sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 06.06.2020. u 18:00 Savo Štrbac
POGLEDI

Sećanje na NATO zločin u Surdulici

U toku noći 30/31. maja 1999. NATO avioni u „humanitarnoj misiji”, nazvanoj „Milosrdni anđeo”, u Surdulici su  bombarodavli Gerontološki centar, Sanatorijum za plućne bolesti i paviljon u kojem su bile smeštene izbeglice iz Republike Srpske Krajine. Tom prilikom je  ubijeno 20, a povređeno 88 osoba. U zapisniku o uviđaju, koji je trajao od 1. do 3. juna 1999, zavedenim kod Opštinskog suda u Surdulici, pod brojem Kr.113/99,   utvrđen je identitet 16 „skupova delova leševa”: Malobabić Milena, rođ.1979. u selu Gornji Sjeničak, opština Vojnić; Malobabić Bosiljka rođ.1946. u selu Ključ, opština Bosanski Petrovac; Pavković Đorđe, rođ. 1954. u selu Pavković, opština Krnjak; Žigić Rade, rođ. 1947. u selu Tuk, opština Korenica; Slijepčević Mila, rođ. 1909. u selu Gornji Sjeničak, opština Karlovac; Malešević Danica, rođ. 1931. u mestu Tušilović, opština Krnjak; Vučković Milanka, rođ. 1934. u selu Kosjersko, opština Duga Resa; Manojlović Dušan, rođ. 1927. u mestu Gornji Sjeničak, opština Karlovac; Rašić Stana, rođ. 1933. u mestu Kriva Feja, opština Vranje; Milanović Bosna, rođ. 1931. u mestu Vlasina, Okruglica, opština Surdulica; Veličković Desanka, rođ. 1932. u selu Kalimance, opština Vladičin Han; Rangelov Stamen, rođ. 1938. u selu Božica, opština Surdulica; Napijalo Dragić, rođ. 1929. u mestu Vojnić, opština Vojnić; Janjanin Bogdanka, rođ. 1925. u selu Malička, opština Vrgin Most; Popović Slavko, rođ. 1939. u selu Donji Skrad, opština Krnjak; Budisavljević Petar, rođ. 1939. u mestu Vrhovine, opština Vrhovine.

U zapisniku o uviđaju konstatuje se da prethodno od strane službenih lica OUP-a u Surdulici, kao skupovi delova od leševa, obeleženi sa arapskim brojevima 13, 14, 15, 20, i 21, nisu mogli biti identifikovani zbog toga što su jako razoreni ‒ uništeni i destruktuirani...

U tom zapisniku se navodi da se od prisutnih predstavnika vlasti ,zaduženih za zbrinjavanje izbeglica, doznaje da su, pored napred navedenih 16 identifikovanih lica, stradala i neidentifikovana lica: Malobabić Rade, rođ. 1980. u selu Gornji Sjeničak, opština Vojnić, od majke Bosiljke; Malobabić Milenko, rođ. 1983. u selu Gornji Sjeničak, opština Vojnić, od majke Bosiljke i Manojlović Milica, rođ. 1922. u selu Lasinjski Sjeničak, opština Karlovac.

Preživela izbeglica iz Like, selo Gornje Jezero, opština Ogulin, tada sedamdeseosmogodišnja Milica Božić, istražnom sudiji 7. juna  ispričala je: U zgradi koja je bombardovana oko pola noći bilo je oko šesdeset i nešto izbeglica; U vreme  bombardovanja trajao je znak opasnosti za napad iz vazduha zbog čega u objektima u kojima su boravile izbeglice i u staračkom domu nije ni bilo upaljeno svetlo a bila su ugašena i ulična svetla, kao i svetla u krugu bolnice; Pošto je Surdulica već bila više puta  bombardovana, kao i mnoga druga mesta širom Srbije, neke izbeglice u strahu od novih bombardovanja tih dana nisu ni ulazili u zgradu već su boravili u okolnoj šumi; U strahu od bomardovanja te noći ni ona nije išla na spavanje, kao što su uradile neke od izbeglica, već je bila obučena kako bi u slučaju napada lakše mogla napustiti zgradu;  Kada je čula natletanje aviona nazula je čizme i krenula napolje u šumu; Nakon što je odmakla stotinak metara, za onim prvim čula je nadletanje i drugog aviona, a odmah potom i detonaciju, koja je bila veoma snažna, od koje je pogođen deo zgrade u kojoj su smeštene izbjeglice; Na nepuna dva minuta nakon prve, usledila je i druga detonacija iste jačine, koja je pogodila starački dom smešten takođe u krugu bolnice, nešto zapadnije od smeštaja za izbjeglice; Uspela je da se skloni iza jednog borovog stabla, što ju je i spasilo da je ne pogode geleri projektila i komadi građevinskog materijala koji si leteli na sve strane.

„Delovi leševa koji su uništeni, smrvljeni i koji čine destruktivnu masu i obeleženi arapskim brojevima 13, 14, 15, 20, i 21,... pošto nisu mogli biti pri identifikaciji pripojeni bilo kom lešu čija je identifikacija utvrđena kao stradalih lica u izvršenom bombardovanju, sahranjeni su 3. juna 1999. na Masuričkom groblju, gde su sahranjeni i posmrtni ostaci ostalih izbeglica.” Posmrtne ostatke  stradalih u Domu penzionera i nezbrinutih lica, preuzeli su rođaci, osim Stane Rašić, koju nije niko preuzeo, pa je i ona sahranjena sa izbeglicama  na Masuričkom groblju, zapisano je u zapisniku o uviđaju kojeg je pisala zapisničarka Olga Vukašinović po diktatu surduličkog sudije Malča Todorova.

A oni koji su naređivali ili ubijali starce i decu po staračkim domovima i izbegličkim kampovima, bez obzira kako misiju ubijanja zvali i sa čime je opravdavali, za počinjeni zločin moraju i odgovarati.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari12
4ad86
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bratislav Tanasković
Kako god prevodili zločinačku akciju, kako god uzroke pripisivali našim pregovaračima, kako god silu koja je sejala smrt smatrali moćnom i neprikosnovenom, teško je abolirirati komadanje izbeglica, koji su prošli stotine kilometara i došli u najmanju varošicu, a neki iz Vojnića i Vrgin mosta su preživeli čudovišta NDH.
Вукица
@Bratislav-У праву сте! Масакр недужних прогнаника и стараца, који је НАТО извршио у Сурдулици пре више од 20 година, и данас леди крв у жилама сваком нормалном човеку, и он се не може ничим правдати, па ни Стокхолмским синдромом, од кога, судећи по коментарима, пате многи у Србији. (Хвала господину Штрпцу што нам не дозвољава да и ово избришемо из сећања.)
Petar Milic
E Milosevicu Milosevicu kud si se pravio jak Sta uradi sa narodom Secam se dobro (prikazivala nasa televizija) kad su ga pitali zna li sta ce biti a on kaze znam pa vi cete nas bombardovati I tako i bi Nazalost I toliki ljudi izginuse Zasto Berlinski zid pao Sovjetski savez se raspao a Milosevic jak Tuga jedna
Lazar
Sve NATO zlocine treba pamtiti ali ne smemo zaboraviti da je Slobodan Milosevic napravio veliku gresku. On nije shvatio da NATO trazi rat po svaku cenu jer je padom Berlinskog zida ostao bez protivnika i na izdisaju. Odbivsi da prihvati ultimatum u Rambujeu, on je pruzio NATO paktu priliku da se sabere i ozivi, a Srbiju uvukao u potpuno beznadezni rat.
Dejan Pavlovic
Rat je trebalo izbeci jer su jaci (19 drzava protiv nas) Ne kaze badava narod vezi konja gde ti gazda kaze Drugo Amerikanci nece nikad odgovarati iz prostog razloga sto ne priznaju sud gde su nasi isli da se pravdaju To je to kad malo uprostimo
Bliski Istok
Поштовани господине Штрбац, Хвала Вам на овом тексту. Али прецизности ради, замолио бих да се престане са погрешним именовањем тог НАТО злочина са "Милосрдни анђео". То име је погрешно преведено од назива "Noble Anvil", што значи племенити наковањ, а не милосрдни анђео. Зашто то кажем и зашто мислим да је то битно? Па баш зато да не бисмо дали прилику злочинцима да дискредитују објективне чињенице које показују размеру злочина, попут ових наведених у Вашем тексту

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja