aleksandar Milanović s Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu kaže za „Politiku” da stavove Bugarske akademije nauka, ali ne i svih bugarskih lingvista, opasnijim smatra u oblasti tumačenja prizrenskotimočkog dijalekta kao segmenta bugarskog, a ne srpskog narodnog jezika.

Još je opasnije što slične, ne baš iste, stavove imaju i neki srpski lingvisti. Sama ćirilica po poreklu, naravno, nije srpsko pismo, ali mi već od kraja 12. veka imamo, zahvaljujući pojavi novog slova đerv samo u srpskim rukopisima, srpsku ćirilicu kao zaseban sistem među drugim ćiriličkim sistemima. Direktni kontinuanti toga đerva danas su samo srpska ćirilička slova ć, đ, pa u izvesnoj meri i dž. Srpska ćirilica, dakle, ima dugu i bogatu desetovekovnu tradiciju od 12. do 21. veka, a trajaće još vekovima”, kaže prof. dr Milanović.

U regionu bivših jugoslovenskih republika ćirilica je lako zapaljiva tema širokog raspona: od razbijanja ćiriličnih tabli u Vukovaru do predstavljanja „Miroslavljevog jevanđelja” kao spomenika hrvatske, a i bošnjačke ćirilične baštine. Ovakvo „naučno” interesovanje procvetalo je posle raspada SFRJ, dok netrpeljivost prema ćirilici ima dublje korene.

„Položaj srpske ćirilice bio je očajan i u SFRJ i o tome u literaturi imate bezbroj svedočanstava, a simbolički je verovatno najzanimljivije ono o nemogućnosti da kupite ćiriličku pisaću mašinu. Moja lična karta je nasred beogradskog Vračara bila ispisana latiničnom mašinom, iako sam još 1986. insistirao da bude na ćirilici.

U Hrvatskoj danas lome ćiriličke table, što je opštepoznato, ali čitaoci manje znaju o sistemskom spaljivanju i uništavanju ćiriličkih knjiga, opisanom u knjizi ’Knjigocid’ (2012), čiji je autor hrvatski intelektualac Ante Lešaja. U Crnoj Gori se, nažalost, sve više bližimo takvom scenariju, ćirilice tamo praktično nema ni u službenoj ni u javnoj upotrebi”, ističe profesor Milanović. 
Što se tiče onog drugog pola na kojem vlada potražnja za ćirilicom koja ide i do otvorenih istorijskih i jezičkih falsifikata, poslednjih godina deo hrvatskih naučnih krugova revitalizuje „staro hrvatsko pismo” – ćirilicu – kojom su, kako je rečeno 2012. godine na skupu u Hrvatskoj akademiji znanosti i umetnosti,

Hrvati, franjevci i protestanti, pisali još od 11. veka u Dubrovniku, Slavoniji, Dalmaciji. To je „arvacko pismo”, „zapadna ćirilica” i nema ama baš nikakve veze s onom „velikosrpskom” koja agresorski izgleda čak i na tabli s nazivom mesta.

„Franjevci jesu pisali ćirilicom, ali je pitanje da li su se osećali Hrvatima, a još je veće pitanje da li su svoj jezik smatrali i nazivali hrvatskim. Srpska filologija je još od vremena Aleksandra Belića mnogo pažnje posvetila izučavanju jezika bosanskih franjevaca. Mene više zabrinjava što pojedini radikalni hrvatski filolozi svojataju čak i ’Miroslavljevo jevanđelje’, kao što to čine i neki bošnjački intelektualci, a čudi me da srpskoj kulturnoj javnosti nije toliko bitno čija je, prema Unesku, jedna od najlepših rukopisnih knjiga svetske baštine. Odnosno, čije je najznačajnije srpsko kulturno nasleđe”, kaže prof. dr Milanović.

Uzbudljiv život vodi i bosančica. Ona je istovremeno srednjovekovno pismo bosanskih franjevaca ili hrvatska ćirilica, pismo muslimana Bošnjaka ili bosanska ćirilica, odnosno varijanta srpske ćirilice.

„Pitanje takozvane bosančice razrešio je jako davno čuveni filolog Vladimir Mošin, a njegove zaključke potvrdili su novijim istraživanjima Brankica Čigoja, Vanja Stanišić i Viktor Savić, savremeni profesori Beogradskog univerziteta. U pitanju nije nikakvo zasebno pismo već samo jedna od teritorijalnih varijanti srpske srednjovekovne ćirilice, čak ne direktno vezana samo za Bosnu.

Dakle, Srbi je ne smatraju svojim nasleđem, već bosančica jeste srpsko nasleđe. Sve ostalo su političke konstrukcije kalajevske provenijencije”, naglašava prof. dr Aleksandar Milanović.

Komentari13
96385
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Никола
Српска равнодушност, несвесност, необразованост, па чак и само-негирање и одрицање од себе самог је присутно данас у толикој мери на велику жалост, да нисам сигуран да ће ћирилица опстати, неће ни овај народ опстати. Сви га уништавају, његово културно благо, људе, познате личности, својатају и краду новопечени народи без историје, идентитета и значаја, а поред равнодушних Срба то једноставно пролази без борбе и побуне, као да су се и сами одрекли себе.
Саша Микић
Није ми јасно то о ''коренима бугарског језика''. Оригинални језик Бугара је нека татарско-монголска верзија, а ово што се данас води као ''бугарски језик'' је нешто што су Бугари преузели од Словена у 7 веку. Према томе Словени са ових простора, а нарочито Срби би требало да сматрају бугарски језик дијалектом. У неким енциклопедијама се наводи да је бугарски језик основа старословенског црквеног језика из 9 и 11 века!?
DAN
Mi nemamo fakta sa np Sremskog fronta pre 70 godina (članci u Politici) a svađamo se za nešto pre 700 godina, a svuda je dnevna politika!
Радмила Стаменковић
Зашто подразумевана веза овог чланка није ћириличан домен Политика.Срб? Зашто се домен politika.rs не преусмерава у политика.срб?
Саша Микић
@Gradjanin objektivni Од 3. маја 2011. године постоји IDN регистровани домен .срб на ћирилици. После руског то је други регистровани домен на ћирилици у свету.
Gradjanin objektivni
Zato Radmila, sto .srb ne postoji kao nastavak na internetu. Postoji .rs za Srbiju.
JorgeLB
Franjevci, protestanti, Dubrovnik - sve u 11. st., a kao da je bilo jučer...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja