subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 05.06.2020. u 23:43

Nemačka štampa: Avdulah Hoti je sluga mnogih gospodara

Авдулах Хоти (Фото ЕПА ЕФЕ -П.П)

BON - Nova kosovska vlada Avdulaha Hotije jedva je sastavljena od više stranaka, njene konce vuku različiti akteri i teško da će dugo ostati na vlasti, ocenjuje u komentarima nemačka štampa, prenosi „Dojče vele”.

„Novoizabrana Hotijeva vlada trebalo bi da ispuni brojne želje onih koji vuku konce iz pozadine. To je praktično nemoguće, jer u stvari niko ni sa kim ne sarađuje”, piše Tomas Borhert „Frankfurter rundšau” i dodaje da Hotiju, iskusnom ministru finansija, skoro niko ne prognozira šanse za duži mandat.

O samom premijeru nemački list piše da je studirao u Velikoj Britaniji, da se smatra bezbojnim, ali časnim tehnokratom koji čvrsto stoji uz svoju stranku (Demokratski savez Kosova), kao i da za razliku od nekih njegovih ministara, u njegovoj biografiji nema korupcijskih skandala, niti ratne prošlosti

„Pored toga što nema većinsku Vladu, Hoti će kao sluga mnogih gospodara uskoro imati problema da se bori i sa njihovim oprečnim zahtevima. Blic-sporazum sa Srbijom koji je specijalni izaslanik SAD Ričard Grenel predvideo kao municiju za Donalda Trampa tokom izborne kampanje, teško da će se postići tako brzo”, piše list.

„A produžetak mandata koji želi predsednik (Hašim) Tači, kao i razmena teritorija sa Srbijom koju promoviše, naišli su na otpor čak i u Hotijevoj partiji. I Tačijev kurs sukobljavanja s EU takođe se može pokazati kao prepreka za Hotija: Brisel nikako ne želi da vođstvo kosovskog dijaloga prepusti Sjedinjenim Državama. Stoga se Hoti mudro ne oslanja samo na Trampa: Nakon američkih izbora, interes Vašingtona za Kosovo verovatno će se značajno smanjiti”, zaključuje se u tekstu „Frankfurter rundšaua”.

Erih Ratfelder za berlinski Tagescajtung između ostalog piše da Hoti spada u vodeće redove konzervativnog dela DSK i da će sprovoditi politiku koja je u pozadini već skicirana.

On tvrdi da Amerikanci žele razmenu teritorija između Srbije i Kosova, a da je nemačka kancelarka Angela Merkel protiv toga i da je više puta upozorila da bi to bilo otvaranje Pandorine kutije.

Mihael Martens za „Frankfurter algemajne cajtung” ocenjuje da je formiranje kosovske vlade bilo neobično i upitno.

Tome je, kaže, prethodila višemesečna borba između američkog predsednika Donalda Trampa i Evropske unije, odnosno najvažnijih evropskih prestonica, kao što je Berlin. Radilo se o budućem razvoju Kosova. I bar za sada, može se konstatovati da je prvu rundu te borbe za moć, Evropa izgubila, piše Martens.

„Glavni protagonista na američkoj strani bio je Ričard Grenel, do pre nekoliko dana ambasador SAD u Berlinu i Trampov verni sledbenik. Prošle godine predsednik je imenovao tog nediplomatičnog diplomatu za svog specijalnog izaslanika za 'mirovne pregovore' između Srbije i Kosova. Neki su bili iznenađeni time što Tramp hoće da se spoljnopolitički angažuje baš na Balkanu. Na kraju krajeva, za razliku od devedesetih, taj region više nije centar sukoba globalne političke veličine”, navodi Martens.

 

U Beogradu, a posebno u Prištini, dodaje, postojala je, i još se čuje, pretpostavka da Tramp, nakon što nije uspeo u spoljnoj politici, želi da se pokaže kao nadareni „dilmejker” ne samo u Severnoj Koreji, već i u jugoistočnoj Evropi.

„Cilj je, dakle, bio da se postigne istorijsko pomirenje između Srbije i Kosova, i istovremeno pobedi Evropska unija, koja to nije uspela da uradi više od decenije”, piše Martens.

Pored toga, kako dodaje, Tramp bi onda mogao da zatvori američku vojnu bazu Bondstil, koja postoji od 1999, i pokaže svojoj domaćoj publici da je, za razliku od svojih prethodnika, vojnike sa Kosova doveo kući. Naravno, ovo su samo nagađanja, dodaje Martens, prenosi Tanjug.

„Ono što se može dokazati jeste da se Grenelovo angažovanje na Balkanu razvilo u američko-evropsku borbu za moć kakvu region nikada ranije nije video. Međutim, upitno je da li će se Grenel - ako bude igrao važnu ulogu u predstojećoj Trampovoj izbornoj kampanji - uopšte još baviti sporednom binom, Kosovom. Neke evropske diplomate nadaju se da će se 'problem Grenel' za Kosovo vremenom rešiti sam od sebe. Pored toga, većina posmatrača sumnja da Hotijeva heterogena višestranačka koalicija neće moći dugo da ostane na vlasti”, zaključuje Martens.

 

Komentari5
36fd1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир Матић
"Пандорина кутија"са променама граница је већ отворена отимањем Косова од Србије, а у томе је главни инспиратор била управо Немачка. Доследно антисрпски став Немачке је израз њене жеље да се утврди на Балкану. Међутим, Америка, а поготово Русија, на то више не гледају благонаклоно и Немци ће морати да схвате да се суштински више неће ништа питати за уређење односа на Балкану. Ови коментари у немачкој штампи говоре да то Немцима још увек није сасвим јасно.
Jovan Maksimovic
Ako je i od svaba mnogo je. Zasto jednom za svagda ne ostavite nas Srbe da zivimo sopstveni slobodni zivit bez vas. Nikada Srbija nije vas napala, samo se branila od vas. Napali ste nas u I Svetskom ratu, moj deda je ratovao, napali ste nas u II Svetskom ratu, moj otac je ratovao, za mog zivota bombardovali ste Srbiju. Po tom istorijskom pokazatelju nasa deca mogu isti ocekivati. Sad vam Amerika smeta u resavanju spskog spora, nismo mi vasa kolonija. Za Boga miloga ostavite nas na miru zauvek
Jadranko P
Vrlo je interesatno da se Nemačka toliko dugo(mislim još od Bizmarka) ulaže mnogo truda na nanese veliki bol našoj otadžbini.Danas je fokus na Prištinu a sutra??..prekosutra?? Nadam se da naši akademski građani koji su u lancu vođenja države mnogo dublje po vertilali i lagano po horizontali razumeju mržnju i..mržnju Nemače države i njenih poluga vlasti.Srbija mora još dugo da se okreće ka prošlosti jer samo tako možemo biti svesni moguće opasnosti za našu decu i njihovu budućnost.
Драгољуб
Оваквим изјавама ствара се утисак да постоје само две могућности: некаква "размена" територија или признавање тзв. Косова као самосталне државе. Постојање КиМ у саставу Србије се нигде не помиње, па би утолико пре српски званичници морали то да потенцирају у медијима у свакој прилици, много више него што то чине (неки уопште не чине).
Marko Pavlovic
Aljbin Kurti je bio njihov sluga pa im je odgovarao. Sad se ljute jer je novi premijer Americki sluga. Licemerje im nema kraja.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja