sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 02.06.2020. u 21:55 Jovana Rabrenović

Rast BDP u prvom kvartalu pet odsto

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu kaže da je ovaj rast zadovoljavajući, najbolji rezultat od zemalja u okruženju, ali i nastavak privrednog uzleta iz 2019. godine
Фото Д.Јевремовић

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je pet odsto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Podaci pokazuju i pad BDP-a u prvom kvartalu 2020. godine od 0,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal, odnosno četvrti u 2019.

Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2020. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva od 19,6 odsto, sektoru informisanja i komunikacija 11,8 odsto, sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite 11,8 odsto i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 4,5 odsto.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu kaže da je rast BDP-a od pet odsto zadovoljavajući, najbolji rezultat od zemalja u okruženju, ali i nastavak privrednog uzleta iz 2019. godine.

– U drugom tromesečju situacija će se promeniti, ali će ovi rezultati iz prvog kvartala doprineti boljem ishodu za celu godinu. Drugi kvartal će biti najslabiji – smatra Nikolić.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je rast BDP-a od pet odsto u prvom kvartalu visok zato što se poredi sa nešto nižom osnovicom u istom periodu prošle godine. Podsećanja radi, u prvom kvartalu 2019. godine BDP je povećan samo 2,5 odsto.

– Vidi se i efekat prenete stope visokog rasta iz poslednjeg kvartala 2019. godine, čemu je najveći doprinos dala gradnja „Turskog toka”. Iznenađujuće je i što mi nismo imali veliko pogoršanje u martu iako su bile uvedene strože mere nego u drugim zemljama – kaže Arsić.

Uticaj pandemije kovida 19 i posebno epidemioloških mera na privredu očigledno se ne vidi na podatku o BDP-u za prvi kvartal. Međutim, i te kako se vidi na podacima o padu industrijske proizvodnje, prometa na malo, turizmu, spoljnotrgovinskoj razmeni za april koji je statistika objavila u petak. Po tim podacima, industrijska proizvodnja je u aprilu ove godine, u odnosu na april prošle godine, imala pad od 16,6 odsto, za dvadesetak odsto je pao promet u trgovini na malo, a aprilski uvoz i izvoz manji je za tridesetak odsto.

U drugim zemljama još u martu je bilo pada prometa u trgovini od desetak odsto. Turizma nije bilo, a još nemamo podatke za saobraćaj, gde je evidentno da je bilo smanjene delatnosti. Oni koji nisu pretrpeli štetu jesu telekomunikacije, poljoprivreda, građevinarstvo, jer je tu rizik bio manji.

Arsić ukazuje da je u okviru industrije posebno bila pogođena prerađivačka, koja je i najvažnija, a to ukazuje na pad tražnje kako za egzistencijalnim stvarima tako i za trajnim i kapitalnim potrošnim dobrima, za automobilima, opremom, mašinama. Kod kapitalnih proizvoda aprilski pad iznosi 42,7 odsto, a kod trajnih proizvoda za široku potrošnju čak 57,4 odsto. Najdrastičniji je sigurno pad u proizvodnji automobila od 84 odsto, a Arsić kaže da po tome nismo izuzetak u odnosu na druge i da su drugi proizvođači imali sličan pad. Kina, na primer, 90 odsto.

U prehrambenoj industriji pad je iznosio 11,5 odsto, kod pića 35,4 odsto, kod tekstila 62,2 odsto, odevnih predmeta 46,2 odsto.

Postoje i delatnosti sa rastom, pa je tako proizvodnja duvana u aprilu ove godine, u odnosu na april prošle godine, bila veća 15,8 odsto, lekova 13,8 odsto, hemijske industrije 21,6 odsto. Proizvodnja naftnih derivata statistički je iskazala veliki rast od 87,7 odsto, ali to nije posledica veće potrošnje, jer je nije ni bilo, već niske baze u istom mesecu prošle godine kada su rađeni remonti rafinerija.

Shodno prilikama promenjena je i struktura izvoza. Inače, i izvoz i uvoz su u aprilu pali za gotovo 30 odsto. Razumljivo, automobili nisu više među pet prvih izvoznih stavki, ali je zato bakar zadržao čelne pozicije u izvozu. Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz kukuruza (48 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (29 miliona dolara), na trećem mestu je izvoz duvana sa 28 miliona dolara, sledi izvoz lekova za maloprodaju sa 24 miliona dolara. Na petom mestu je izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima sa 23 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da su lekovi za maloprodaju (68 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa (58 miliona dolara), na trećem mestu je uvoz prsluka za spasavanje i druge robe (44 miliona dolara), sledi uvoz sirove nafte (21 miliona dolara), a peto mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica, sa 15 miliona dolara.

Komentari6
a9939
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dipl. agronom
Kao ilustracija rasta BDP je kukuruz na fotografiji...? Analiticari su vec proglasili rekordan rod u poljoprivredi...??
zoran
Naslov nije tacan. U prvom kvartalu nije bilo rasta, dapace postoji kvartalni pad od 0.6 %. Onih 5% koji se pominju su godisnji rast.
Dragan
"Подаци показују и пад БДП-а у првом кварталу 2020. године од 0,6 одсто у односу на четврти у 2019." "У другом тромесечју ситуација ће се променити." "Други квартал ће бити најслабији – сматра Николић"
Mile
..a standard gradjana , to je kljucno , a po tom pitanju nije dobro(skupe komunaljije , struja , hrana , gorivo, a primanja mala ) .
Neprilagodjen
Ovakvih clanaka u poslednje vreme ima puno, ali ni jedan ne daje odgovor na kljucno pitanje: Zasto su nam zarade i dalje najnize u Evropi? Jedva da smo nesto malo bolji od Albanije i Makedonije. Cak je i iznos nase prosecne zarade, od nekih 60.000 din. sporan jer u obracun se uzimaju samo budzetlije i veliki sistemi, al' to je vec neka druga tema.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja